https://lat.sputnikportal.rs/20250426/najava-merca-i-povratak-evrofasizma-kako-ce-nemacka-ponovo-preuzeti-odgovornost-za-evropu-1185099712.html
Najava Merca i povratak evrofašizma: Kako će Nemačka ”ponovo” preuzeti odgovornost za Evropu?
Najava Merca i povratak evrofašizma: Kako će Nemačka ”ponovo” preuzeti odgovornost za Evropu?
Sputnik Srbija
Jedna reč koju je izgovorio predstojeći kancelar Nemačke Fridrih Merc naročito je zasmetala portparolki Ministarstva spoljnih poslova Rusije Mariji Zaharovoj. A... 26.04.2025, Sputnik Srbija
2025-04-26T22:29+0200
2025-04-26T22:29+0200
2025-04-26T22:29+0200
svet
svet
svet – politika
politika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
komentari i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/19/1185100123_0:268:3073:1996_1920x0_80_0_0_d558d0a6bd761ed79790e1afe5fed4e8.jpg
Pitanje je potpuno na mestu iz barem dva razloga.Politički uzorPod jedan, zato što je Merc tu pojedinost zaista ostavio zabrinjavajuće nedorečenom kada je – gotovo preteći – rekao da će ”Nemačka ponovo preuzeti odgovornost u Evropi i širom sveta”, naime, ko je uopšte tako nešto od i nje i tražio; sve i ako, da te namere zazvuče prihvatljivije, Merc utešno dodaje da će Nemačka to učiniti ”pouzdano a ne glasno, ne arogantno nego u partnerstvu”. Koje se u neka druga vremena nezvanog nemačkog preuzimanja odgovornosti prepoznavalo i kao kolaboracionizam.I, pod dva, pitanje Marije Zaharove upućeno Fridrihu Mercu povodom istorijskog perioda čije ponavljanje zagovara na mestu je i zbog Jozefa Paula Sovinjia, gradonačelnika Brilona u Severnoj Rajni – Vestfaliji tridesetih godina prošlog veka koji je dvema ulicama u svom nevelikom mestu dao imena Adolfa Hitlera i Hermana Geringa. I bio pripadnik jurišnih SA odreda nemačke Nacionalsocijalističke partije. I dobio zahvalnicu, kad je išao u penziju 1937, jer je funkciju obavljao u nacionalsocijalističkom duhu.To je bio deda Fridriha Merca koji bi da Nemačka ponovo preuzme odgovornost. Štaviše, jer deda ne može da se bira sve i ako iver ne pada daleko od klade, ovaj nacionalsocijalistički SA jurišnik u rezervi bio je politički uzor narednom kancelaru Nemačke, kako je sam Merc javno otkrio 2004. godine pa izazvao kontroverzu u javnosti.Te stoga ne čudi što i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, kritikujući ovih dana nastojanje Evropske unije da spreči odlazak svojih članica u Moskvu na Dan pobede 9. maja, opominje kako je ”neverovatno” što Evropa, kako izgleda, otvoreno obnavlja nacističku ideologiju, te da će Rusija učiniti sve što je u njenoj moći da osigura da nacizam ne stekne – ponovo – uporište u Evropi.Zajednički neprijatelj Moskve i VašingtonaOtuda i nedavno neuobičajeno saopštenje ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) u kome se upozorava da ”evrofašizam, kao i pre 80 godina, predstavlja zajedničkog neprijatelja Moskve i Vašingtona”. ”Retrospektivna analiza politike zapadnih država”, navodi se, ”otkriva ’istorijsku predodređenost’ Evrope za različite forme totalitarizma, koji periodično izaziva destruktivne konflikte globalnih razmera”; dok ”trenutne razmirice između Sjedinjenih Država i članica Evropske unije” predstavljaju ”faktor koji doprinosi situacionom približavanju Vašingtona i Moskve, kao što se dogodilo više nego jedanput u prošlosti”, od Krimskog rata do Drugog svetskog rata.Pa u tom kontekstu, uz osvrtanje na Rafaela Gliksmana – koga opisuju kao ”predstavnika globalističkih snaga i ubeđenog pristalicu kijevskog režima” koji sad