Čudesni fenomen Kovačice: Mestašce koje je odnelo svetsku slavu zahvaljujući umetnosti
© Foto : Sputnjiku ustupila Galerija naivne umetnosti iz Kovačice
Pratite nas
Na samo sat vremena vožnje od Beograda, u banatskoj ravnici, nalazi se Kovačica, selo koje decenijama intrigira istoričare umetnosti, etnologe i putopisce. Mesto s nešto više od 6.000 stanovnika postalo je svetski poznato zahvaljujući umetnosti, onoj koja je nastala iz svakodnevice, iz narodnog izraza, iz srca.
Naiva iz Kovačice danas se smatra jednim od najsnažnijih regionalnih umetničkih pokreta nastalih u 20. veku, a njegovo središte je Galerija naivne umetnosti koja ove godine obeležava sedam decenija rada.
Jubileji koji nadilaze vreme
„Galerija je osnovana 15. maja 1955. godine i prvobitno se nalazila u prostorijama tadašnjeg Doma kulture '3. oktobar', u samom centru Kovačice. U tom prostoru se nalazila do 1989. godine, a potom je preseljena u zgradu u kojoj je i danas“, kaže u razgovoru za Sputnjik direktorka Galerije naivne umetnosti iz Kovačice Ana Žolnaj Barca i dodaje da je za tih sedam decenija galerija prešla put od male lokalne inicijative do ustanove međunarodnog ugleda.
Na tradicionalnom Prolećnom salonu naive, koji je ove godine priređen u znaku jubileja, predstavljena su dela iz fonda galerije, ali i najnovije slike njenih članova iz Kovačice i Padine – Zuzane Vereski, Ane Kotvaš, Dese Petrov Morar, Marine Petrik, Jana Glozika, Pavela Cicke, Pavela Hajka, Eve Husarik, Ane Knjazovic, Nataše Knjazovic, Nade Korenj, Jana Žolnaja, Štefana Varge, Jozefa Havijara, Juraja Lavroša, Pavela Lavroša, Katarine Karlečik, Ane Lenhart, Pavela Povolnija Juhasa, Marije Hlavati, kao i Vesne Kuharikove, Pavela Glozika, Vladimira Gagesa i Pavela Lavroša Mlađeg, koji nastupaju kao gosti.
Vek od rođenja Zuzane Halupove i Jana Knjazovica
Pored svog 70. rođendana, Galerija naivne umetnosti iz Kovačive ove godine slavi i stogodišnjicu rođenja dvoje značajnih umetnika koji su oblikovali njen identitet: Zuzane Halupove i Jana Knjazovica. Njihova dela ne samo da su deo stalne postavke, već su i neizbrisiv deo kolektivnog sećanja ovog kraja.
„Zuzana Halupova je posebna priča. Njene slike prepoznatljive su po tome što je slikala gotovo isključivo decu, budući da svoju nije imala. I na svakoj slici, počev od 1970. godine, pojavljuje se mala devojčica u roze haljinici, koju je ona zvala Katka, ili Katarina“, objašnjava Ana Žolnaj Barca.
Upravo je ta devojčica postala i simbol dela Zuzane Halupove, a sada je, povodom jubileja, dobila i svoj trodimenzionalni lik, statuu „Mala Katka“, koju je izradio umetnik Vladimir Eperejši Vepi ??? . „Mala Katka“ je prvo predstavljena u Košicama i Bratislavi u Slovačkoj, potom u Pragu, a sada je postala deo stalne kolekcije Galerije naivne umetnosti u Kovačici.
I jubilej Jana Knjazovica obeležen je međunarodnim izložbama. Njegove slike izložene su u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, kao i u Pragu, u Galeriji „Lapidarijum“, kaže Ana Žolnaj Barca.
Zuzana Halupova
© Foto : Promo / UK Parobrod
Martin Jonaš i temelj identiteta
U nizu kovačičkih velikana naivne umetnosti posebno mesto zauzima Martin Jonaš. Njegov doprinos razvoju naive prelazi granice umetničkog izraza, jer je reč o stvaraocu koji je bio most između tradicije i savremenosti, lokalne zajednice i javnosti. Spomen-dom koji nosi njegovo ime, kako podseća naša sagovornica, otvoren je 2014. godine i danas predstavlja jedinstven memorijalni kompleks.
