https://lat.sputnikportal.rs/20250504/pocinje-nesto-novo-videce-se-i-devetog-maja-na-crvenom-trgu-da-je-ovo---prelomna-istorijska-godina-1185268796.html
Počinje nešto novo: Videće se i Devetog maja na Crvenom trgu da je ovo - prelomna istorijska godina
Počinje nešto novo: Videće se i Devetog maja na Crvenom trgu da je ovo - prelomna istorijska godina
Sputnik Srbija
Da li će 2025. godina ostati zapamćena kao jedna od ključnih za međunarodne odnose? Ovoga maja obeležava se osam decenija od završetka Drugog svetskog rata... 04.05.2025, Sputnik Srbija
2025-05-04T22:31+0200
2025-05-04T22:31+0200
2025-05-04T22:31+0200
rusija
rusija – politika
osam decenija od velike pobede nad nacizmom
dan pobede
amerika
nato
emisija „prorok“
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/09/1171968866_0:0:3151:1773_1920x0_80_0_0_92f1d99f6d81cf12b2196b5d5332d55c.jpg
U međuvremenu, za prethodnih osam decenija, mnogo toga se promenilo, ali su institucije formirane dogovorom sila pobednica – opstale. Sovjetski Savez se raspao, što je uticalo da se u Evropi (pre svega u Nemačkoj, a pod nemačkim uticajem i u drugim evropskim zemljama) počne sa zaokruživanjem mišljenja kako je sve to „ružna prošlost“.Za razliku od toga, američki pristup u potpunosti se razlikovao, pa je zato paralelno sa jačanjem EU – pojačavano i američko vojno prisustvo u Evropi širenjem NATO. Silniji NATO, kao nukleus „koalicija voljnih“ koje su nametale rešenja po svetu, uz američko liderstvo i oslanjanje na „globalne institucije“ (Svetsku Banku, MMF, STO) – doprineo je da SAD tek od devedesetih godina počnu sa ubiranjem „najvećih plodova“ pobede u Drugom svetskom ratu.A onda je počeo Hladni rat…Jer, neposredno nakon Drugog svetskog rata usledio je Hladni rat, svetski politički sistem strukturiran je kao bipolaran, SAD nisu mogle u punoj meri artikulisati svoje ciljeve u svim delovima sveta, samim tim ni zadovoljavati svoje interese na načine kako su to verovatno želele.Kraj Hladnog rata doprineo je da se pobeda u Drugom svetskom ratu manifestuje na drugačiji način početkom devedesetih godina HH veka. Interesantno je, u tom kontekstu, da se u formalnom smislu odnos SAD prema Nemačkoj i Japanu suštinski nije menjao.Menjala se retorika, razvijani su ekonomski odnosi, ali su američke vojne snage ostale raspoređene na teritorijama obe navedene države, isto kao što se davno izgrađeni mehanizmi za vršenje političkog uticaja na rukovodstva obe zemlje upotrebljavaju ništa manje nego u ranijim istorijskim razdobljima.Ukratko i krajnje pojednostavljeno rečeno, dok je u geopolitičkom smislu za Ruse taj rat postajao davna minulost, za Amerikance on je uzrok tekućeg ophođenja prema drugim akterima svetske politike.Potpuno paradoksalno je, posmatrano iz ovog ugla, što se Dan pobede u Moskvi redovno obeležava grandioznim vojnim paradama i što u udžbenicima istorije u Rusiji Otadžbinski rat zauzima posebno mesto, ni približno onome što se na tu temu može videti u SAD.Još paradoksalnije je što se kao jedan od ključnih ciljeva ruske operacije u Ukrajini, koja pre nastanka Sovjetskog Saveza nikada nije doživljavana u granicama koje su joj tada dodeljene - navodi neophodnost denacifikacije.Promenio se odnos snagaIpak, treba napomenuti kako se i pored takvog američkog pristupa detektuju krupne promene u međunarodnim odnosima, pošto odnos snaga više nije isti.SAD se u tekućoj borbi za distribuciju moći u globalnim razmerama sučeljavaju sa Kinom, još jednom (zanemarenom) silom pobednicom iz Drugog svetskog rata, kao i (vaskrslom) Rusijom koja se neverovatno brzo i u gotovo nemogućim okolnostima ponovo uzdigla iz „sovjetskog pepela“.Sučeljavaju se i sa „novim igračima“ poput Indije i Brazila, državama koje u godinama nakon Drugog svetskog rata nisu bile ništa više od regionalnih sila. To sučeljavanje znači i da su izazivači američkoj hegemoniji poslednjih deceniju i po vrlo aktivno problematizovali status i/ili aktivno