Svečanost je održana u okviru manifestacije Dana Beograda koja je organizovana od 15. do 17. aprila.
Počasna paljba Vojske Srbije upriličena je sa Kalemgdanske terase, a ispred spomen obeležja odigrana je dramsko-scenska rekonstrukcija primopredaje ključeva, a klub ljubitelja istorijskog plesa je izveo „Kolo kneza Mihiala“ i „Kolo majora Gavrilovića“.
Zamenica gradonačelnika Vesna Vidović je sa predsednikom Saveza Udruženja potomaka ratnika Srbije 1914-1920 Ivanom Stratimirovićem položila vence sa cvećem na spomen obeležje primopredaje ključeva.
Takođe priređen je i svečani defile od Knez Mihailove ulice do Kalemegdana, u kome su učestvovali predstavnici gradske vlasti, pripadnici Vojske Srbije, orkestar i konjička brigada Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, kao i pitomci Vojne akademije.
Knez Mihailo Obrenović je u proleće 1867. godine od turskog sultana Abdula Aziza u Carigradu dobio ferman o predaji Beograda Kneževini Srbiji, a koji je 19. aprila iste godine svečano obnarodovan na Kalemegdanu.
Zamenica gradonačelnika Vidović izjavila je da je trenutak predaje ključeva grada označio kraj dugog perioda tuđe vlasti i simbolički utvrdio početak samostalnog puta srpske državnosti.
Vidovićeva je kazala da taj čin nije bio puka ceremonija, već vrhunac vekovne borbe za slobodu, ali i početak nove odgovornosti, kao i da ključevi koji su tada predati nisu otvorili samo kapije grada već su otvorili i vrata nacionalnom preporodu.
„Pod knezom Mihailom, Srbija je napravila ključne korake ka modernizaciji, obrazovanju, pravnom uređenju, kulturnoj emancipaciji i institucionalnoj izgradnji. Danas, kada se osvrnemo na taj istorijski čin, podsećamo se da sloboda nije poklonjena, već izborena, da je mir rezultat mudrosti, a napredak plod predanog i dugoročnog rada“, kazala je Vidovićeva.
Istakla je i da se danas obeležava i dan kada je prvi put spomenuto slovensko ime glavnog grada u pismu pape Jovana VIII bugarskom knezu Borisu.
