https://lat.sputnikportal.rs/20250522/1185994169.html
Kvadrat u Beogradu skuplji nego u Dubaiju, ima li kraja tome
Kvadrat u Beogradu skuplji nego u Dubaiju, ima li kraja tome
Sputnik Srbija
22.05.2025, Sputnik Srbija
2025-05-22T16:00+0200
2025-05-22T16:00+0200
2025-05-22T16:00+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/16/1185994048_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_46b9430876410509df669a40d28a0d4e.jpg
Kvadrat u Beogradu skuplji nego u Dubaiju, ima li kraja tome
Sputnik Srbija
Na koji način država može da utiče na tržište nekretnina da cena kvadrata ne bude van svake logike? Možemo li nešto naučiti iz primera grada Beča, najvećeg javnog stanodavca u Evropi sa oko 220.000 stanova u vlasništvu i još preko 200.000 subvencionisanih u kojima živi 60 odsto stanovnika austrijske prestonice? Kako je ovih dana na Instagram stranici Život u Beču objavljeno, ti stanovi se iznajmljuju po povoljnim cenama — već od 400 evra mesečno. Treba li pominjati kakve su plate ovde, a kakve u Austriji i da se u Beogradu pristojan dvosoban stan ne može iznajmiti ispod 500 i više evra, naravno podalje od centra grada.
Da li je i našoj prestonici potrebno nešto tako? Hoćemo li doveka visoku cenu kvadrata pravdati čuvenom rečenicom kako nju reguliše tržište-odnos ponude i tražnje? Može li država da utiče na tržište kako sopstveni krov nad glavom ne bi bio privilegija samo odrđenog sloja ljudi?
O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa stručnjakom za nekretnine Milićem Đokovićem, iz grupacije posrednika u prometu nepokretnosti u Privrednoj komori Srbije.
Na koji način država može da utiče na tržište nekretnina da cena kvadrata ne bude van svake logike? Možemo li nešto naučiti iz primera grada Beča, najvećeg javnog stanodavca u Evropi sa oko 220.000 stanova u vlasništvu i još preko 200.000 subvencionisanih u kojima živi 60 odsto stanovnika austrijske prestonice? Kako je ovih dana na Instagram stranici Život u Beču objavljeno, ti stanovi se iznajmljuju po povoljnim cenama — već od 400 evra mesečno. Treba li pominjati kakve su plate ovde, a kakve u Austriji i da se u Beogradu pristojan dvosoban stan ne može iznajmiti ispod 500 i više evra, naravno podalje od centra grada. Da li je i našoj prestonici potrebno nešto tako? Hoćemo li doveka visoku cenu kvadrata pravdati čuvenom rečenicom kako nju reguliše tržište-odnos ponude i tražnje? Može li država da utiče na tržište kako sopstveni krov nad glavom ne bi bio privilegija samo odrđenog sloja ljudi? O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa stručnjakom za nekretnine Milićem Đokovićem, iz grupacije posrednika u prometu nepokretnosti u Privrednoj komori Srbije.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
Kvadrat u Beogradu skuplji nego u Dubaiju, ima li kraja tome
Na koji način država može da utiče na tržište nekretnina da cena kvadrata ne bude van svake logike? Možemo li nešto naučiti iz primera grada Beča, najvećeg javnog stanodavca u Evropi sa oko 220.000 stanova u vlasništvu i još preko 200.000 subvencionisanih u kojima živi 60 odsto stanovnika austrijske prestonice? Kako je ovih dana na Instagram stranici Život u Beču objavljeno, ti stanovi se iznajmljuju po povoljnim cenama — već od 400 evra mesečno. Treba li pominjati kakve su plate ovde, a kakve u Austriji i da se u Beogradu pristojan dvosoban stan ne može iznajmiti ispod 500 i više evra, naravno podalje od centra grada.
Da li je i našoj prestonici potrebno nešto tako? Hoćemo li doveka visoku cenu kvadrata pravdati čuvenom rečenicom kako nju reguliše tržište-odnos ponude i tražnje? Može li država da utiče na tržište kako sopstveni krov nad glavom ne bi bio privilegija samo odrđenog sloja ljudi?
O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa stručnjakom za nekretnine Milićem Đokovićem, iz grupacije posrednika u prometu nepokretnosti u Privrednoj komori Srbije.
