https://lat.sputnikportal.rs/20250502/ledini-dzin-u-svemiru-otkrivena-do-sada-najhladnija-planeta-foto-1185326520.html
Ledini džin u svemiru: Otkrivena do sada najhladnija planeta /foto/
Ledini džin u svemiru: Otkrivena do sada najhladnija planeta /foto/
Sputnik Srbija
Planeta, nazvana WD 1856+534 b, gasni je džin veličine skoro 14 Jupitera i gotovo šest puta veće mase, pokazuju podaci NASA. 02.05.2025, Sputnik Srbija
2025-05-02T22:55+0200
2025-05-02T22:55+0200
2025-05-02T22:55+0200
nauka i tehnologija
svemir
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/02/1185326722_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_195a99d27bdbe540a5ae7842da016f8d.jpg
Nedavna posmatranja pomoću Svemirskog teleskopa Džejms Veb ukazuju da je prosečna temperatura ove egzoplanete oko -125 stepeni Farenhajta (oko -87 °C), što je čini najhladnijom planetom ikada otkrivenom, prema radu objavljenom na otvorenom arhivu za naučne radove - arXiv.Naučnici navode da život može opstati na temperaturama čak i do petstepeni Farenhajta (-15°C). Međutim, retko koji organizmi mogu završiti svoj životni ciklus na temperaturama ispod 28,4 stepena Farenhajta (-2°C).Do sada, emisije sa planeta hladnijih od oko 35,33 stepena Farenhajta (1,85 °C) — temperature uporedive sa Zemljinom — nikada nisu direktno detektovane, ističu istraživači.Astronomi su koristili naprednu infracrvenu optiku i spektrometre teleskopa Džejms Veb da bi odredili karakteristike egzoplanete. Korišćenjem metode direktnog snimanja, koja podrazumeva posmatranje količine svetlosti koja se reflektuje sa površine ili atmosfere egzoplanete, naučnici su uspeli da dobiju podatke o načinu na koji se planeta formirala i koje su biosignature prisutne, poput kiseonika, vode i metana, navodi se u radu.WD 1856+534 b je takođe prva poznata tranzitna planeta koja orbitira oko bele patuljaste zvezde — vrelog ostatka zvezde koja je odbacila svoje spoljašnje slojeve nakon što je potrošila nuklearno gorivo — navode istraživači. Prema studiji, obično bi planeta bila progutana u "zabranjenoj zoni" bele patuljaste zvezde tokom njene faze crvenog džina.Smatra se da je planeta dvostruko starija od Mlečnog puta i da orbitira oko zvezde tipa K — poznate i kao narandžasti patuljci — za samo 1,4 dana, navodi NASA. Zvezde tipa K su hladnije i manje mase od Sunca.Direktno snimanje egzoplaneta može biti otežano zbog izuzetno jake svetlosti koja dolazi od njihove matične zvezde, navode autori. Po NASA, međutim, napredni teleskopi poput Džejmsa Veba mogli bi u budućnosti otkriti planete pogodne za život izvan našeg Sunčevog sistema.NASA Habitable Worlds Observatory, planirani infracrveni i ultraljubičasti svemirski teleskop, biće posebno usmeren na traganje za planetama sličnim Zemlji oko zvezda sličnih Suncu, kada bude lansiran u maju 2027. Istraživači se nadaju da će dalja posmatranja WD 1856+534 b, planirana za 2025. godinu, otkriti dodatne planete, navodi se u radu.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svemir, društvo
Ledini džin u svemiru: Otkrivena do sada najhladnija planeta /foto/
Planeta, nazvana WD 1856+534 b, gasni je džin veličine skoro 14 Jupitera i gotovo šest puta veće mase, pokazuju podaci NASA.
Nedavna posmatranja pomoću Svemirskog teleskopa Džejms Veb ukazuju da je prosečna temperatura ove egzoplanete oko -125 stepeni Farenhajta (oko -87 °C), što je čini najhladnijom planetom ikada otkrivenom, prema radu
objavljenom na otvorenom arhivu za naučne radove - arXiv.
Naučnici navode da život može opstati na temperaturama čak i do petstepeni Farenhajta (-15°C). Međutim, retko koji organizmi mogu završiti svoj životni ciklus na temperaturama ispod 28,4 stepena Farenhajta (-2°C).
Do sada, emisije sa planeta hladnijih od oko 35,33 stepena Farenhajta (1,85 °C) — temperature uporedive sa Zemljinom — nikada nisu direktno detektovane, ističu istraživači.
Astronomi su koristili naprednu infracrvenu optiku i spektrometre teleskopa Džejms Veb da bi odredili karakteristike egzoplanete. Korišćenjem metode direktnog snimanja, koja podrazumeva posmatranje količine svetlosti koja se reflektuje sa površine ili atmosfere egzoplanete, naučnici su uspeli da dobiju podatke o načinu na koji se planeta formirala i koje su biosignature prisutne, poput kiseonika, vode i metana, navodi se u radu.
WD 1856+534 b je takođe prva poznata tranzitna planeta koja orbitira oko bele patuljaste zvezde — vrelog ostatka zvezde koja je odbacila svoje spoljašnje slojeve nakon što je potrošila nuklearno gorivo — navode istraživači. Prema studiji, obično bi planeta bila progutana u "zabranjenoj zoni" bele patuljaste zvezde tokom njene faze crvenog džina.
Smatra se da je planeta dvostruko starija od Mlečnog puta i da orbitira oko zvezde tipa K — poznate i kao narandžasti patuljci — za samo 1,4 dana, navodi NASA. Zvezde tipa K su hladnije i manje mase od Sunca.
Direktno snimanje egzoplaneta može biti otežano zbog izuzetno jake svetlosti koja dolazi od njihove matične zvezde, navode autori. Po NASA, međutim, napredni teleskopi poput Džejmsa Veba mogli bi u budućnosti otkriti planete pogodne za život izvan našeg Sunčevog sistema.
NASA Habitable Worlds Observatory, planirani infracrveni i ultraljubičasti svemirski teleskop, biće posebno usmeren na traganje za planetama sličnim Zemlji oko zvezda sličnih Suncu, kada bude lansiran u maju 2027. Istraživači se nadaju da će dalja posmatranja WD 1856+534 b, planirana za 2025. godinu, otkriti dodatne planete, navodi se u radu.
