Tajna je u kostima: Da li su naučnici otkrili istinu o strašnim ratnicima sa severa /foto/
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Naučnici su proučavali kosti iz cele Norveške, kako sa severa, tako i iz Oslovskog fjorda. Kako navode, na velikom broju njih pronađeni su tragovi brutalne smrti: nekima su lobanje slomljene ogromnom silom, drugima su mačevima sekli leđa ili noge, neke kosti su imale tragove strela….
„Bilo je mnogo nasilja u ovom relativno malom broju ljudskih ostataka koje smo imali prilike da ispitamo“, izjavila je Lisa Strand, osteolog za koju je ovo proučavanje vikinških ostataka bilo deo doktorskih studija na Norveškom univerzitetu nauke i tehnologije (NTNU), , piše „Norwegian SciTech News“.
Da li su svi vikinzi bili jednako nasilni?
Skoro 40 odsto vikinških ostataka koje je ona pregledala imale su jasan dokaz nasilne smrti. Kako su Strandova i njene kolege otkrili, ove kosti nisu pripadale nesrećnim pojedincima, već je sve to bio deo obrasca života.
Ključni deo slagalice bio je taj da je reč o vikinzima iz prostora koji se danas naziva Norveškom.
Svi znaju da su vikinzi bili nasilni, navode istraživači za podkast NTNU „63 Degrees North“. Već samo ime potiče od staronordijske reči vikingr, koja znači pirat ili pljačkaš. Ali, postavlja se pitanje da li su svi vikinzi bili jednako nasilni?
New clues from old bones: Some Vikings were much more violent than others
— Pepe Muñoz (@PepeMunoz1) April 17, 2025
https://t.co/0SYP8NhEdL
Ranije istraživanje, u kome je Strandova takođe učestvovala, pokazalo je da su se vikinzi iselili iz Skandinavije i naselili velike delove Evrope. Danski vikinzi su otišli u Englesku, švedski vikinzi su se raširili po Baltičkom regionu, norveški su naselili Irsku, Island i Grenland. Još veće iznenađenje bilo je da neki od ovih vikinga uopšte nisu bili Skandinavci.
Dakle, da li su svi vikinzi bili jednako nasilni? Ili vikinzi uopšte nisu bili monolitna grupa ratnika-pljačkaša, kako to neki veruju?
Ono što je naučnicima bilo potrebno da shvate jeste šta je oblikovalo vikinške zajednice i kako su te sile mogle uticati na to kako i zašto su ljudi umirali.
Šta je otkriveno u Danskoj?
Zato su odlučili da pogledaju situaciju s druge strane Severnog mora, u Danskoj. I jedan od najneočekivanijih tragova koje su pronašli nije se ticao samo broja vikinga koji su umrli nasilnom smrću, već i tačnog načina na koji su umrli. Skoro svi danski vikinzi bili su pogubljeni i to tako što im je odrubljena glava.
„To nije nešto što se dešava u borbi. Potrebno je dosta vremena da nekome odrubite glavu, čak i ako ste u boju. Nemate tada vremena da protivniku odrubite glavu. Ne, ne. Prilično je jezivo, ali je istina“, rekla je Strandova.
Ovo je bio ključni trag, jer sugeriše da su u Danskoj postojali ljudi, snažni lideri, koji su imali dovoljno moći da narede pogubljenje.
„Činjenica da u Danskoj vidimo uglavnom pogubljenja ukazuje na ideju centralizovanije vlasti“, rekao je Dejvid Džejkobson, sociolog sa Univerziteta Južne Floride i član istraživačkog tima.
Među najčuvenijim predmetima norveških vikinga su brodovi iz Muzeja vikinškog doba. Jan Bil, arheolog i kustos zbirke brodova, detaljno je proučavao brod „Gokstad“, a pokušao je i da otkrije ko je čovek sahranjen u njemu.
„Dakle, imamo čoveka koji je očigledno poginuo u borbi i imamo ovaj veličanstveni grob, što snažno ukazuje da je bio na veoma visokom nivou društva, kralj ili nešto slično“, rekao je Bil.
Mačevi, gvožđe, način života
Ali nalazi poput broda „Gokstad“ su relativno retki. Umesto toga, Bil, sada radeći sa Džejkobsonom na boljem razumevanju nasilja koje su istraživači dokumentovali, shvatio je da su im potrebne druge informacije. A jedan trag koji je opstao još od vikinškog doba jesu pogrebna dobra, o kojima je bilo dosta tragova u obe zemlje.
„Videli smo da je u obe zemlje bilo sahrana sa oružjem, ali proporcije su bile različite. Dok je u Norveškoj veoma, veoma uobičajeno da muškarci u grob budu položeni s oružjem, u Danskoj je to bio slučaj samo sa malim brojem grobova“, rekao je Bil.
To nije trivijalna razlika, dodao je.
„Bio sam iznenađen koliko su razlike bile ekstremne. Posmatrajući Norvešku i Dansku, imate razloga da verujete da je bilo oko 50 puta više oružja među Norvežanima, mereno po glavi stanovnika, da tako kažem, nego u Danskoj“, naveo je Bil.
Jedan faktor koji je mogao igrati ulogu u ovoj upadljivoj razlici bila je dostupnost gvožđa. Bil kaže da je Norveška imala mnogo više dostupnog gvožđa kao sirovine nego Danska, pa je u startu bilo lakše praviti mačeve. Uprkos tome, u Norveškoj je i dalje bilo mnogo više oružja.
Naučnici su postavili i pitanje da li su svi vikinzi bili jednako nasilni
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Da li to znači da su norveški vikinzi bili mnogo nasilniji? Bil je rekao da možete pogledati savremeno društvo, gde je količina pištolja u društvu u korelaciji sa brojem ubistava u istom tom društvu.
„Moglo bi se reći da je vikinški mač pištolj vikinškog doba, jer ga zapravo niste mogli koristiti ni za šta drugo osim za ubijanje drugih ljudi ili pretnju da ćete ih ubiti“, rekao je.
Kombinacija ovih i drugih delova slagalice pretvorila je njihovo istraživanje u nešto veće. Postalo je više od priče o tome kako su ljudi umirali, već više priča o tome kako su zajednice funkcionisale, kako se sprovodila pravda i šta je držalo različita vikinška društva na okupu – ili ih guralo u sukob.
Pogledajte i:
