https://lat.sputnikportal.rs/20250603/evropa-na-raskrscu-hrabar-zaokret-ka-rusiji-ili-produbljivanje-krize-olivera-ikodinovic-1186113066.html
Evropa na raskršću: Hrabar zaokret ka Rusiji ili produbljivanje krize
Evropa na raskršću: Hrabar zaokret ka Rusiji ili produbljivanje krize
Sputnik Srbija
Normalizacija odnosa između Moskve i Brisela je neizbežna, ali faktor vremena je važan – odugovlačenje produžava krizu i skupo je. Brisel treba da napravi... 03.06.2025, Sputnik Srbija
2025-06-03T09:13+0200
2025-06-03T09:13+0200
2025-06-03T09:13+0200
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
svet
evropska unija (eu)
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/18/1181950693_0:182:3140:1948_1920x0_80_0_0_5bd6bd0b5070f9f40b5b01927707a163.jpg
Ovako politikolog, ruski i sovjetski političar Sergej Stankevič komentariše izjavu predsednice Slovenije Nataše Pirc-Musar koja tvrdi da joj je predsednca Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila da se u Evropskoj uniji radi na obnavljanju kontakata sa Rusijom. EU još nije potvrdila ovu informaciju, ali ovaj nagoveštaj uliva nadu da bi se nešto moglo promeniti.Iako izgleda protivrečno istovremeno jačanje antiruskih sankcija i najava dijaloga s Rusijom, takve kontradikcije su normalne u početnoj fazi strateškog zaokreta politike, ocenjuje Stankevič. Prema njegovim rečima, važno je da Brisel pokaže volju, spremnost na zaokret i da započne konsultacije s Moskvom, a kada se dijalog uspostavi, sankciona eskalacija bi mogla da prestane.„Nema potrebe za novim restriktivnim merama. Treba promeniti retoriku. Promena retorike uvek prethodi promenama u politici. Treba ostaviti po strani jezik neprijateljstva, navodno večnog i neizbežnog. Jezik mora biti diplomatski, a onda treba da dođe do nekog sastanka i direktnog dijaloga. Potrebno je pokazati inicijativu i bilo bi razumno da Brisel to pokaže“, poduvikao je Stankevič.Prema procenama Moskve iz decembra prošle godine, gubici EU od različitih vrsta sankcija uvedenih protiv Rusije, premašuju 1,5 biliona (hiljadu i po milijardi) evra. To je cena političkog izbora koji su napravile elite tih zemalja.Zelenski blokira mir, vreme je da Evropa promeni strategijuU bliskoj budućnosti nije realno očekivati ublažavanje sankcija prema Rusiji, ali bi već i zaustavljanje daljeg pogoršanja odnosa bilo korak u dobrom pravcu, smatra Stankevič.Ključno je da dođe do izvesne promene u odnosima između Moskve i Kijeva, dodao je on.„I ako tu dođe do preokreta u korist diplomatije i pomirenja, onda će i Briselu biti lakše da normalizuje odnose. Ali, i Brisel ima određene mogućnosti – on može da utiče na Kijev i kabinet Zelenskog, jer se Amerika sada distancira od podrške Kijevu, a Evropa, naprotiv, preuzima glavni teret na sebe i samim tim može pozitivno da utiče na Kijev“, ocenjuje Stankevič.Dakle, dok ratna retorika i sankcije produbljuju rovove, Evropa stoji pred istorijskim izborom — nastavak konfrontacije ili hrabar strateški zaokret ka dijalogu s Moskvom. Brisel mora da preuzme inicijativu — ne samo radi sebe, već i radi budućnosti evropske bezbednosti.Predsednica Slovenije smatra da je obnavljanje direktnih pregovora sa Moskvom neophodno za Evropu. Ocenila je kao veliku grešku to što je EU prekinula dijalog s Moskvom i predložila da Evropa formira grupu iskusnih i uglednih ličnosti koje bi, kroz „tihu diplomatiju“ pripremile teren za obnovu kontakata. Prema njenim rečima, zbog izbegavanja razgovora s Rusijom, EU više ne deluje kao ozbiljan politički akter. Ona je naglasila da bi Evropa trebalo aktivno da radi na tome da bude uključena u mirovne pregovore povodom ukrajinske krize.
https://lat.sputnikportal.rs/20250518/da-li-je-zapad-spreman-da-rizikuje-armagedon-zbog-ukrajine-rusija-olivera-ikodinovic-1185451263.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, svet, evropska unija (eu), sad
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, svet, evropska unija (eu), sad
Evropa na raskršću: Hrabar zaokret ka Rusiji ili produbljivanje krize
Normalizacija odnosa između Moskve i Brisela je neizbežna, ali faktor vremena je važan – odugovlačenje produžava krizu i skupo je. Brisel treba da napravi strateški zaokret u politici prema Rusiji — prvi koraci bi trebalo da budu zaustavljanje dalje eskalacije i promena retorike, sa konfotirajuće na diplomatsku.
