https://lat.sputnikportal.rs/20250504/tad-se-osetio-miris-slobode-sputnjik-sa-jedinim-prezivelim-borcem-prve-proleterske-brigade--1185234647.html
Tad se osetio miris slobode! Sputnjik sa jedinim preživelim borcem Prve proleterske brigade
Tad se osetio miris slobode! Sputnjik sa jedinim preživelim borcem Prve proleterske brigade
Sputnik Srbija
Ti zlikovci, to nisu ljudi, to je nešto čudno. Jednostavno se ljudi pretvore u ubice. Svog komšiju ubije, dete svog komšije. Ustaše nisu imale pardona ni prema... 04.05.2025, Sputnik Srbija
2025-05-04T15:17+0200
2025-05-04T15:17+0200
2025-05-04T15:17+0200
moja priča
moja priča
bitka na neretvi
bitka na sutjesci
ante dadić
osam decenija od velike pobede nad nacizmom
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/01/1179053436_0:228:2599:1689_1920x0_80_0_0_b89c93ec642e5e2f8a3a098cc27bcc29.jpg
Ovo za Sputnjik priča Ante Dadić.Sa jedinim živim borcem Prve proleterske brigade razgovarali smo u novembru prošle godine, neposredno pred njegov stoti rođendan.Živi sam, u selu nadomak Beograda.Mladi žilavi Dalmatinac, neprijatelju se suprotstavio prvog dana okupacije:„U moj Kaštel Sućurac pored Splita na tenkovima su ušli Italijani. Na prvom je vojnik digao ruku u fašistički pozdrav. Skriveni iza zida, bacali smo kamenje na njih. Prošli smo nekažnjeno, ali posle deset dana, na dan osnivanja fašističke tvorevine NDH, bio je 10 april 41. godine, dođe policija ustaška, i pokupi nas“.Sanjao je o slobodnoj teritoriji, Dinari.Ante Dadić učesnik je 4. i 5. ofanzive. Preživeo je čuvenu Bitku na Neretvi, borbe u dolini ove reke 1943. bile su bitka za spasavanje više od 4000 ranjenika.„Neko bez noge, nekome je metak prošao kroz oba kolena. Moja brigada je bila uz ranjenike u najgore vreme, da ih zaštiti. Kolona je bila sedam, osam kilometara. I stalo se, dve noći i dva dana. Tu je jedini pravac bio da prođu ranjenici. Jedno jutro, pokret! Jao, svanulo i bolesnicima i nama. Pređemo Neretvu kod Jablanice. Kad smo prešli, strašno! Priča se da su vaške bačene iz vazduha“.Još veća pošast bio je tifus.„Preživeo sam neki oblik bolesti. Izvukao se, ali strašne slike umiranja ostale su. Posebno je bilo strašno kad od tifusa oboli žena“.Posle bitke na Sutjesci, već se osetio miris slobode. Front se okrenuo ka zapadu, u završnim operacijama, Ante je, kaže, imao sreću, da bude u jedinici koja je obezbeđivala Vrhovni štab.„Da se nije to desilo, možda ne bi bio živ. Kod Rijeke je poginulo 1200 partizana. A onda je došao 9. maj i sloboda! Svanula sloboda za celu Evropu!“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
moja priča, bitka na neretvi, bitka na sutjesci, ante dadić, osam decenija od velike pobede nad nacizmom
moja priča, bitka na neretvi, bitka na sutjesci, ante dadić, osam decenija od velike pobede nad nacizmom
Tad se osetio miris slobode! Sputnjik sa jedinim preživelim borcem Prve proleterske brigade
Ti zlikovci, to nisu ljudi, to je nešto čudno. Jednostavno se ljudi pretvore u ubice. Svog komšiju ubije, dete svog komšije. Ustaše nisu imale pardona ni prema Hrvatima koji nisu bili za ono što propagiraju. Kad se setim te bande, tih lopova, pljačkaša, tih koljača... To je bilo strašno. Morao sam tome da se suprotstavim.
Ovo za Sputnjik priča Ante Dadić.
Sa jedinim živim borcem Prve proleterske brigade razgovarali smo u novembru prošle godine, neposredno pred njegov stoti rođendan.
Živi sam, u selu nadomak Beograda.
Mladi žilavi Dalmatinac, neprijatelju se suprotstavio prvog dana okupacije:
„U moj Kaštel Sućurac pored Splita na tenkovima su ušli Italijani. Na prvom je vojnik digao ruku u fašistički pozdrav. Skriveni iza zida, bacali smo kamenje na njih. Prošli smo nekažnjeno, ali posle deset dana, na dan osnivanja fašističke tvorevine NDH, bio je 10 april 41. godine, dođe policija ustaška, i pokupi nas“.
Sanjao je o slobodnoj teritoriji, Dinari.
Ante Dadić učesnik je 4. i 5. ofanzive. Preživeo je čuvenu Bitku na Neretvi, borbe u dolini ove reke 1943. bile su bitka za spasavanje više od 4000 ranjenika.
„Neko bez noge, nekome je metak prošao kroz oba kolena. Moja brigada je bila uz ranjenike u najgore vreme, da ih zaštiti. Kolona je bila sedam, osam kilometara. I stalo se, dve noći i dva dana. Tu je jedini pravac bio da prođu ranjenici. Jedno jutro, pokret! Jao, svanulo i bolesnicima i nama. Pređemo Neretvu kod Jablanice. Kad smo prešli, strašno! Priča se da su vaške bačene iz vazduha“.
Još veća pošast bio je tifus.
„Preživeo sam neki oblik bolesti. Izvukao se, ali strašne slike umiranja ostale su. Posebno je bilo strašno kad od tifusa oboli žena“.
Posle bitke na Sutjesci, već se osetio miris slobode. Front se okrenuo ka zapadu, u završnim operacijama, Ante je, kaže, imao sreću, da bude u jedinici koja je obezbeđivala Vrhovni štab.
„Da se nije to desilo, možda ne bi bio živ. Kod Rijeke je poginulo 1200 partizana. A onda je došao 9. maj i sloboda! Svanula sloboda za celu Evropu!“.
