https://lat.sputnikportal.rs/20250524/zastita-gledalaca-od-medija-ili-zatezanje-kolonijalne-omce-oko-vrata-srbiji-1186021434.html
Zaštita gledalaca od medija ili zatezanje kolonijalne omče oko vrata Srbiji
Zaštita gledalaca od medija ili zatezanje kolonijalne omče oko vrata Srbiji
Sputnik Srbija
Zaštita gledalaca od medija ili zatezanje kolonijalne omče oko vrata Srbiji
2025-05-24T14:28+0200
2025-05-24T14:28+0200
2025-05-24T14:28+0200
srbija
srbija
srbija – društvo
mediji
zakon
javni servis
evropska unija (eu)
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/18/1186046087_0:512:2048:1664_1920x0_80_0_0_a270a2a713d66b6deb45b49571f2c9ff.jpg
Iskustvo sa poverenikom za zaštitu ravnopravnosti se pokazalo kao negativno i teško da će sa zaštitnikom gledalaca biti bolje, dodaje Vujović uz napomenu da predloženi medijski zakoni nisu ušli u skupštinsku proceduru tako da nije upoznat sa njihovim sadržajem.Pritezanje kolonijalne omče„Drugo, pošto se zakoni usvajaju na preporuku Evropske komisije, mislim da je to samo pritezanje kolonijalne omče koju Srbija ima oko svog vrata kao, uostalom, i gotovo svaka evropska zemlja. U tom smislu ne možemo očekivati da će nam mediji biti više slobodni i suvereni nego što su bili. Mislim da cilj tog zakona treba da bude povlačenje države iz sektora medija, pri čemu niko ne obraća pažnju na to da li će neki drugi akteri, naročito spoljni, biti prisutni“, zaključio je Vujović.Novinar i urednik „Politike“ Nikola Trklja ne veruje da će institucija zaštitnika gledalaca, ukoliko se dodaje kao nekakva dodatna funkcija, obezbediti bolji rad javnih servisa. Jer i druga tzv. nezavisna regulatorna tela nisu ispunila funkciju zbog kojih građani svakog meseca izdvajaju sredstva da bi platili njihove troškove, dodaje Trklja.Srbija nije ispravila greške prepisivanja evropskih zakonaTo se dešavalo pre deset do 15 godina i tad je država bukvalno proterana iz medija što je dovelo do gašenja više od hiljadu medija u Srbiji, a osim toga, uništena je i nacionalna novinska agencija Tanjug, podseća Trklja.Na tribinama o medijskoj strategiji Trklja je postavljao pitanje kako je moguće da Srbija nema pravo da ima svoju nacionalnu novinsku agenciju, a da Hrvatska, Slovenija, Nemačka ili Britanija imaju, ali je dobio odgovor da je to već prihvaćeno u medijskoj strategiji.„Onda sam ja naveo primer Rusije koju su isto tako ubedili da 1990. godine ukine nacionalnu agenciju i kad su Rusi posle šest meseci videli da tajkuni kreiraju javno mnjenje u Rusiji, odmah su vratili umesto 'Tasa', 'Itartas', jer su shvatili da je to podvala. Mi i posle deset godina nismo ispravili nijednu grešku koju smo napravili bukvalnim prepisivanjem tih medijskih pravila iz Evrope“, zaključio je Trklja.Zaštitnik gledalaca po evropskim standardimaMinistarstvo informisanja i telekomunikacija Srbije predstavilo je tri zakona članovima radne grupe, novinarskim i medijskim udruženjima, koji bi u najkraćem roku trebalo da uđu u skupštinsku proceduru.Predstavnicima zainteresovane i stručne javnosti, kao i međunarodnih organizacija, predstavljeni su Zakon o javnim medijskim servisima, Zakon o javnom informisanju u medijima i Zakon o elektronskim medijima.Planiranim izmenama Zakona o javnim medijskim servisima definisano je da će po prvi put u ovaj zakon biti uneta odredba koja uspostavlja institut zaštitnika gledalaca, slušalaca i čitalaca.Predstavljene su i sve izmene i dopune druga dva medijska zakona koje su kreirane u potpunosti u skladu sa preporukama Evropske komisije i u skladu sa Medijskom strategijom Srbije, navodi Ministarstvo.Tokom šest meseci intenzivnih razgovora sa Evropskom komisijom u potpunosti su usaglašena sva tri nacrta zakona, navedeno je u saopštenju ministarstva. Usvajanje pomenutih zakona jedan je od najvažnijih uslova za otvaranje Klastera 3 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250522/nepristojna-poruka-kaje-kalas-usred-beograda-1185989877.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
zaštitnik, gledalac, mediji, srbija, javni servis, eu, zaštitnik, gledalac, mediji, srbija, javni servis, eu
zaštitnik, gledalac, mediji, srbija, javni servis, eu, zaštitnik, gledalac, mediji, srbija, javni servis, eu
Zaštita gledalaca od medija ili zatezanje kolonijalne omče oko vrata Srbiji
Ukoliko se institucija zaštitnika gledalaca koja je predviđena Zakonom o javnim medijskim servisima bude pravila po uzoru na poverenika za zaštitu ravnopravnosti, onda će to biti katastrofa, kaže za Sputnjik glavni i odgovorni urednik „Novog standarda“ Aleksandar Vujović.