traži da Kip slobode bude vraćen Francuskoj, a iz Bele kuće mu odgovaraju da zahvaljujući Americi on danas to može da zahteva na francuskom, a ne na nemačkom jeziku – Rusi podsećaju na francusku dobrovoljačku SS diviziju ”Šarlemanj” (nazvanu tako u čast prvog ”ujedinitelja Evrope” Karla Velikog), koja je branila Rajhstag od Crvene armije do poslednjih trenutaka Hitlerovog režima.A podseća ruska služba i na britansku elitu i na njen ”liberalni imperijalizam” koji je ”stabilnija i zato destruktivnija sila od fašizma” jer poseduje ”ideološku elastičnost” koja mu pomaže da se prikriva i ”prilagođava novim uslovima”. Pri čemu je britanska aristokratija, uključujući kraljevsku porodicu, podseća se, imala bliske veze s nemačkim nacistima dok je Vinston Čerčil izražavao i otvorene simpatije prema italijanskim fašistima.Apologija nacistaI nije sve to samo ruska paranoja. Svi ovi Britanci, Francuzi i Nemci što sad čine ”koaliciju voljnih” da – ponovo zajedno – ratuju protiv Rusije putem Ukrajine, kako najednom otkriva ”Berliner cajtung”, u Ukrajini ”između SS mita i kulture sećanja (…) ostaju nemi pred apologijom nacista”. U vidu, na primer, odobravanja ponovnogpokretanja vojnih jedinica kao što su SS divizija Galicija – koja se proslavilai na području naše zemlje nakon poraza u Sovjetskom Savezu – ili bataljon ”Nahtigal”, slavuj pod komandom Abvera…S tim što je, naravno, od ključnog značaja danas pitanje koliki su kapaciteti Fridriha Merca i ostalih iz koalicije voljnih da ponovo pokušaju ono što ni prošli put nisu mogli.Šta hoće, a koliko može, sledeći kancelar Nemačke? Kakvu ”anti-Merc” tobožnju rusku strategiju otkrivaju nemački mediji? I kakva je u tome uloga Amerike?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili novinar i sociolog Slobodan Reljić i publicista i istoričar Srđa Trifković.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, komentari i analitika
svet, svet – politika, politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, komentari i analitika
Najava Merca i povratak evrofašizma: Kako će Nemačka ”ponovo” preuzeti odgovornost za Evropu?
Jedna reč koju je izgovorio predstojeći kancelar Nemačke Fridrih Merc naročito je zasmetala portparolki Ministarstva spoljnih poslova Rusije Mariji Zaharovoj. A morala bi da zasmeta, možda i zaplaši, i mnoge druge u Evropi i svetu. Merc je, naime, upotrebio reč: ponovo. Neka pojasni, pozvala je Zaharova: o ponavljanju kojeg istorijskog perioda govori?
Pitanje je potpuno na mestu iz barem dva razloga.
Pod jedan, zato što je Merc tu pojedinost zaista ostavio zabrinjavajuće nedorečenom kada je – gotovo preteći – rekao da će ”Nemačka ponovo preuzeti odgovornost u Evropi i širom sveta”, naime, ko je uopšte tako nešto od i nje i tražio; sve i ako, da te namere zazvuče prihvatljivije, Merc utešno dodaje da će Nemačka to učiniti ”pouzdano a ne glasno, ne arogantno nego u partnerstvu”. Koje se u neka druga vremena nezvanog nemačkog preuzimanja odgovornosti prepoznavalo i kao kolaboracionizam.
I, pod dva, pitanje Marije Zaharove upućeno Fridrihu Mercu povodom istorijskog perioda čije ponavljanje zagovara na mestu je i zbog Jozefa Paula Sovinjia, gradonačelnika Brilona u Severnoj Rajni – Vestfaliji tridesetih godina prošlog veka koji je dvema ulicama u svom nevelikom mestu dao imena Adolfa Hitlera i Hermana Geringa. I bio pripadnik jurišnih SA odreda nemačke Nacionalsocijalističke partije. I dobio zahvalnicu, kad je išao u penziju 1937, jer je funkciju obavljao u nacionalsocijalističkom duhu.
