https://lat.sputnikportal.rs/20250413/iznenadni-zaokret-u-srcu-evrope-krenuli-maskovim-stopama--kraj-epohe-nevladinih-jurisnika--1184625764.html
Iznenadni zaokret u srcu Evrope: Krenuli Maskovim stopama – kraj epohe nevladinih jurišnika
Iznenadni zaokret u srcu Evrope: Krenuli Maskovim stopama – kraj epohe nevladinih jurišnika
Sputnik Srbija
Iznenadni zaokret u srcu Evrope: Krenuli Maskovim stopama – kraj epohe nevladinih jurišnika
2025-04-13T12:15+0200
2025-04-13T12:15+0200
2025-04-13T12:15+0200
svet
svet
svet – politika
evropska unija (eu)
nvo
nvo sektor
finansiranje
usaid
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/1d/1141822476_0:159:3079:1890_1920x0_80_0_0_78924686382fb6ded2eb10d1a18bc263.jpg
EU se nedavno suočila sa zahtevima raznih NVO da preuzme njihovo finansiranje zato što su prestale da dobijaju novac od SAD, ali su sada institucije unije odlučile da preispitaju rad i finansije svojih štićenika, smatra Malagurski.Evropska unija preuzima Maskove „mere štednje“Jednostavno rečeno, Briselu je odgovaralo dok je Amerika finansirala te NVO, a sad kad bi trebalo da preuzme njihovo finansiranje, odjednom su shvatili da to možda i nije „transparentna priča“, dodaje Malagurski.„Ali je posebno zanimljivo to što su u EU toliko zdušno napadali ukidanje USAID-a i pozivanje na transparentnost, štednju i uopšte, na racionalno trošenje koje je predvodio Ilon Mask u SAD, a sada su se setili da je ipak važna i transparentnost. Tako da se s jedne strane EU suočila sa činjenicom da ne može finansijski podneti izdržavanje te mreže nevladinog sektora. A sa druge strane Unija je suočena sa zahtevima svojih građana koji bi bili srećni da u Evropi imaju jednog Maska koji bi takođe srezao nepotrebno trošenje na programe koji ne vode nikud. Odnosno, samo vode bogaćenju malog broja ljudi koji vode te NVO.“NVO – agenti stranog uticajaMalagurski podseća da Ujedinjene nacije kao transparentne i demokratske NVO definiše samo one čiji uticaj proističe iz masovnog članstva, a ne iz gomilanja bogatstva nekolicine.A silne NVO, poput brojnih parapolitičkih kakve imamo i u Srbiji, uglavnom imaju vrlo mali broj članova, ali i budžete od nekoliko miliona evra, dodaje Malagurski.Influenseri pobedili NVOUkoliko EU ozbiljnije „pročešlja finansije“ NVO, dobar deo njih će nestati što se desilo i prilikom prestanka finansiranja USAID-a, smatra Malagurski.Pojedine će verovatno naći nove finansijere, ali njih više neće biti toliko kao u „zlatno doba finansiranja kad su SAD vodile demokrate, a liberali sve države u EU“, dodaje Malagurski.„Možda je i generalno smanjen uticaj NVO sektora jer ljudi manje prate tradicionalne medije i više su na društvenim mrežama. NVO možda i nisu više tako dobra investicija kao što su nekad bile. Tako da je moguće da će jedan broj NVO prestati sa radom dok će druge možda naći neke finansijere kojima je to u interesu, ali mislim da generalno na globalnom nivou ulazimo u fazu u kojoj nevladin sektor gubi na značaju. I gde influenseri mnogo bolje i efikasnije oblikuju javno mnjenje. A influensere je mnogo teže kontrolisati jer takvih pojedinaca je mnogo, a nisu svi potkupljivi“.U svakom slučaju, očigledno je da se završava period kad su NVO preotele ulogu i održavale monopola nad javnim mnjenjem, zaključio je Malagurski.Nekontrolisano trošenje sedam milijardi evraPitanje finansiranja nevladinih organizacija novcem iz budžeta Evropske unije nedavno se našlo na dnevni red institucija EU.Nejasno je kolike su tačne sume koje iz budžeta EU idu kojim nevladinim organizacijama, i ne postoji kontrola da li te finansirane organizacije poštuju vrednosti EU, navodi se u izveštaju Evropske finansijske revizije, organa EU koji prati kako se troše sredstva iz briselskog budžeta.„Finansiranje NVO od strane EU previše je neprozirno i pati od manjka transparentnosti“, izjavila je Lajma Andrikjene iz Evropske finansijske revizije.Izveštaj Evropske finansijske revizije objavljen je u vreme dok u Evropskom parlamentu traje žustra debata o finansiranju NVO. Najveće zamerke na transparentnost finansiranja NVO ima Evropska narodna partija koja okuplja tradicionalne konzervativce poput nemačkih demohrišćana.Informacije o tome koliko koja NVO dobija novca objavljuju se tek tu i tamo, raštrkano, pa se ne mogu uzeti kao pouzdane, navela je revizorka.Reč je o oko 7,4 milijarde evra, od kojih je 4,8 milijardi isplaćeno iz budžeta EU a ostatak iz nacionalnih budžeta. A sve to trebalo bi uzeti sa rezervom, jer se tačna brojka ne zna, navode nemački mediji.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250130/reke-suza-srpskih-nvo-posle-najveceg-americkog-doprinosa-demokratiji-u-svetu-1182132750.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
zaokret, eu, ilon mask, kraj, epoha nevladine organizacije, nvo, zaokret, eu, ilon mask, kraj, epoha, nevladine organizacije, nvo
zaokret, eu, ilon mask, kraj, epoha nevladine organizacije, nvo, zaokret, eu, ilon mask, kraj, epoha, nevladine organizacije, nvo
Iznenadni zaokret u srcu Evrope: Krenuli Maskovim stopama – kraj epohe nevladinih jurišnika
Suočena sa svojim finansijskim mukama Evropska unija je shvatila da ne može više finansirati mrežu parapolitičkih nevladinih organizacija, procvetalih za vreme Bajdenove administracije kojima je Ilon Mask uskratio „apanaže“, kaže za Sputnjik reditelj Boris Malagurski povodom revizija budžetskog finansiranja NVO.
