https://lat.sputnikportal.rs/20250505/veliki-preokret-u-njujorku-u-korist-republike-srpske-1185425728.html
Veliki preokret u Njujorku u korist Republike Srpske?
Veliki preokret u Njujorku u korist Republike Srpske?
Sputnik Srbija
Nakon dužeg vremena Republika Srpska ima šansu da na Savetu bezbednosti UN predstavi stvarno stanje stvari u BiH. Kako će na to gledati članice najvišeg organa... 05.05.2025, Sputnik Srbija
2025-05-05T22:24+0200
2025-05-05T22:24+0200
2025-05-05T22:24+0200
region
region
region – politika
republika srpska (rs)
un
savet bezbednosti un
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/1b/1170398766_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_8906c589908af809494858317d1a5fc3.jpg
Za razliku od mnogih prošlih sednica Saveta bezbednosti UN-a koje su se bavile stanjem u BiH, na kojima su dominirali stavovi bošnjačkih političara i visokih predstavnika, Republici Srpskoj se otvara mogućnost da predstavi pravo stanje stvari u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici.Savet bezbednosti treba da pozove na dijalogVlada Republike Srpske poslala je izveštaj Savetu bezbednosti o stanju u BiH, trideset i treći po redu. U njemu se, kako je saopšteno, navodi čvrsto opredeljenje za mir i Dejtonski sporazum, kao i njegovo poštovanje. Takođe se navodi da je Banjluka opredseljena za članstvo BiH u EU.I sam redni broj izveštaja navodi na pomisao da se radi o pukoj formalnosti koja neće zaokupiti pažnju članica Saveta. Međutim, stvari se menjaju u korist Republike Srpske, navodi Bojan Šolaja, direktor centra za međunarodne odnose iz Banjaluke.Prema njegovim rečima, ono što ohrabruje je izjava Saveta bezbednosti data krajem marta, u kojoj se dva entiteta i tri konstitutivna naroda pozivaju na dijalog.Jedine adrese koje ne razmišljaju o dijalogu su političko Sarajevo i Kristijan Šmit. Uloga Saveta bezbednosti je utoliko važnija, kao vrhovnog tela svetske organizacije koje ima kapacitet da inicira dijalog u BiH, dodaje on.Dijalog bi trebalo da dovede do kraja političke krize i to je bitno da se naglasi – ne radi se ni o kakvoj pretkonfliktnoj situaciji koja preti miru – ta kriza ima jednostavna rešenja, a ključna stvar koju bi Savet bezbednosti trebalo da razmotri je preispitivanje Kristijana Šmita u Sarajevu.Savet bezbednosti bi trebalo da razmotri pitanje da li je BiH potreban strani namesnik koji će uporavljati procesima koji ne vode ničemu, smatra Šolaja.Konačno će se čuti glas SrpskeRepublika Srpska ima još jedan adut – to što će na sednici saveta bezbednosti biti prisutna i Željka Cvijanović i to ne samo kao srpski član Predsedništva, već i kao predsedavajući tela koje je zapravo kolektivni šef države.Izveštaj vlade Republike Srpske pokazuje stvarno stanje, što se ne može videti iz izveštaja Kristijana Šmita, nelegalnog i nelegitimnog visokog predstavnika koga Republika Srpska ne priznaje. Ranije su to radili drugi visoki predstavnici koji takođe nisu izveštavali o stvarnom stanju i razlog za krizu tražili su u ponašanju Srpske, dodaje Šolaja.Sada se stvari menjaju i Republika Srpska imaće priliku da pred Savetom bezbednosti pokaže da je opredeljena za očuvanje Dejtonskog sporazuma, kao i da je najdalje odmakla na putu u članstvo u EU. To se moglo videti i kod predaje kandidature u članstvo u EU, kada je Republika Srpska u stopostotnom broju odgovorila na sva pitanja Brisela, dok kantoni iz Federacije nisu ispunili upitnik, navodi Šolaja.Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održaće polugodišnju debatu o situaciji u BiH u 6. maja, u 16 časova u Njujorku, saopšteno je na zvaničnoj stranici SB UN.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250505/republika-srpska-poslala-dokument-savetu-bezbednosti-un-porucili-sta-je-jedino-resenje-krize-u-bih-1185393382.html
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
region, region – politika, republika srpska (rs), un, savet bezbednosti un, analize i mišljenja
region, region – politika, republika srpska (rs), un, savet bezbednosti un, analize i mišljenja
Veliki preokret u Njujorku u korist Republike Srpske?
