https://lat.sputnikportal.rs/20250502/pijemo-je-svaki-dan-naucnici-ozbiljno-upozoravaju-na-pretnju-koju-ne-vidimo-1185328523.html
Pijemo je svaki dan: Naučnici ozbiljno upozoravaju na pretnju koju ne vidimo
Pijemo je svaki dan: Naučnici ozbiljno upozoravaju na pretnju koju ne vidimo
Sputnik Srbija
Mikroplastika u vodi predstavlja tihu, ali ozbiljnu pretnju po zdravlje, prenoseći toksične supstance u naša tela svakodnevnim radnjama kao što je pijenje ili... 02.05.2025, Sputnik Srbija
2025-05-02T19:30+0200
2025-05-02T19:30+0200
2025-05-02T19:30+0200
nauka i tehnologija
društvo
izumi i otkrića
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/02/1185328048_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_bafb856fc5c2e268eac0c493fbe5d3e3.jpg
Sitne plastične čestice manje od pet milimetara, ili mikroplastika, postaju sve veći zdravstveni problem. Ove čestice dolaze iz različitih svakodnevnih izvora kao što su odeća, proizvodi za ličnu higijenu i kuhinjski pribor. Zbog svoje otpornosti, mikroplastika opstaje u životnoj sredini, a brojna istraživanja sada pokazuju da se ona nalazi čak i u ljudskim telima.Rizici po zdravljeNedavna analiza dosadašnjih naučnih radova ističe vodu kao značajan izvor izloženosti mikroplastici, pošto postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i dalje imaju poteškoća u efikasnom uklanjanju ovih čestica.Prema studiji, koja je objavljena u časopisu „Science of the Total Environment“, iako ta postrojenja smanjuju nivoe mikroplastike, potpuna eliminacija ostaje nedostižna sa trenutnim tehnologijama, ističe Un-Jung Kim, inženjer zaštite životne sredine na Univerzitetu Teksas u Arlingtonu (UTA) i jedan od autora studije.Mikroplastika se ne širi samo kroz izvore vode, već se ponovo unosi u životnu sredinu.Glavni izazov u borbi protiv zagađenja mikroplastikom je nedostatak standardnih definicija i metoda merenja.Kako se zaštititiEfikasnost tretmana varira u zavisnosti od tehnologija koje zajednice koriste i načina na koji se mikroplastika meri da bi se izračunale stope uklanjanja, ističe Dženi Kim Ngujen, hemičar za životnu sredinu sa Univerziteta Teksas u Arlingtonu i glavni autor studije. Nguien trenutno radi na razvoju standardizovanih metoda ispitivanja kako bi poboljšao razumevanje i regulaciju mikroplastike.Uticaj mikroplastike na zdravlje ostaje uglavnom nepoznat, ali prethodne studije ukazuju na potencijalne rizike. Mikoplastika može izazvati upalu, oksidativni stres i imunološke reakcije. Jedna uznemirujuća studija otkrila je visoke koncentracije mikroplastike u arterijama pacijenata s moždanim udarom. Takođe postoji zabrinutost zbog uticaja na ekosisteme, posebno u pogledu fotosinteze.U nedostatku strožih propisa, potrošači i dalje mogu smanjiti izloženost.Mikrovlakna su najčešća mikroplastika koja se stalno oslobađa kroz otpadne vode, kaže Kim. Odabirom odeće napravljene od materijala sa nižim sadržajem plastike može smanjiti ukupni teret mikroplastike u otpadnim vodama, preneo je „Sajens alert“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, izumi i otkrića
društvo, izumi i otkrića
Pijemo je svaki dan: Naučnici ozbiljno upozoravaju na pretnju koju ne vidimo
Mikroplastika u vodi predstavlja tihu, ali ozbiljnu pretnju po zdravlje, prenoseći toksične supstance u naša tela svakodnevnim radnjama kao što je pijenje ili korišćenje vode u različite svrhe.
Sitne plastične čestice manje od pet milimetara, ili mikroplastika, postaju sve veći zdravstveni problem. Ove čestice dolaze iz različitih svakodnevnih izvora kao što su odeća, proizvodi za ličnu higijenu i kuhinjski pribor. Zbog svoje otpornosti, mikroplastika opstaje u životnoj sredini, a brojna istraživanja sada pokazuju da se ona nalazi čak i u ljudskim telima.
Nedavna analiza dosadašnjih naučnih radova ističe vodu kao značajan izvor izloženosti mikroplastici, pošto postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i dalje imaju poteškoća u efikasnom uklanjanju ovih čestica.
Prema studiji, koja je objavljena u časopisu „Science of the Total Environment“, iako ta postrojenja smanjuju nivoe mikroplastike, potpuna eliminacija ostaje nedostižna sa trenutnim tehnologijama, ističe Un-Jung Kim, inženjer zaštite životne sredine na Univerzitetu Teksas u Arlingtonu (UTA) i jedan od autora studije.
Mikroplastika se ne širi samo kroz izvore vode, već se ponovo unosi u životnu sredinu.
„Ova mikroplastika verovatno nosi i druge zaostale štetne zagađivače iz otpadnih voda, kao što su bisfenoli, PFAS i antibiotici“, napominje Kim. Izloženost ovim česticama je moguća kroz svakodnevne aktivnosti kao što su pijenje vode, pranje veša ili zalivanje biljaka, što može dovesti do dugotrajnih zdravstvenih problema, uključujući bolesti srca i rak.
Glavni izazov u borbi protiv zagađenja mikroplastikom je nedostatak standardnih definicija i metoda merenja.
Efikasnost tretmana varira u zavisnosti od tehnologija koje zajednice koriste i načina na koji se mikroplastika meri da bi se izračunale stope uklanjanja, ističe Dženi Kim Ngujen, hemičar za životnu sredinu sa Univerziteta Teksas u Arlingtonu i glavni autor studije. Nguien trenutno radi na razvoju standardizovanih metoda ispitivanja kako bi poboljšao razumevanje i regulaciju mikroplastike.
Uticaj mikroplastike na zdravlje ostaje uglavnom nepoznat, ali prethodne studije ukazuju na potencijalne rizike. Mikoplastika može izazvati upalu, oksidativni stres i imunološke reakcije. Jedna uznemirujuća studija otkrila je visoke koncentracije mikroplastike u arterijama pacijenata s moždanim udarom. Takođe postoji zabrinutost zbog uticaja na ekosisteme, posebno u pogledu fotosinteze.
U nedostatku strožih propisa, potrošači i dalje mogu smanjiti izloženost.
Mikrovlakna su najčešća mikroplastika koja se stalno oslobađa kroz otpadne vode, kaže Kim. Odabirom odeće napravljene od materijala sa nižim sadržajem plastike može smanjiti ukupni teret mikroplastike u otpadnim vodama,
preneo je „Sajens alert“.