Iskustvo sa poverenikom za zaštitu ravnopravnosti se pokazalo kao negativno i teško da će sa zaštitnikom gledalaca biti bolje, dodaje Vujović uz napomenu da predloženi medijski zakoni nisu ušli u skupštinsku proceduru tako da nije upoznat sa njihovim sadržajem.
Pritezanje kolonijalne omče
„Drugo, pošto se zakoni usvajaju na preporuku Evropske komisije, mislim da je to samo pritezanje kolonijalne omče koju Srbija ima oko svog vrata kao, uostalom, i gotovo svaka evropska zemlja. U tom smislu ne možemo očekivati da će nam mediji biti više slobodni i suvereni nego što su bili. Mislim da cilj tog zakona treba da bude povlačenje države iz sektora medija, pri čemu niko ne obraća pažnju na to da li će neki drugi akteri, naročito spoljni, biti prisutni“, zaključio je Vujović.
Novinar i urednik „Politike“ Nikola Trklja ne veruje da će institucija zaštitnika gledalaca, ukoliko se dodaje kao nekakva dodatna funkcija, obezbediti bolji rad javnih servisa. Jer i druga tzv. nezavisna regulatorna tela nisu ispunila funkciju zbog kojih građani svakog meseca izdvajaju sredstva da bi platili njihove troškove, dodaje Trklja.
„Radio-televizija Srbije kao jedan od javnih servisa u Srbiji ima nadzorni odbor i funkcija tog organa je da upravo kontroliše kvalitet programa i da utvrđuje planove, odnosno da ukazuje javnom servisu da li su narušeni ti neki standardi. E sad, ako se uvodi još jedna paralelna funkcija to je onda potpuno besmisleno. Nisam siguran da je to dobro, kao što nisam siguran i za ostale paragrafe koji se preuzimaju bez ikakve ozbiljne analize iz evropskog zakonodavstva i ugrađuju u naše medijske ustanove. Više puta sam ponavljao da smo mi dva puta preuzimali medijsku strategiju po uzoru na neke evropske propise i da smo imali katastrofalne rezultate primene tih medijskih strategija.“
Srbija nije ispravila greške prepisivanja evropskih zakona
To se dešavalo pre deset do 15 godina i tad je
država bukvalno
proterana iz medija što je dovelo do gašenja više od hiljadu medija u Srbiji, a osim toga,
uništena je i nacionalna novinska agencija Tanjug, podseća Trklja.
Na tribinama o medijskoj strategiji Trklja je postavljao pitanje kako je moguće da Srbija nema pravo da ima svoju nacionalnu novinsku agenciju, a da Hrvatska, Slovenija, Nemačka ili Britanija imaju, ali je dobio odgovor da je to već prihvaćeno u medijskoj strategiji.
„Onda sam ja naveo primer Rusije koju su isto tako ubedili da 1990. godine ukine nacionalnu agenciju i kad su Rusi posle šest meseci videli da tajkuni kreiraju javno mnjenje u Rusiji, odmah su vratili umesto 'Tasa', 'Itartas', jer su shvatili da je to podvala. Mi i posle deset godina nismo ispravili nijednu grešku koju smo napravili bukvalnim prepisivanjem tih medijskih pravila iz Evrope“, zaključio je Trklja.
Zaštitnik gledalaca po evropskim standardima
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Srbije predstavilo je tri zakona članovima radne grupe, novinarskim i medijskim udruženjima, koji bi u najkraćem roku trebalo da uđu u skupštinsku proceduru.
Planiranim izmenama Zakona o javnim medijskim servisima definisano je da će po prvi put u ovaj zakon biti uneta odredba koja uspostavlja institut zaštitnika gledalaca, slušalaca i čitalaca.
Predstavljene su i sve izmene i dopune druga dva medijska zakona koje su kreirane u potpunosti u skladu sa preporukama Evropske komisije i u skladu sa Medijskom strategijom Srbije, navodi Ministarstvo.
Tokom šest meseci intenzivnih razgovora sa Evropskom komisijom u potpunosti su usaglašena sva tri nacrta zakona, navedeno je u saopštenju ministarstva. Usvajanje pomenutih zakona jedan je od najvažnijih uslova za otvaranje Klastera 3 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom.
