https://lat.sputnikportal.rs/20250512/pazite-sta-jedete-ova-hrana-negativno-utice-na-mozak-1185674605.html
Pazite šta jedete: Ova hrana negativno utiče na mozak
Pazite šta jedete: Ova hrana negativno utiče na mozak
Sputnik Srbija
Konzumacija prevelikih količina masne i slatke hrane ne samo da povećava obim struka i trbuha, već i negativno utiče i na kognitivne sposobnosti i veštinu... 12.05.2025, Sputnik Srbija
2025-05-12T17:48+0200
2025-05-12T17:48+0200
2025-05-12T17:48+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/09/1171990605_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_f8a13b0b0ee883b4951f6e19f3c9635d.jpg
Naučnici univerziteta u Sidneyju sproveli su prvo istraživanje u svetu koje se baziralo na testiranjima u kojima su učestvovali studenti i otkrili da hrana s visokim udelom masti i šećera ima štetan učinak na neke aspekte kognitivnih funkcija, naročito na svesnost o prostoru, kao i na veštinu snalaženja u prostoru.Mladi odrasli ljudi koji su često konzumirali hranu s visokim udelom masti i šećera lošije su pamtili lokaciju kovčega s blagom u virtualnom labirintu, rezultati su istraživanja koje su znanstvenici objavili u stručnome časopisu The International Journal of Obesity.Oni ukazuju na negativni učinak konzumiranja brze hrane na učenje i pamćenje koji su povezani s prostornim okruženjem, a istovremeno potvrđuju ono što odranije znamo - važnost donošenja zdravih prehrambenih odluka kada je u pitanju kognitivno zdravlje.Prethodnim istraživanjima ustanovljeno je da konzumiranje previše masti i šećera nije samo uzrok razvoja dijabetesa, gojaznosti i srčanih bolesti, već je povezano i s bržim stopama kognitivnog propadanja koje se dovodi u vezu sa starenjem kada su u pitanju sredovečni i stariji odrasli ljudi, objavio je tim u svom radu.Iako su australijski istraživači otkrili da ni mladi ljudi nisu izuzeti od negativnih učinaka konzumacije prerađene i nezdrave hrane, dobra je vest da kod njih verovatno nije pogođen mozak u celini, već samo hipokampus - deo mozga koji upravlja sposobnošću pamćenja i pomaže kod veštine snalaženja u prostoru.Jedan od naučnika koji su radili na istraživanju, Dominik Tran ističe kako je dobra vest da promene u ishrani mogu da poboljšaju zdravlje hipokampusa, a time i našu sposobnost snalaženja u okolini, kao na primer kada istražujemo neki novi grad ili nastojimo da zapamtimo novi put ka kući, prenosi portal Zimo.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo
nauka i tehnologija, društvo
Pazite šta jedete: Ova hrana negativno utiče na mozak
Konzumacija prevelikih količina masne i slatke hrane ne samo da povećava obim struka i trbuha, već i negativno utiče i na kognitivne sposobnosti i veštinu snalaženja u prostoru, koje se, kako su pokazala istraživanja, smanjuju unosom u organizam nezdrave hrane.
Naučnici univerziteta u Sidneyju sproveli su prvo istraživanje u svetu koje se baziralo na testiranjima u kojima su učestvovali studenti i otkrili da hrana s visokim udelom masti i šećera ima štetan učinak na neke aspekte kognitivnih funkcija, naročito na svesnost o prostoru, kao i na veštinu snalaženja u prostoru.
Mladi odrasli ljudi koji su često konzumirali hranu s visokim udelom masti i šećera lošije su pamtili lokaciju kovčega s blagom u virtualnom labirintu, rezultati su istraživanja koje su znanstvenici objavili u stručnome časopisu The International Journal of Obesity.
Oni ukazuju na negativni učinak konzumiranja brze hrane na učenje i pamćenje koji su povezani s prostornim okruženjem, a istovremeno potvrđuju ono što odranije znamo - važnost donošenja zdravih prehrambenih odluka kada je u pitanju kognitivno zdravlje.
Prethodnim istraživanjima ustanovljeno je da konzumiranje previše masti i šećera nije samo uzrok razvoja dijabetesa, gojaznosti i srčanih bolesti, već je povezano i s bržim stopama kognitivnog propadanja koje se dovodi u vezu sa starenjem kada su u pitanju sredovečni i stariji odrasli ljudi, objavio je tim u svom radu.
Iako su australijski istraživači otkrili da ni mladi ljudi nisu izuzeti od negativnih učinaka konzumacije prerađene i nezdrave hrane, dobra je vest da kod njih verovatno nije pogođen mozak u celini, već samo hipokampus - deo mozga koji upravlja sposobnošću pamćenja i pomaže kod veštine snalaženja u prostoru.
Jedan od naučnika koji su radili na istraživanju, Dominik Tran ističe kako je dobra vest da promene u ishrani mogu da poboljšaju zdravlje hipokampusa, a time i našu sposobnost snalaženja u okolini, kao na primer kada istražujemo neki novi grad ili nastojimo da zapamtimo novi put ka kući,
prenosi portal Zimo.