radili na smanjivanju uticaja „globalnih institucija“ pod američkom kontrolom, odnosno, kako bi se još moglo konstatovati – američkih institucija za kontrolu globalnih procesa.Promena međunarodnog poretka od bipolarnog ka jednopolarnom krajem osamdesetih – početkom devedesetih godina HH veka nije doprinela narušavanju sistema ustanovljenog nakon Drugog svetskog rata, ali će zato današnja promena međunarodnog poretka od jednopolarnog ka multipolarnom najverovatnije doprineti i konačnom kraju tog sistema.Uloga postojećih (breton-vudskih) „globalnih institucija“ postaće značajno manja i suštinski drugačija, do te mere da se ne može isključiti ni njihovo gašenje. UN se moraju transformisati tako da zadovoljavaju potrebe globalne većine. SAD moraju prihvatiti druge velike sile kao ravnopravne partnere i priznati im taj status, te tako i podeliti odgovornost za upravljanje globalnim procesima.Kraj Zapadne dominacijeOdređeni broj komentatora spočitava Donaldu Trampu kako svojim odlukama utiče na pogoršavanje američke pozicije u međunarodnim odnosima. Ili u prevodu, uplašeni su da Trampove odluke doprinose završetku američke hegemonije svetskom politikom. Sa američkom hegemonijom, u istoriju odlazi i zapadna dominacija globalnim procesima.Da, tako nešto se odigrava, ali ne zbog Donalda Trampa, nego zbog čitavog niza događaja koji su kreirali višedecenijski proces koji sada dobija svoj logičan epilog. Logičan epilog tog procesa je i rezultat predsedničkih izbora u SAD.Zbog toga se 2025. godina može pojaviti kao referentna u nekim budućim istorijskim udžbenicima. Kao što se danas u evropskim zemljama 1989. godina uzima za referentnu kada se piše o padu komunizma.Zašto? Jednostavno – tada je „pao“ Berlinski zid. Da bi nešto postalo referentno, često je neophodno povezivanje sa određenim istorijskim događajem.Trampova inauguracija i početak drugog predsedničkog mandata mogu se pokazati kao važan istorijski događaja, trenutak kada je počelo ne samo ozvaničenje promene poretka, nego i ozvaničenje promene celokupnog sistema u kom smo, uz sve promene i transformacije živeli punih osam decenija.
amerika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
rusija, rusija – politika, osam decenija od velike pobede nad nacizmom, dan pobede, amerika, nato, emisija „prorok“, analize i mišljenja
rusija, rusija – politika, osam decenija od velike pobede nad nacizmom, dan pobede, amerika, nato, emisija „prorok“, analize i mišljenja
Počinje nešto novo: Videće se i Devetog maja na Crvenom trgu da je ovo - prelomna istorijska godina
Da li će 2025. godina ostati zapamćena kao jedna od ključnih za međunarodne odnose? Ovoga maja obeležava se osam decenija od završetka Drugog svetskog rata. Iako se možda tako i ne čini, ishod Drugog svetskog rata i danas u dobroj meri determiniše globalnu politiku.
U međuvremenu, za prethodnih osam decenija, mnogo toga se promenilo, ali su institucije formirane dogovorom sila pobednica – opstale. Sovjetski Savez se raspao, što je uticalo da se u Evropi (pre svega u Nemačkoj, a pod nemačkim uticajem i u drugim evropskim zemljama) počne sa zaokruživanjem mišljenja kako je sve to „ružna prošlost“.
Za razliku od toga, američki pristup u potpunosti se razlikovao, pa je zato paralelno sa jačanjem EU – pojačavano i američko vojno prisustvo u Evropi širenjem NATO. Silniji NATO, kao nukleus „koalicija voljnih“ koje su nametale rešenja po svetu, uz američko liderstvo i oslanjanje na „globalne institucije“ (Svetsku Banku, MMF, STO) – doprineo je da SAD tek od devedesetih godina počnu sa ubiranjem „najvećih plodova“ pobede u Drugom svetskom ratu.
A onda je počeo Hladni rat…
Jer, neposredno nakon Drugog svetskog rata usledio je Hladni rat, svetski politički sistem strukturiran je kao bipolaran, SAD nisu mogle u punoj meri artikulisati svoje ciljeve u svim delovima sveta, samim tim ni zadovoljavati svoje interese na načine kako su to verovatno želele.