„Tu je izloženo 156 originalnih Jonašovih dela, kao i više od 500 slika drugih autora iz cele Vojvodine. Imamo i kolekciju od 3.000 tanjira koje je on skupljao celog života, kao i veliku numizmatičku i književnu zbirku. Ovaj spomen-dom postoji zahvaljujući podršci Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, koji je bio i jedan od njegovih suosnivača“, ističe Ana Žolnaj Barca.
Spomen-dom Martina Jonaša u Kovačici
© Foto : Sputnjiku ustupila Galerija naivne umetnosti iz Kovačice
Umetnost za UNESKO
Zahvaljujući upisu na UNESKO-vu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, kovačička naiva dodatno se učvrstila na međunarodnoj umetničkoj sceni. Ovaj status, stečen u decembru prošle godine, kako ocenjuje naša sagovornica, pozitivno je uticao ne samo na umetnički život u Kovačici, nego i na instititucionalne veze Galerije naivne umetnosti.
„Ne samo da je poraslo interesovanje publike, već nas sada sve češće pozivaju da izlažemo radove širom Evrope. Samo u protekloj godini slike su predstavljene u Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, a sada i u Češkoj. Godišnje nas poseti oko 20.000 ljudi, a već 18 godina svakog vikenda nam dolaze turisti iz inostranstva, uglavnom oni koji plove kruzerima do Beograda. Mi ih ovde dočekujemo sa štrudlama od maka i sokom od zove, kako bi u punoj meri osetili atmosferu ovog kraja“, zadovoljno konstatuje Ana Žolnaj Barca.
Turisti iz inostranstva u Kovačicu, kako dodaje, ne dolaze slučajno, jer im vodiči na brodovima prikazuju filmove o kovačičkoj naivi, a kada stignu, očekuje ih uvek sveža postavka, jer se izložbe u galeriji menjaju svakog meseca.
Kulturna misija i obrazovni rad
Galerija naivne umetnosti iz Kovačice, međutim, nije samo čuvar prošlosti, već aktivno radi i na tome da kroz radionice, konkurse i saradnju sa školama animira mlade ljude i da podstakne njihovo interesovanje za naivnu umetnost.
„U saradnji s gimnazijom 'Mihajlo Pupin' organizovali smo konkurs na temu 100 godina od rođenja Zuzane Halupove. Iznenadio me kvalitet radova – nije bilo samo slikanja, već i pisanja, primenjene umetnosti, pa čak i digitalne. To je znak da naiva može da komunicira i s mladima, na njihovom jeziku“, navodi direktorka Galerije naivne umetnosti.
Jedan od stubova kovačičke galerije jeste i selektivnost. Članstvo, kako ističe Ana Žolnaj Barca, nije formalnost, već priznanje.
„Trenutno imamo 22 člana. Nedavno smo predstavili radove četvoro mladih umetnika, ali to ne znači da će svi postati članovi. Mi ne radimo po sistemu kvantiteta – tražimo originalnost, doslednost, umetničku zrelost“, ističe naša sagovornica.
Kovačički fenomen
Kada se govori o umetničkim centrima, retko ko bi očekivao da će jedno malo vojvođansko selo postati referenca u svetskoj istoriji naive. „Likovni kritičari ponekad govore da je ova umetnost izraz nostalgije za Slovačkom, a naši slikari ne slikaju Slovačku – oni slikaju svoj život ovde, u Kovačici“, napominje Ana Žolnaj Barca.
Za razliku od sličnih centara u Hrvatskoj, Sloveniji ili Slovačkoj, gde se slikari naive okupljaju iz raznih krajeva zemlje, kovačička scena ostaje lokalna, ali je otvorena i za kulturnu i umetničku razmenu.
„Trudimo se da stalno osvežavamo kulturni život – u potkrovlju galerije organizujemo međunarodne izložbe. Nedavno smo imali umetnike iz Malezije, Italije, Japana. Uvek težimo tome da Galerija bude živa institucija, a ne muzej u klasičnom smislu“, zaključuje Ana Žolnaj Barca.
