https://lat.sputnikportal.rs/20250520/plan-d7-potez-evropskih-rusofoba-koji-bi-mogao-da-izazove-strasan-gnev-trampove-amerike-1185926205.html
Plan D7: Potez evropskih rusofoba koji bi mogao da izazove strašan gnev Trampove Amerike
Plan D7: Potez evropskih rusofoba koji bi mogao da izazove strašan gnev Trampove Amerike
Sputnik Srbija
Bez SAD, evropski „patuljci“ nisu sposobni da stvore novu bezbednosnu strukturu ni novi NATO, kako to predlaže bivši generalni sekretar te Alijanse Anders Fog... 20.05.2025, Sputnik Srbija
2025-05-20T19:12+0200
2025-05-20T19:12+0200
2025-05-21T08:55+0200
svet
svet
svet – politika
nato
rebrending
andres fog rasmusen
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/14/1185933384_0:320:3073:2048_1920x0_80_0_0_033dfc695f2dd8867d3ca5bcc9f114fb.jpg
U trenutku kada su zapadnoevropske privrede, a pre svega nemačka industrijska baza ozbiljno podrivene nedostatkom jeftine energije iz Rusije (što je Evropa sama sebi zakuvala), teško je zamislivo da bi EU mogla da se prebaci na ratnu proizvodnju koja bi bila zamena za američki doprinos NATO-u, koji predstavlja preko polovine ukupnih izdataka i oko dve trećine vojnih efektiva.Ovako istoričar i profesor međunarodnih odnosa, dr Srđa Trifković komentariše predlog bivšeg generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena.Govoreći o mogućnosti prevazilaženja razlika unutar NATO-a, posebno nakon dolaska na vlast američkog predsednika Donalda Trampa, Rasmusen se založio za stvaranja saveza „demokratskih država“, takozvani D7, u koji ne računa SAD. Pa čak i za rebrendiranje alijanse i za promenu imena.Evropljani će na sebe navući Trampov gnevPrema Trifkovićevim rečima, Rasmusenova ideja je novo pakovanje stare priče koju su svojevremeno pokrenuli tadašnji francuski predsednik, general Šarl Degol i zapadnonemački kancelar Konrad Adenauer. Radi se o projektu evropskog odbrambenog saveza. Taj projekat nije urodio plodom ni pre šest decenija, a kako Trifković smatra, neće ni sada.Evropljani žele da se izdvoje iz NATO jer su daleko ratobroniji po pitanju sukoba u Ukrajini, međutim, uprkos svoj retorici koja dolazi iz Brisela, Pariza, Londona i Berlina, oni nisu kadri da na svoja leđa preuzmu teret odbrambene strukture od Vašingtona. Svaka inicijativa poput Rasmusenove vodi ka razvodnjavanju i slabljenju Severnoatlanstke alijanse, smatra Trifković.Bez obzira na to što Evropljani žele da preuzmu vodeću ulogu u rusofobnom „frontu voljnih“, oni za to nisu sposobni.„Koalicija voljnih“ želi monopol u odlučivanjuJedna bezbednosna organizacija u okviru Evrope, koja ne obuhvata SAD već postoji – radi se o Zapadnoevropskoj uniji, uspostavljenoj još 1948, čije su nadležnosti 2007, stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora prešle na EU.Međutim, kako naš sagovornik objašnjava, lakše je osnovati novu organizaciju nego ponovo buditi poprilično zastarelu i irelevantnu strukturu, staru osam decenija, koja se pri tome nije pokazala naročito efikasnom.Princip nadglasavanja i jeste jedan od osnovnih razloga zbog kojih Rasmusen predlaže novi vojno-politički savez iz koga bi SAD bile isključene, dodaje on.Podsećamo, i NATO i EU funkcionišu po principu konsenzusa, a francuski predsednik Emanuel Makron nekoliko puta je naglašavao potrebu da Evropski savet, najviše telo EU sastavljeno od šefova država i vlada članica prestane da funkcioniše po tom principu, barem po nekim važnim pitanjima.O kakvim se „demokratskim“ državama radiSa druge strane, ironično je baš ove države proglasiti za nosioce demokratije, ističe Trifković i podseća šta se sve u poslednje vreme događalo samo na evropskom kontinentu – Marin Lepen je dobila petogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija, a nemački AfD je proglašen za ekstremističku organizaciju. I ne samo to.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250513/bivsi-sekretar-nato-a-pozvao-na-formiranje-kluba-radi-suprotstavljanja-trampu-1185693470.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, nato, rebrending, andres fog rasmusen
svet, svet – politika, nato, rebrending, andres fog rasmusen
Plan D7: Potez evropskih rusofoba koji bi mogao da izazove strašan gnev Trampove Amerike
19:12 20.05.2025 (Osveženo: 08:55 21.05.2025) Bez SAD, evropski „patuljci“ nisu sposobni da stvore novu bezbednosnu strukturu ni novi NATO, kako to predlaže bivši generalni sekretar te Alijanse Anders Fog Rasmusen. Evropljani za to nemaju ni industrijske kapacitete, ni znanje, ni finansijska sredstva.
U trenutku kada su zapadnoevropske privrede, a pre svega nemačka industrijska baza ozbiljno podrivene nedostatkom jeftine energije iz Rusije (što je Evropa sama sebi zakuvala), teško je zamislivo da bi EU mogla da se prebaci na ratnu proizvodnju koja bi bila zamena za američki doprinos NATO-u, koji predstavlja preko polovine ukupnih izdataka i oko dve trećine vojnih efektiva.
Ovako istoričar i profesor međunarodnih odnosa, dr Srđa Trifković komentariše predlog bivšeg generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena.
Govoreći o mogućnosti prevazilaženja razlika unutar NATO-a, posebno nakon dolaska na vlast američkog predsednika Donalda Trampa, Rasmusen se založio za stvaranja saveza „demokratskih država“, takozvani D7, u koji ne računa SAD. Pa čak i za rebrendiranje alijanse i za promenu imena.
Evropljani će na sebe navući Trampov gnev
Prema Trifkovićevim rečima, Rasmusenova ideja je novo pakovanje stare priče koju su svojevremeno pokrenuli tadašnji francuski predsednik, general Šarl Degol i zapadnonemački kancelar Konrad Adenauer. Radi se o projektu evropskog odbrambenog saveza. Taj projekat nije urodio plodom ni pre šest decenija, a kako Trifković smatra, neće ni sada.
Evropljani žele da se izdvoje iz NATO jer su daleko ratobroniji po pitanju sukoba u Ukrajini, međutim, uprkos svoj retorici koja dolazi iz Brisela, Pariza, Londona i Berlina, oni nisu kadri da na svoja leđa preuzmu teret odbrambene strukture od Vašingtona. Svaka inicijativa poput Rasmusenove vodi ka razvodnjavanju i slabljenju Severnoatlanstke alijanse, smatra Trifković.
„Štaviše, mislim da bi time mogao da se izazove i gnev Trampa i njegove administracije u celini“, kaže on.
Bez obzira na to što Evropljani žele da preuzmu vodeću ulogu u rusofobnom „frontu voljnih“, oni za to nisu sposobni.
„Koalicija voljnih“ želi monopol u odlučivanju
Jedna bezbednosna organizacija u okviru Evrope, koja ne obuhvata SAD već postoji – radi se o Zapadnoevropskoj uniji, uspostavljenoj još 1948, čije su nadležnosti 2007, stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora prešle na EU.
Međutim, kako naš sagovornik objašnjava, lakše je osnovati novu organizaciju nego ponovo buditi poprilično zastarelu i irelevantnu strukturu, staru osam decenija, koja se pri tome nije pokazala naročito efikasnom.
„Oni zapravo žele da rezervišu proces donošenja odluka u užem krugu posvećenika briselske ’Antievrope’ i to je upravo na fonu nametanja određenog procesa donošenja odluka koja će biti u rukama ’koalicije voljnih’, a koja se u suštini zasniva na dubokoj rusofobiji i tretmanu Rusije kao ’drugog’. Oni su spremni da se tuku do poslednjeg Ukrajinca, ali mislim da za to nemaju ni finansijsku, ni industrijsku moć. Ukoliko bi Amerika bila isključena iz te strukture, mislim da bi bili prepušteni sebi, što bi im se vrlo brzo vratilo kao bumerang“, ističe Trifković.
Princip nadglasavanja i jeste jedan od osnovnih razloga zbog kojih Rasmusen predlaže novi vojno-politički savez iz koga bi SAD bile isključene, dodaje on.
Podsećamo, i NATO i EU funkcionišu po principu konsenzusa, a francuski predsednik Emanuel Makron nekoliko puta je naglašavao potrebu da Evropski savet, najviše telo EU sastavljeno od šefova država i vlada članica prestane da funkcioniše po tom principu, barem po nekim važnim pitanjima.
O kakvim se „demokratskim“ državama radi
Sa druge strane, ironično je baš ove države proglasiti za nosioce demokratije, ističe Trifković i podseća šta se sve u poslednje vreme događalo samo na evropskom kontinentu – Marin Lepen je dobila petogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija, a nemački AfD je proglašen za ekstremističku organizaciju. I ne samo to.
„Vidimo da su ’zakovali’ željeni ishod izbora u Rumuniji, koji je sve pre negoli demokratski. Istovremeno, vidimo da već godinu dana podgrevaju haos u Gruziji, u Moldaviji su već obavili posao po principu dirigovane demokratije, gde su unapred određeni ishodi“, konstatuje naš sagovornik.