Kraj Hladnog rata doprineo je da se pobeda u Drugom svetskom ratu manifestuje na drugačiji način početkom devedesetih godina HH veka. Interesantno je, u tom kontekstu, da se u formalnom smislu odnos SAD prema Nemačkoj i Japanu suštinski nije menjao.
Menjala se retorika, razvijani su ekonomski odnosi, ali su američke vojne snage ostale raspoređene na teritorijama obe navedene države, isto kao što se davno izgrađeni mehanizmi za vršenje političkog uticaja na rukovodstva obe zemlje upotrebljavaju ništa manje nego u ranijim istorijskim razdobljima.
Ukratko i krajnje pojednostavljeno rečeno, dok je u geopolitičkom smislu za Ruse taj rat postajao davna minulost, za Amerikance on je uzrok tekućeg ophođenja prema drugim akterima svetske politike.
Potpuno paradoksalno je, posmatrano iz ovog ugla, što se Dan pobede u Moskvi redovno obeležava grandioznim vojnim paradama i što u udžbenicima istorije u Rusiji Otadžbinski rat zauzima posebno mesto, ni približno onome što se na tu temu može videti u SAD.
Još paradoksalnije je što se kao jedan od ključnih ciljeva ruske operacije u Ukrajini, koja pre nastanka Sovjetskog Saveza nikada nije doživljavana u granicama koje su joj tada dodeljene - navodi neophodnost denacifikacije.
Ipak, treba napomenuti kako se i pored takvog američkog pristupa detektuju krupne promene u međunarodnim odnosima, pošto odnos snaga više nije isti.
SAD se u tekućoj borbi za distribuciju moći u globalnim razmerama sučeljavaju sa Kinom, još jednom (zanemarenom) silom pobednicom iz Drugog svetskog rata, kao i (vaskrslom) Rusijom koja se neverovatno brzo i u gotovo nemogućim okolnostima ponovo uzdigla iz „sovjetskog pepela“.
Sučeljavaju se i sa „novim igračima“ poput Indije i Brazila, državama koje u godinama nakon Drugog svetskog rata nisu bile ništa više od regionalnih sila. To sučeljavanje znači i da su izazivači američkoj hegemoniji poslednjih deceniju i po vrlo aktivno problematizovali status i/ili aktivno radili na smanjivanju uticaja „globalnih institucija“ pod američkom kontrolom, odnosno, kako bi se još moglo konstatovati – američkih institucija za kontrolu globalnih procesa.
Promena međunarodnog poretka od bipolarnog ka jednopolarnom krajem osamdesetih – početkom devedesetih godina HH veka nije doprinela narušavanju sistema ustanovljenog nakon Drugog svetskog rata, ali će zato današnja promena međunarodnog poretka od jednopolarnog ka multipolarnom najverovatnije doprineti i konačnom kraju tog sistema.
Uloga postojećih (breton-vudskih) „globalnih institucija“ postaće značajno manja i suštinski drugačija, do te mere da se ne može isključiti ni njihovo gašenje. UN se moraju transformisati tako da zadovoljavaju potrebe globalne većine. SAD moraju prihvatiti druge velike sile kao ravnopravne partnere i priznati im taj status, te tako i podeliti odgovornost za upravljanje globalnim procesima.
Određeni broj komentatora spočitava Donaldu Trampu kako svojim odlukama utiče na pogoršavanje američke pozicije u međunarodnim odnosima. Ili u prevodu, uplašeni su da Trampove odluke doprinose završetku američke hegemonije svetskom politikom. Sa američkom hegemonijom, u istoriju odlazi i zapadna dominacija globalnim procesima.
Da, tako nešto se odigrava, ali ne zbog Donalda Trampa, nego zbog čitavog niza događaja koji su kreirali višedecenijski proces koji sada dobija svoj logičan epilog. Logičan epilog tog procesa je i rezultat predsedničkih izbora u SAD.
Zbog toga se 2025. godina može pojaviti kao referentna u nekim budućim istorijskim udžbenicima. Kao što se danas u evropskim zemljama 1989. godina uzima za referentnu kada se piše o padu komunizma.
Zašto? Jednostavno – tada je „pao“ Berlinski zid. Da bi nešto postalo referentno, često je neophodno povezivanje sa određenim istorijskim događajem.
Trampova inauguracija i početak drugog predsedničkog mandata mogu se pokazati kao važan istorijski događaja, trenutak kada je počelo ne samo ozvaničenje promene poretka, nego i ozvaničenje promene celokupnog sistema u kom smo, uz sve promene i transformacije živeli punih osam decenija.