Nakon dužeg vremena Republika Srpska ima šansu da na Savetu bezbednosti UN predstavi stvarno stanje stvari u BiH. Kako će na to gledati članice najvišeg organa UN ostaje da se vidi, ali ako se budu držali svojih stavova iznetih u izjavi krajem marta, vesti za Banjaluku mogu da budu i više nego ohrabrujuće.
Za razliku od mnogih prošlih sednica Saveta bezbednosti UN-a koje su se bavile stanjem u BiH, na kojima su dominirali stavovi bošnjačkih političara i visokih predstavnika, Republici Srpskoj se otvara mogućnost da predstavi pravo stanje stvari u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici.
Savet bezbednosti treba da pozove na dijalog
Vlada Republike Srpske poslala je izveštaj Savetu bezbednosti o stanju u BiH, trideset i treći po redu. U njemu se, kako je saopšteno, navodi čvrsto opredeljenje za mir i Dejtonski sporazum, kao i njegovo poštovanje. Takođe se navodi da je Banjluka opredseljena za članstvo BiH u EU.
I sam redni broj izveštaja navodi na pomisao da se radi o pukoj formalnosti koja neće zaokupiti pažnju članica Saveta. Međutim, stvari se menjaju u korist Republike Srpske, navodi Bojan Šolaja, direktor centra za međunarodne odnose iz Banjaluke.
Prema njegovim rečima, ono što ohrabruje je izjava Saveta bezbednosti data krajem marta, u kojoj se dva entiteta i tri konstitutivna naroda pozivaju na dijalog.
„Na kraju krajeva i od pojedinih članica, poput SAD, Rusije i Kine, svi su pozvali na unutrašnji dijalog u BiH uz asistenciju zemalja regiona. Tako da je za nadati se da stvari idu u tom pravcu“, ističe Šolaja.
Jedine adrese koje ne razmišljaju o dijalogu su političko Sarajevo i Kristijan Šmit. Uloga Saveta bezbednosti je utoliko važnija, kao vrhovnog tela svetske organizacije koje ima kapacitet da inicira dijalog u BiH, dodaje on.
Dijalog bi trebalo da dovede do kraja političke krize i to je bitno da se naglasi – ne radi se ni o kakvoj pretkonfliktnoj situaciji koja preti miru – ta kriza ima jednostavna rešenja, a ključna stvar koju bi Savet bezbednosti trebalo da razmotri je preispitivanje Kristijana Šmita u Sarajevu.
Savet bezbednosti bi trebalo da razmotri pitanje da li je BiH potreban strani namesnik koji će uporavljati procesima koji ne vode ničemu, smatra Šolaja.
Konačno će se čuti glas Srpske
Republika Srpska ima još jedan adut – to što će na sednici saveta bezbednosti biti prisutna i Željka Cvijanović i to ne samo kao srpski član Predsedništva, već i kao predsedavajući tela koje je zapravo kolektivni šef države.
„Ranije smo imali situaciju da drugi članovi Predsedništva, koji su išli u kapacitetu predsedavajućeg, isključivo jednostrano i krajnje subjektivno iznose poglede na situaciju u BiH. Sa druge strane, Republika Srpska jako dugo nije imala priliku da na ovaj način učestvuje na tematskoj debati, koja se dešava na svakih šest meseci“, ističe Šolaja.
Izveštaj vlade Republike Srpske pokazuje stvarno stanje, što se ne može videti iz izveštaja Kristijana Šmita, nelegalnog i nelegitimnog visokog predstavnika koga Republika Srpska ne priznaje. Ranije su to radili drugi visoki predstavnici koji takođe nisu izveštavali o stvarnom stanju i razlog za krizu tražili su u ponašanju Srpske, dodaje Šolaja.
Sada se stvari menjaju i Republika Srpska imaće priliku da pred Savetom bezbednosti pokaže da je opredeljena za očuvanje Dejtonskog sporazuma, kao i da je najdalje odmakla na putu u članstvo u EU. To se moglo videti i kod predaje kandidature u članstvo u EU, kada je Republika Srpska u stopostotnom broju odgovorila na sva pitanja Brisela, dok kantoni iz Federacije nisu ispunili upitnik, navodi Šolaja.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održaće polugodišnju debatu o situaciji u BiH u 6. maja, u 16 časova u Njujorku, saopšteno je na zvaničnoj stranici SB UN.