EU se nedavno suočila sa zahtevima raznih NVO da preuzme njihovo finansiranje zato što su prestale da dobijaju novac od SAD, ali su sada institucije unije odlučile da preispitaju rad i finansije svojih štićenika, smatra Malagurski.
Evropska unija preuzima Maskove „mere štednje“
Jednostavno rečeno, Briselu je odgovaralo dok je Amerika finansirala te NVO, a sad kad bi trebalo da preuzme njihovo finansiranje, odjednom su shvatili da to možda i nije „transparentna priča“, dodaje Malagurski.
„Ali je posebno zanimljivo to što su u EU toliko zdušno napadali
ukidanje USAID-a i pozivanje na
transparentnost, štednju i uopšte, na racionalno trošenje koje je predvodio
Ilon Mask u SAD, a sada su se setili da je ipak važna i transparentnost. Tako da se s jedne strane EU suočila sa činjenicom da ne može finansijski podneti izdržavanje te mreže nevladinog sektora. A sa druge strane Unija je suočena sa zahtevima svojih građana koji bi bili srećni da u Evropi imaju jednog Maska koji bi takođe srezao
nepotrebno trošenje na programe koji ne vode nikud. Odnosno, samo vode bogaćenju malog broja ljudi koji vode te NVO.“
NVO – agenti stranog uticaja
Malagurski podseća da Ujedinjene nacije kao transparentne i demokratske NVO definiše samo one čiji uticaj proističe iz masovnog članstva, a ne iz gomilanja bogatstva nekolicine.
A silne NVO, poput brojnih parapolitičkih kakve imamo i u Srbiji, uglavnom imaju vrlo mali broj članova, ali i budžete od nekoliko miliona evra, dodaje Malagurski.
„Ono što sebe zove nevladinim organizacijama, u velikom broju, ne samo u Srbiji nego i širom Evrope, nema veze sa nevladinim organizacijama. To su agenti stranog uticaja. Jer ako dobijaju sredstva ne za njihove ciljeve nego za ciljeve onih koji im daju ta sredstva i raspisuju projekte u koje bi NVO trebalo da se uklope, onda one ne ispunjavaju svoje ciljeve, nego ciljeve onih koji ih finansiraju. I to je nešto što je vrlo očigledno i jednostavno dokazivo.“
Ukoliko EU ozbiljnije „pročešlja finansije“ NVO, dobar deo njih će nestati što se desilo i prilikom prestanka finansiranja USAID-a, smatra Malagurski.
Pojedine će verovatno naći nove finansijere, ali njih više neće biti toliko kao u „zlatno doba finansiranja kad su SAD vodile demokrate, a liberali sve države u EU“, dodaje Malagurski.
„Možda je i generalno smanjen uticaj NVO sektora jer ljudi manje prate tradicionalne medije i više su na društvenim mrežama. NVO možda i nisu više tako dobra investicija kao što su nekad bile. Tako da je moguće da će jedan broj NVO prestati sa radom dok će druge možda naći neke finansijere kojima je to u interesu, ali mislim da generalno na globalnom nivou ulazimo u fazu u kojoj nevladin sektor gubi na značaju. I gde influenseri mnogo bolje i efikasnije oblikuju javno mnjenje. A influensere je mnogo teže kontrolisati jer takvih pojedinaca je mnogo, a nisu svi potkupljivi“.
U svakom slučaju, očigledno je da se završava period kad su NVO preotele ulogu i održavale monopola nad javnim mnjenjem, zaključio je Malagurski.
Nekontrolisano trošenje sedam milijardi evra
Pitanje finansiranja nevladinih organizacija novcem iz budžeta Evropske unije nedavno se našlo na dnevni red institucija EU.
Nejasno je kolike su tačne sume koje iz budžeta EU idu kojim nevladinim organizacijama, i ne postoji kontrola da li te finansirane organizacije poštuju vrednosti EU, navodi se u izveštaju Evropske finansijske revizije, organa EU koji prati kako se troše sredstva iz briselskog budžeta.
„Finansiranje NVO od strane EU previše je neprozirno i pati od manjka transparentnosti“, izjavila je Lajma Andrikjene iz Evropske finansijske revizije.
Izveštaj Evropske finansijske revizije objavljen je u vreme dok u Evropskom parlamentu traje žustra debata o finansiranju NVO. Najveće zamerke na transparentnost finansiranja NVO ima Evropska narodna partija koja okuplja tradicionalne konzervativce poput nemačkih demohrišćana.
Informacije o tome koliko koja NVO dobija novca objavljuju se tek tu i tamo, raštrkano, pa se ne mogu uzeti kao pouzdane, navela je revizorka.
„A nije reč o sitnišu. U tri godine koje smo ispitivali, od 2021. do 2023. više od sedam milijardi evra otišlo je ka NVO u važnim političkim područjima poput jedinstva, istraživanja, migracije i životne sredine“, dodala je Lajma Andrikjene.
Reč je o oko 7,4 milijarde evra, od kojih je 4,8 milijardi isplaćeno iz budžeta EU a ostatak iz nacionalnih budžeta. A sve to trebalo bi uzeti sa rezervom, jer se tačna brojka ne zna, navode nemački mediji.