To je bio deda Fridriha Merca koji bi da Nemačka ponovo preuzme odgovornost. Štaviše, jer deda ne može da se bira sve i ako iver ne pada daleko od klade, ovaj nacionalsocijalistički SA jurišnik u rezervi bio je politički uzor narednom kancelaru Nemačke, kako je sam Merc javno otkrio 2004. godine pa izazvao kontroverzu u javnosti.
Te stoga ne čudi što i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, kritikujući ovih dana nastojanje Evropske unije da spreči odlazak svojih članica u Moskvu na Dan pobede 9. maja, opominje kako je ”neverovatno” što Evropa, kako izgleda, otvoreno obnavlja nacističku ideologiju, te da će Rusija učiniti sve što je u njenoj moći da osigura da nacizam ne stekne – ponovo – uporište u Evropi.
Zajednički neprijatelj Moskve i Vašingtona
Otuda i nedavno neuobičajeno saopštenje ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) u kome se upozorava da ”evrofašizam, kao i pre 80 godina, predstavlja zajedničkog neprijatelja Moskve i Vašingtona”. ”Retrospektivna analiza politike zapadnih država”, navodi se, ”otkriva ’istorijsku predodređenost’ Evrope za različite forme totalitarizma, koji periodično izaziva destruktivne konflikte globalnih razmera”; dok ”trenutne razmirice između Sjedinjenih Država i članica Evropske unije” predstavljaju ”faktor koji doprinosi situacionom približavanju Vašingtona i Moskve, kao što se dogodilo više nego jedanput u prošlosti”, od Krimskog rata do Drugog svetskog rata.
Pa u tom kontekstu, uz osvrtanje na Rafaela Gliksmana – koga opisuju kao ”predstavnika globalističkih snaga i ubeđenog pristalicu kijevskog režima” koji sad traži da Kip slobode bude vraćen Francuskoj, a iz Bele kuće mu odgovaraju da zahvaljujući Americi on danas to može da zahteva na francuskom, a ne na nemačkom jeziku – Rusi podsećaju na francusku dobrovoljačku SS diviziju ”Šarlemanj” (nazvanu tako u čast prvog ”ujedinitelja Evrope” Karla Velikog), koja je branila Rajhstag od Crvene armije do poslednjih trenutaka Hitlerovog režima.
A podseća ruska služba i na britansku elitu i na njen ”liberalni imperijalizam” koji je ”stabilnija i zato destruktivnija sila od fašizma” jer poseduje ”ideološku elastičnost” koja mu pomaže da se prikriva i ”prilagođava novim uslovima”. Pri čemu je britanska aristokratija, uključujući kraljevsku porodicu, podseća se, imala bliske veze s nemačkim nacistima dok je Vinston Čerčil izražavao i otvorene simpatije prema italijanskim fašistima.
I nije sve to samo ruska paranoja. Svi ovi Britanci, Francuzi i Nemci što sad čine ”koaliciju voljnih” da – ponovo zajedno – ratuju protiv Rusije putem Ukrajine, kako najednom otkriva ”Berliner cajtung”, u Ukrajini ”između SS mita i kulture sećanja (…) ostaju nemi pred apologijom nacista”. U vidu, na primer, odobravanja ponovnogpokretanja vojnih jedinica kao što su SS divizija Galicija – koja se proslavilai na području naše zemlje nakon poraza u Sovjetskom Savezu – ili bataljon ”Nahtigal”, slavuj pod komandom Abvera…
S tim što je, naravno, od ključnog značaja danas pitanje koliki su kapaciteti Fridriha Merca i ostalih iz koalicije voljnih da ponovo pokušaju ono što ni prošli put nisu mogli.
Šta hoće, a koliko može, sledeći kancelar Nemačke? Kakvu ”anti-Merc” tobožnju rusku strategiju otkrivaju nemački mediji? I kakva je u tome uloga Amerike?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili novinar i sociolog Slobodan Reljić i publicista i istoričar Srđa Trifković.
