Očajnički potez: Kijev prešao na novu strategiju, gubi na frontu pa pribegao - terorizmu
© Sputnik / Evgeny Biyatov
/ Pratite nas
Teroristički napadi ukrajinskih neonacista na civilne i druge mete u Rusiji promena je strategije - pošto je Kijev upotrebio sva raspoloživa sredstva kolektivnog Zapada, a Rusija i dalje napreduje na frontu, režim Vladimira Zelenskog okreće se terorizmu, na šta će sigurno uslediti ruski odgovor, smatra vojni ekspert Radomir Milašinović.
Ukrajina se, uprkos međunarodnim zakonima i osnovnim ljudskim načelima, vodi geslom da je u ratu sve dozvoljeno, o čemu, upozorava Milašinović, najbolje svedoči činjenica da se otvoreno služi terorizmom.
Međutim, kao što je to slučaj i na samom frontu, isto se dešava i kada je reč o terorističkim napadima: onaj ko misli da ih Ukrajina sama izvodi, tvrdi naš sagovornik, ne zna apsolutno ništa ni o terorizmu, ni o operacijama antiterorizma.
Ovo je sad združeni napad, jer Ukrajina nema logistiku kojom bi dejstvovala na 10 miliona kvadratnih kilometara, dakle skoro istovremeno od Severnog pola pa do Irkutska, Rjazanja i ostalih teritorija gde su izvođene čisto terorističke aktivnosti. To nisu terorističke aktivnosti pojedinačne službe, već je to državni terorizam. Isvesti u isto vreme udare na vojne aviobaze, na železničke pruge, mostove itd. može se samo koordinisanom aktivnošću o kojoj najrečitije govori sam Vladimir Zelenski kad priznaje da su se za nju pripremali godinu i šest meseci, rekao je Milašinović za Sputnjik.
On dodaje da bi svaki iole upućen čovek koji se bavi ovim pitanjima rekao da ukrajinski terorizam nije deo pojedinačnih bandi, da nije inokosni i samonikao, već da je državni terorizam. U taj državni terorizam spadaju i operacije izvođene ranije na Severnom toku, u tržnim centrima i drugde. Taj državni terorizam ima kontinuirani karakter, kaže Milašinović i podseća na slične obrasce terorističkih napada u prošlosti poput onih koje su izveli teroristi Šamila Basajeva u Beslanu 2004. godine, kao i na napad u pozorištu Dubrovka u Moskvi 2002.godine, kada je stradalo na stotine ljudi.
Iza ukronacističkog terorizma, isto kao i iza ukrajinskog fronta i kijevskog režima, stoji kolektivni Zapad na čelu sa SAD.
© Sputnik / MČS RF
/ Ukrajina je podigla svoju terorističku aktivnost na drugi ili treći stepen, što može biti uvod u gerilsko ratovanje. Ovo nije toliko začuđujuće, budući da oni na frontu gube i da je toga duboko svesna ona zemlja koja je i najodgovornija za rat u Ukrajini, a to su Sjedinjene Američke Države. Njima je pomoć, naravno, pružala i Velika Britanija sa ostalim evropskim polukolonijama koje su od 1945. u podaničkom položaju.
Ukronacistički teroristički napadi se na prvi pogled ne mogu porediti sa napadima čečenskih ekstremista, ali dublja analiza, prema rečima Milašinovića, dokazuje da pojedine sličnosti ipak postoje, bar kad je reč o stranim sponzorima:
Čečenske operacije i ratovi bili su nešto sasvim drugo, ali diktirane su iz Londona, što rečito govori da je izvođenje terorističkih akcija u Čečeniji, Severnoj Osetiji i na drugim mestima diktirano iz Londona. To su izvodili MI5 i MI6 u združenom delovanju.
Ovo je, kaže naš sagovornik, evidentno iz činjenice da su svi organizatori posle našli utočište u Londonu, a ne u Vašingtonu, u Centralnoj obaveštajnoj agenciji ili na nekom trećem mestu. Išli su tamo gde im sedi gazda, odnosno mentor i gde im se nalazila logistička podrška, a obaveštajne i kontraobaveštajne službe Ruske Federacije to savršeno dobro znaju.
To što Rusija još nije javno krenula u antiterorističke akcije ne znači da je neodlučna, već da stropljivo čeka najbolju priliku za akciju.
© Sputnik / RIA Novosti
/ Putinovo strpljenje
Ukrajinski teroristički napadi čitav konflikt vode u višu fazu sa sigurnom izmenom taktičkih i strateških aktivnosti, smatra profesor Milašinović. Ipak, dalji pravac u kojem će se situacija odvijati i da li će zahtevati adekvatan antiteroristički odgovor zavisiće od ocena onih koji su najpozvaniji da ih daju, odnosno od centrale u Moskvi.
Svi znamo kakav je odgovor Amerike bio posle terorističkih napada 11. septembra 2001.godine – zaratili su odmah sa dve države. Na to su još i celom svetu poručili da onaj ko nije na njihovoj strani u ratu sa teroristima - protivnik je Amerike, opominje Milašinović.
S druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin još nije Specijalnu vojnu operaciju podigao na viši nivo koji bi podrazumevao rat ne samo protiv Ukrajine već i onih koji sa njom sadejstvuju, nego pokazuje uzdržanost i još uvek ćuti. Jer izreka kaže „brza osveta, gotova šteta“ a odsustvo brzog odgovora ne pokazuje odsustvo odlučnosti, već samo oslikava koliko je Putin strpljiv, zaključuje Milašinović.
Pogledajte i:
