https://lat.sputnikportal.rs/20250516/obnavljanje-saveta-rusija-nato-zamka-za-moskvu-ili-gest-dobre-volje-olivera-ikodinovic-1185823050.html
Obnavljanje Saveta Rusija-NATO: Zamka za Moskvu ili gest dobre volje
Obnavljanje Saveta Rusija-NATO: Zamka za Moskvu ili gest dobre volje
Sputnik Srbija
Američki predlog za obnavljanje Saveta Rusija–NATO stiže naizgled kao gest dobre volje usled najveće bezbednosne krize u Evropi u poslednjim decenijama, ali ruski... 16.05.2025, Sputnik Srbija
2025-05-16T22:24+0200
2025-05-16T22:24+0200
2025-05-16T22:24+0200
rusija
rusija – politika
rusija
svet
svet – politika
nato
savet rusija-nato
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110444/16/1104441613_0:0:1001:563_1920x0_80_0_0_13768713dd0fd047434ebf4827c0f4df.jpg
Moskva nije dobila od Vašingtona zvaničan predlog o obnavljanju Saveta Rusija-NATO, dok zapadni mediji tvrde da Sjedinjene Američke Države¸ u kontekstu rešavanja sukoba u Ukrajini, spremaju predlog o nastavku pregovora i sastanaka Rusije i NATO u okviru Saveta Rusija-NATO, koji je faktički prestao sa radom nakon početka sukoba u Ukrajini 2022. godine.Na pitanje da li bi takav predlog bio zamka za Rusiju ili šansa za resetovanje odnosa sa Zapadom, šef katedre za političke nauke i sociologiju Ruskog ekonomskog univerziteta „Plehanov“, vojni ekspert i pukovnik Andrej Koškin kaže:Mogući predlog Vašingtona za obnavljanje Saveta Rusija–NATO ponovo je pokrenuo pitanje eventualnog diplomatskog približavanja Moskve i Zapada.„Činjenica je da se nalazimo u stanju hibridnog rata – o tome je govorio i američki državni sekretar Marko Rubio, ali mi, ipak, pokušavamo da vodimo pregovore i tražimo mogućnosti za poboljšanje odnosa. Verovatno je i prisustvo našeg ambasadora u Sjedinjenim Državama već neki rezultat toga. Imamo još puno političko-diplomatskih koraka koji treba da se naprave kako bi se poboljšale te pozicije“, ocenjuje Koškin.Kada je reč o predlogu za obnovu Saveta Rusija–NATO, Rusija je već bila deo te strukture, ali ona nije donela konkretne rezultate, napominje politikolog.„I mi smo, na osnovu tadašnje situacije, izašli iz toga. Ponovni predlog da se vratimo izgleda mi više kao ‘šargarepa’, koja se u određenoj meri može posmatrati kao korak napred, ali on nije ni veliki ni efikasan, kako možda deluje. Tako bih odgovorio na vaše teško pitanje“, ocenjuje Koškin.Američki predlog, evropska tišinaPredlog za obnovu dijaloga sa Rusijom dolazi iz Vašingtona, a ne zvanično od NATO-a zato što upravo Sjedinjene Države vode glavnu reč u tom vojnom savezu, objašnjava ekspert. Prema njegovim rečima, evropske zemlje, iako formalno članice NATO-a, uglavnom samo „slepo“ slede američku politiku.„Glavne u NATO-u su Sjedinjene Države – kako one odluče, tako će i biti, a bilo koji generalni sekretar NATO-a, kao što je sada Mark Rute, je samo sprovodnik pozicije Vašingtona. Ako su SAD tako odlučile, on će samo objaviti da se sa tim slaže. Dakle, onaj ko je glavni taj i određuje perspektive i korake u odnosu na Rusiju. Što se tiče rusofobske politike, evropske države se, naravno, utrkuju u tome i od njih ovakve predloge nećete dočekati, iako odluke Vašingtona odmah prihvataju lideri država koje se inače smatraju samostalnima, kao što su Velika Britanija, Francuska i Nemačka. Oni se odmah se prilagođavaju onome što kaže američki. Tako da tu nema ničeg čudnog, sve je logično – ko plaća, taj naručuje i muziku“, kaže profesor Koškin.Savet Rusija – NATO osnovan je 2002. godine u Rimu, što je u tom trenutku ocenjeno kao istorijski korak ka zbližavanju nekadašnjih neprijatelja i prevazilaženju pola veka podela i ozbiljnih trvenja. Savet je predviđao ravnopravno partnerstvo i saradnju u oblastima kao što su borba protiv terorizma, rešavanje kriza, zabrana upotrebe oružja za masovno uništenje itd.Međutim, ispostaviće se da je saradnja od samog početka bila obmana. Iako je Savet Rusija – NATO formalno osnovan radi unapređenja bezbednosne saradnje, u praksi je služio da zamaže oči Moskvi, dok je NATO nastavljao da se agresivno širi na Istok, ka granicama Rusije. Ukrajina je takođe bila deo te zapadne strategije.Šta kaže KremljPovodom glasina o oživljavanju Saveta Rusija-NATO, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da je teško govoriti o obnavljanju neke vrste partnerstva i neke vrste dijaloga u vreme kada je NATO zapravo u ratu sa Rusijom, ističući istovremeno da sva pitanja vezana za bezbednost i stratešku stabilnost na evropskom kontinentu moraju biti razmotrena, te da s tim treba početi što je pre moguće.Iako je dijalog neophodan, obnavljanje rada Saveta, kao nečega što će doneti konkretne rezultate u sadašnjim uslovima, deluje malo verovatno, smatra Koškin.Ako je ovo američki pokušaj da se smanje tenzije i otvori kanal komunikacije između Rusije i NATO saveznika, onda Moskva treba da odgovori, ali oprezno, bez velikih očekivanja i iluzija da će to doneti neki veliki uspeh ili resetovanje odnosa, zaključio je Koškin.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250516/kremlj-sastanak-putina-i-trampa-potreban--za-razmatranje-medjunarodnih-problema-i-ukrajine-1185819524.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – politika, rusija, svet, svet – politika, nato, savet rusija-nato, analize i mišljenja
rusija – politika, rusija, svet, svet – politika, nato, savet rusija-nato, analize i mišljenja
Obnavljanje Saveta Rusija-NATO: Zamka za Moskvu ili gest dobre volje
Američki predlog za obnavljanje Saveta Rusija–NATO stiže naizgled kao gest dobre volje usled najveće bezbednosne krize u Evropi u poslednjim decenijama, ali ruski eksperti na tu inicijativu gledaju sa dozom skepse, ističući da je taj format u prošlosti već postojao – i nije dao opipljive rezultate.
Moskva nije dobila od Vašingtona zvaničan predlog o obnavljanju Saveta Rusija-NATO, dok
zapadni mediji tvrde da Sjedinjene Američke Države¸ u kontekstu rešavanja sukoba u Ukrajini, spremaju predlog o nastavku pregovora i sastanaka Rusije i NATO u okviru Saveta Rusija-NATO, koji je faktički prestao sa radom nakon početka sukoba u Ukrajini 2022. godine.
Na pitanje da li bi takav predlog bio zamka za Rusiju ili šansa za resetovanje odnosa sa Zapadom, šef katedre za političke nauke i sociologiju Ruskog ekonomskog univerziteta „Plehanov“, vojni ekspert i pukovnik Andrej Koškin kaže:
„Postoji nekoliko teza koje možemo istaći kako bismo ovo razumeli. Treba reći da je do ‘resetovanja' došlo izborom 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa, a nacionalni interesi SAD se trenutno poklapaju sa interesima Ruske Federacije u vezi sa evropskim regionom. Ovaj momenat, verovatno, omogućava da se pronađu dodirne tačke, što predsednik Ruske Federacije maestralno koristi. Otvoreno govoreći, i Donald Tramp prihvata tu težnju, posebno u kontekstu rešavanja ukrajinskog konflikta i pronalaženja dodirnih tački“.
Mogući predlog Vašingtona za obnavljanje Saveta Rusija–NATO ponovo je pokrenuo pitanje eventualnog diplomatskog približavanja Moskve i Zapada.
„Činjenica je da se nalazimo u stanju hibridnog rata – o tome je govorio i američki državni sekretar Marko Rubio, ali mi, ipak, pokušavamo da vodimo pregovore i tražimo mogućnosti za poboljšanje odnosa. Verovatno je i prisustvo našeg ambasadora u Sjedinjenim Državama već neki rezultat toga. Imamo još puno političko-diplomatskih koraka koji treba da se naprave kako bi se poboljšale te pozicije“, ocenjuje Koškin.
Kada je reč o predlogu za obnovu Saveta Rusija–NATO, Rusija je već bila deo te strukture, ali ona nije donela konkretne rezultate, napominje politikolog.
„I mi smo, na osnovu tadašnje situacije, izašli iz toga. Ponovni predlog da se vratimo izgleda mi više kao ‘šargarepa’, koja se u određenoj meri može posmatrati kao korak napred, ali on nije ni veliki ni efikasan, kako možda deluje. Tako bih odgovorio na vaše teško pitanje“, ocenjuje Koškin.
Američki predlog, evropska tišina
Predlog za obnovu dijaloga sa Rusijom dolazi iz Vašingtona, a ne zvanično od NATO-a zato što upravo Sjedinjene Države vode glavnu reč u tom vojnom savezu, objašnjava ekspert. Prema njegovim rečima, evropske zemlje, iako formalno članice NATO-a, uglavnom samo „slepo“ slede američku politiku.
„Glavne u NATO-u su Sjedinjene Države – kako one odluče, tako će i biti, a bilo koji generalni sekretar NATO-a, kao što je sada Mark Rute, je samo sprovodnik pozicije Vašingtona. Ako su SAD tako odlučile, on će samo objaviti da se sa tim slaže. Dakle, onaj ko je glavni taj i određuje perspektive i korake u odnosu na Rusiju. Što se tiče rusofobske politike, evropske države se, naravno, utrkuju u tome i od njih ovakve predloge nećete dočekati, iako odluke Vašingtona odmah prihvataju lideri država koje se inače smatraju samostalnima, kao što su Velika Britanija, Francuska i Nemačka. Oni se odmah se prilagođavaju onome što kaže američki. Tako da tu nema ničeg čudnog, sve je logično – ko plaća, taj naručuje i muziku“, kaže profesor Koškin.
Savet Rusija – NATO osnovan je 2002. godine u Rimu, što je u tom trenutku ocenjeno kao istorijski korak ka zbližavanju nekadašnjih neprijatelja i prevazilaženju pola veka podela i ozbiljnih trvenja. Savet je predviđao ravnopravno partnerstvo i saradnju u oblastima kao što su borba protiv terorizma, rešavanje kriza, zabrana upotrebe oružja za masovno uništenje itd.
Međutim, ispostaviće se da je saradnja od samog početka bila obmana. Iako je Savet Rusija – NATO formalno osnovan radi unapređenja
bezbednosne saradnje, u praksi je služio da zamaže oči Moskvi, dok je
NATO nastavljao da se agresivno širi na Istok, ka granicama Rusije.
Ukrajina je takođe bila deo te zapadne strategije.
Povodom glasina o oživljavanju Saveta Rusija-NATO, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da je teško govoriti o obnavljanju neke vrste partnerstva i neke vrste dijaloga u vreme kada je NATO zapravo u ratu sa Rusijom, ističući istovremeno da sva pitanja vezana za bezbednost i stratešku stabilnost na evropskom kontinentu moraju biti razmotrena, te da s tim treba početi što je pre moguće.
Iako je dijalog neophodan, obnavljanje rada Saveta, kao nečega što će doneti konkretne rezultate u sadašnjim uslovima, deluje malo verovatno, smatra Koškin.
„Što kažu filozofi – ‘ne možeš dva puta ući u istu vodu’. Tako da ne vidim nikakve konstruktivne akcije koje bi dovele do nekih zapanjujućih rezultata. Ne treba ih ni očekivati“, dodao je ekspert.
Ako je ovo američki pokušaj da se smanje
tenzije i otvori
kanal komunikacije između Rusije i
NATO saveznika, onda Moskva treba da odgovori, ali oprezno, bez velikih očekivanja i iluzija da će to doneti neki veliki uspeh ili resetovanje odnosa, zaključio je Koškin.