Ovako politikolog, ruski i sovjetski političar Sergej Stankevič
komentariše izjavu predsednice Slovenije Nataše Pirc-Musar koja tvrdi da joj je predsednca Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila da se u Evropskoj uniji radi na obnavljanju kontakata sa Rusijom.
EU još nije potvrdila ovu informaciju, ali ovaj nagoveštaj uliva nadu da bi se nešto moglo promeniti.
„Potreba za strateškom promenom politike Evropske unije, a posebno Brisela, odnosno evrobirokratije, veoma je velika, ona je očigledna. Za sada je teško proceniti da li možemo da govorimo o tome da se pomak već dešava, pošto je ovo saopštenje stiglo iz Slovenije, a voleli bismo da je lično Ursula fon der Lajen izašla sa nekom programskom izjavom po tom pitanju, da je pokazala diplomatsku inicijativu u pravcu uspostavljanja dijaloga sa Moskvom“, kaže Stankevič.
Iako izgleda protivrečno istovremeno jačanje antiruskih sankcija i najava dijaloga s Rusijom, takve kontradikcije su normalne u početnoj fazi strateškog zaokreta politike, ocenjuje Stankevič. Prema njegovim rečima, važno je da Brisel pokaže volju, spremnost na zaokret i da započne konsultacije s Moskvom, a kada se dijalog uspostavi, sankciona eskalacija bi mogla da prestane.
„Nema potrebe za novim restriktivnim merama. Treba promeniti retoriku. Promena retorike uvek prethodi promenama u politici. Treba ostaviti po strani jezik neprijateljstva, navodno večnog i neizbežnog. Jezik mora biti diplomatski, a onda treba da dođe do nekog sastanka i direktnog dijaloga. Potrebno je pokazati inicijativu i bilo bi razumno da Brisel to pokaže“, poduvikao je Stankevič.
Prema procenama Moskve iz decembra prošle godine, gubici EU od različitih vrsta sankcija uvedenih protiv Rusije, premašuju 1,5 biliona (hiljadu i po milijardi) evra. To je cena političkog izbora koji su napravile elite tih zemalja.
Zelenski blokira mir, vreme je da Evropa promeni strategiju
U bliskoj budućnosti nije realno očekivati ublažavanje sankcija prema Rusiji, ali bi već i zaustavljanje daljeg pogoršanja odnosa bilo korak u dobrom pravcu, smatra Stankevič.Ključno je da dođe do izvesne promene u odnosima između Moskve i Kijeva, dodao je on.
„I ako tu dođe do preokreta u korist diplomatije i pomirenja, onda će i Briselu biti lakše da normalizuje odnose. Ali, i Brisel ima određene mogućnosti – on može da utiče na Kijev i kabinet Zelenskog, jer se Amerika sada distancira od podrške Kijevu, a Evropa, naprotiv, preuzima glavni teret na sebe i samim tim može pozitivno da utiče na Kijev“, ocenjuje Stankevič.
Dakle, dok
ratna retorika i
sankcije produbljuju rovove, Evropa stoji pred istorijskim izborom — nastavak konfrontacije ili hrabar strateški zaokret ka dijalogu s Moskvom. Brisel mora da preuzme inicijativu — ne samo radi sebe, već i radi budućnosti evropske bezbednosti.
„I tu se, naravno, nameću konkretni koraci od strane Brisela, kako bi ubedili administraciju Zelenskog da promeni stav. Za sada Zelenski i njegov tim zadržavaju nerealnu i ultimativnu poziciju i to će neminovno blokirati dalje kretanje ka rešavanju konflikta u Evropi“, zaključio je Stankevič.
Predsednica Slovenije smatra da je obnavljanje direktnih pregovora sa Moskvom neophodno za Evropu. Ocenila je kao veliku grešku to što je EU prekinula dijalog s Moskvom i predložila da Evropa formira grupu iskusnih i uglednih ličnosti koje bi, kroz „tihu diplomatiju“ pripremile teren za obnovu kontakata. Prema njenim rečima, zbog izbegavanja razgovora s Rusijom, EU više ne deluje kao ozbiljan politički akter. Ona je naglasila da bi Evropa trebalo aktivno da radi na tome da bude uključena u mirovne pregovore povodom ukrajinske krize.
