https://lat.sputnikportal.rs/20250531/otkriven-jedan-od-najstarijih-dokaza-da-su-ljudi-koristili-ostatke-kitova-kao-orudje-1186322628.html
Otkriven jedan od najstarijih dokaza da su ljudi koristili ostatke kitova kao oruđe
Otkriven jedan od najstarijih dokaza da su ljudi koristili ostatke kitova kao oruđe
Sputnik Srbija
Kitovi, najveće životinje na zemlji, bile su važan izvor hrane, ali i materijala poput masti i kostiju, pa se veruje da su imali ključnu ulogu u preživljavanju... 31.05.2025, Sputnik Srbija
2025-05-31T17:01+0200
2025-05-31T17:01+0200
2025-05-31T17:01+0200
nauka i tehnologija
nauka
arheologija
kitovi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/0d/1182631590_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_51f35113d9afc8cfa1a7e094574c79e5.jpg
Studija naučnika sa Autonomnog univerziteta Barselone (UAB), francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) i Univerziteta Britanske Kolumbije otkriva da su ljudi pravili oruđe od kostiju kitova još pre 20.000 godina.Ovo otkriće, navodi se u saopštenju Autonomnog univerziteta u Barseloni, produbljuje naše razumevanje ranog ljudskog korišćenja ostataka džinovskih morskih sisara, ali i pomorske ekologije tog vremena.Ipak, istraživanje početka interakcija ljudi i kitova je izazovno jer su priobalna nalazišta veoma osetljiva i ranjiva na skok nivoa mora, što znači da je očuvanje dokaza veoma teško.U istraživanju, koje su vodili Žan Mark Petilon sa CNRS i Krista Mekgrat sa UAB, a čiji rezultati su objavljeni u časopisu Nejčr Komjunikejšns, analizirana su 83 koštana alata iskopana u Biskajskom zalivu i 90 kostiju iz pećine Santa Katalina, piše portal Popjular sajens.Naučnici su koristili masenu spektrometriju i datiranje radioaktivnim ugljenikom da bi identifikovali vrste i starost.„Naša studija otkrila je da su u pitanju kosti bar pet vrsta velikih kitova, a da su najstariji alati nastali pre otprilike 19.000-20.000 godina. Ovo je jedan od najranijih poznatih dokaza o tome da su ljudi koristili ostatke kitova kao oruđe“, rekao je Petilon.ZooMS je moćna tehnika za ispitivanja diverziteta morskih sisara u prošlosti, posebno kada u kostima i predmetima nedostaju morfometrički elementi, što je često slučaj kada se proučavaju koštani predmeti.„Uspeli smo da identifikujemo vrste poput ulješure, kita perajara, plavog kita, od kojih svi i danas žive u Biskajskom zalivu, kao i sivi kit, vrsta koja je sada ograničena uglavnom na Severni Pacifik i Arktički okean“, rekla je Krista Mekgrat.Hemijski podaci izvučeni iz kostiju sugerišu da su navike u ishrani ovih drevnih kitova bile drugačije od današnjih, što verovatno ukazuje na velike promene u okruženju.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka, arheologija, kitovi
nauka, arheologija, kitovi
Otkriven jedan od najstarijih dokaza da su ljudi koristili ostatke kitova kao oruđe
Kitovi, najveće životinje na zemlji, bile su važan izvor hrane, ali i materijala poput masti i kostiju, pa se veruje da su imali ključnu ulogu u preživljavanju mnogih priobalnih ljudskih grupa.
Studija naučnika sa Autonomnog univerziteta Barselone (UAB), francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) i Univerziteta Britanske Kolumbije otkriva da su ljudi pravili oruđe od kostiju kitova još pre 20.000 godina.
Ovo otkriće, navodi se u saopštenju Autonomnog univerziteta u Barseloni, produbljuje naše razumevanje ranog ljudskog korišćenja ostataka džinovskih morskih sisara, ali i pomorske ekologije tog vremena.
Ipak, istraživanje početka interakcija ljudi i kitova je izazovno jer su priobalna nalazišta veoma osetljiva i ranjiva na skok nivoa mora, što znači da je očuvanje dokaza veoma teško.
U istraživanju, koje su vodili Žan Mark Petilon sa CNRS i Krista Mekgrat sa UAB, a čiji rezultati su objavljeni u
časopisu Nejčr Komjunikejšns, analizirana su 83 koštana alata iskopana u Biskajskom zalivu i 90 kostiju iz pećine Santa Katalina,
piše portal Popjular sajens.
Naučnici su koristili masenu spektrometriju i datiranje radioaktivnim ugljenikom da bi identifikovali vrste i starost.
„Naša studija otkrila je da su u pitanju kosti bar pet vrsta velikih kitova, a da su najstariji alati nastali pre otprilike 19.000-20.000 godina. Ovo je jedan od najranijih poznatih dokaza o tome da su ljudi koristili ostatke kitova kao oruđe“, rekao je Petilon.
ZooMS je moćna tehnika za ispitivanja diverziteta morskih sisara u prošlosti, posebno kada u kostima i predmetima nedostaju morfometrički elementi, što je često slučaj kada se proučavaju koštani predmeti.
„Uspeli smo da identifikujemo vrste poput ulješure, kita perajara, plavog kita, od kojih svi i danas žive u Biskajskom zalivu, kao i sivi kit, vrsta koja je sada ograničena uglavnom na Severni Pacifik i Arktički okean“, rekla je Krista Mekgrat.
Hemijski podaci izvučeni iz kostiju sugerišu da su navike u ishrani ovih drevnih kitova bile drugačije od današnjih, što verovatno ukazuje na velike promene u okruženju.
