Na raskrsnici! Potomci će da zažale ako Srbija danas donese pogrešnu odluku
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Kao što danas ispaštamo za greške koje su naši preci doneli u svetlu geopolitičkih trvenja s kraja i nakon Drugog svetskog rata, tako će i naši potomci potencijalno zažaliti ukoliko danas ne donesemo prave odluke. Jedan put vodi ka Evropskoj uniji, daljoj i dubljoj kolonizaciji, dok drugi vodi u saradnju sa zemljama BRIKS-a.
Ovo je jedan od glavnih zaključaka sa naučnog skupa „Uticaj ukrajinske krize na stanje globalne, evropske i nacionalne bezbednosti“ koju je u Beogradu organizovao Evroazijski bezbednosni forum.
Predsednik foruma i general u penziji Mitar Kovač govorio je na temu nacionalne bezbednosti Srbije između Istoka i Zapada u njenom istorijskom kontekstu. Srpski narod je, podsetio je Kovač, više puta ulazio u zabludu uz pomoć Zapada, kako nakon Prvog, tako i nakon Drugog svetskog rata. Lakoverno prihvatanje sugestija koje su stizale sa Zapada bilo je pogubno za Srbe.
Srpski narod se nakon Drugog svetskog rata odrekao i kraljevine i svoje izvorne vojske, Jugoslovenske vojske u otadžbini, prihvativši ideologiju komunizma. Time je presudio sam sebi. I dan danas mi snosimo posledice promašenih strateških odluka donetih pre 80 i više godina.
Da bi se pravilno uočila relacija na kojoj se Istok i Zapad danas odnose prema Srbiji, potrebno je obratiti pažnju na to kako se odnose prema srpskom narodu van njenih granica i srpskom nacionalnom interesu, smatra general. To bi, bar u teoriji, trebalo da bude dovoljan razlog da se prekine proces pridruživanja EU. Kovač tvrdi da je rešenje za sva ova pitanja strateški zaokret sa jačanjem prijateljstva, savezništva i partnerstva sa Rusijom i Kinom, uz približavanje BRIKS-u.
Dolazimo do zaključka da je sazreo proces potrebe strateškog zaokreta Srbije. To je jedino što nas može spasti u ovom procesu, jer ispunjavanje zahteva Evropske unije znači gubitak Kosova i Metohije, unitarnu Bosnu i Hercegovinu i Srbiju u NATO, zaključio je Kovač.
Ne smemo uvek iskljućivo kriviti druge za svoje nedaće, rekao je Kovač, jer su neke greške samo i isključivo na nama.
© Sputnik / Milica Trklja / Naučni skup „Uticaj ukrajinske krize na stanje globalne, evropske i nacionalne bezbednosti“
Prelivanje krize u naše dvorište
Stručnjak za međunarodne odnose i profesor na univerzitetu Srđan Perišić bavio se temom sloma hegemonije Zapada i krizom u Srbiji u kontekstu geopolitičkih i ideoloških promena. Pokušao je da okupljenim na naučnoj konferenciji da opis društvene krize u Srbiji kroz prizmu svetskih događaja.
Društvena i politička kriza u Srbiji deo je promena u svetu, kolapsa Zapada s jedne strane i izgradnje novih ideoloških i idejnih pravaca iznad Zapada 05:16 Srbija još od 5. oktobra 2000. godine do danas kopira zapadne modele i paradigme razvoja. Ti modeli se 25 godina pokušavaju kao pelcer presaditi na srpsko društveno i političko biće i to su radile sve vlade Srbije, rekao je Perišić.
On je rekao da sve Vlade Srbije u proteklih 25 godina nameću ideološke, kulturne, političke, ekonomske, prosvetne, školske, vojne i svake druge modele sa Zapada, pri tome ne uzimajući u obzir da je Srbija imala drugačiji istorijski razvoj koji ne ide ruku pod ruku sa nametanim modelima.
S druge strane, rekao je Perišić, danas paradoksalno svedočimo kolapsu Zapada dok Srbija ne odustaje od zacrtanog puta koji doživljava slom u svetu i od koga se sve više zemalja ograđuje.
Rusija je pre više od decenije dobila sankcije od Zapada zato što je počela da donosi anti-LGBT zakone u svoj pravni i politički okvir. Ako je to mogla Rusija 2012. i 2013. da radi, postavimo sebi pitanje može li Srbija nakon 13 godina da krene makar i u tom pravcu, kako bismo izašli iz ove krize nametanja zapadnih modela, zaključio je Perišić.
Paradoksalno je što ceo svet svedoči krahu Zapada, a zvanična Srbija i dalje želi da hrli putem evrointegracija, rekao je Perišić.
© Sputnik / Milica Trklja / Naučni skup „Uticaj ukrajinske krize na stanje globalne, evropske i nacionalne bezbednosti“
Sudbine malih zemalja
Prof. dr Dragan Petrović sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu govorio je o osnovnim obeležjima geopolitičkih odnosa u svetu i njihovom uticaju na manje države, poput Srbije.
Pozicija manjih država usled ukrajinske krize je takva da one mogu iščekivati, u slučaju uspeha Rusije, što je po mom mišljenju potpuno izvesno, da se pogura i ubrza stvaranje multipolarnog sveta. Po mom mišljenju, u najboljoj poziciji su srpske zemlje, jer se nisu kompromitovale pomažući Ukrajinu, što nije slučaj sa ogromnom većinom drugih zemalja, uz izuzetke poput Mađarske i Slovačke, koje na taj način kupuju buduće odnose za vreme nakon završetka sukoba.
Za Srbiju, ali i druge male države, jačanje Rusije i multipolarnog sveta biće pozitivan faktor, smatra Petrović.
© Sputnik / Milica Trklja / Naučni skup „Uticaj ukrajinske krize na stanje globalne, evropske i nacionalne bezbednosti“
Petrović smatra da bi za Srbiju jačanje multipolarizma bilo izuzetno dobro, a jačanje Rusije još više. Ovo prati nada da će promena međunarodnih okolnosti uticati na to da se i Srbija oslobodi finansijske zavisnosti i tutorstva Zapada, koje traje od 5. oktobra 2000. godine. Bez finansijske nezavisnosti, zaključuje Petrović, nema ni ozbiljne diplomatije, vojske, školstva, države.
Na konferenciji su govorili i profesor dr. Božidar Forca koji je izložio u kontinuitetu sve ono šta je decenijama unazad predstojalo razvoju ukrajinske krize, kao i prof. dr Radomir Milašinović i istoričar prof. dr Miloje Pršić.
Pogledajte i:
