https://lat.sputnikportal.rs/20250329/prva-pobeda-vladimira-putina-cetvrt-veka-kasnije-dan-koji-je-promenio-rusiju-i-svet-video-1184111307.html
Prva pobeda Vladimira Putina četvrt veka kasnije: Dan koji je promenio Rusiju i svet /video/
Prva pobeda Vladimira Putina četvrt veka kasnije: Dan koji je promenio Rusiju i svet /video/
Sputnik Srbija
Pre četvrt veka, u nedelju 26. marta 2000. godine osvanuo je jedan od onih dana koji su buduću istoriju sveta promenili nepovratno, iako svet nije mogao ni da... 29.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-29T22:30+0100
2025-03-29T22:30+0100
2025-03-29T22:30+0100
rusija
rusija
rusija – politika
vladimir putin
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
analize i mišljenja
komentari i analitika
svet
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/05/1125017572_0:156:3089:1893_1920x0_80_0_0_6fecd4334c785544eac4264b0a47a58c.jpg
Ovaj izbor Rusije bespovratno je promenio i Rusiju i čitav svet.Stogodišnje promeneUostalom, kao što će, godinama kasnije, posle jedne duge, kasne večeri u Kremlju, svom domaćinu reći predsednik Kine Si Đinping: ”U toku su promene (u svetu) kakve nisu viđene stotinama godina. A mi ih predvodimo…” Pri čemu se istovremeno – prema pisanju nezadovoljne britanske štampe – predsednik Amerike Donald Tramp nada novoj Velikoj trojci (po uzoru na Staljina, Ruzvelta i Čerčila) koju bi činili upravo Putin, Si te sam Tramp koji bi da nađe svoje mesto uz njih.Ne bi Tramp imao preku potrebu da to poželi za Ameriku – da se pridruži Rusiji i Kini – da je onaj 26. mart 2000. bio manje značajan.Tog dana je ovaj nekadašnji oficir KGB-a, obaveštajac, potom spoljnopolitički savetnik gradonačelnika Sankt Petersburga, pa direktor FSB-a i premijer Rusije, trijumfovao u prvom krugu predsedničkih izbora sa nešto više od 53 odsto glasova.Produžen životReč-dve još o brojkama koje uverljivo dokazuju šta Putin znači Rusima. Te 2000. godine Putin je osvojio skoro 40 miliona glasova na izborima, uz izlaznost od 75 miliona glasača. A prošle godine na predsedničkim izborima osvojio je 76 miliona glasova; čak milion više nego što je te 2000. glasalo ukupno za sve kandidate. Uz rekordnu izlaznost 2024. od 77,5 odsto upisanih birača, odnosno 87,5 miliona.Pri čemu se – posle apokaliptičnih devedesetih godina prošlog veka i društvene katastrofe čije smo razmere u stanju da pojmimo verovatno još samo mi u Srbiji koji smo tada pretrpeli i sankcije, i hiperinflaciju i NATO agresiju – u međuvremenu u Rusiji biračko telo uvećalo za četiri miliona. I očekivani životni vek na 72 i po godine, sa svega 64 i po godine s dna devedesetih.Vek Vladimira Putina, naravno, ne bi ovako Rusima produžio život – i bukvalno – da nije i ekonomije da to izdrži. Bankrotirana Rusija iz 1998, s BDP-om po glavi stanovnika od bednih 1.330 dolara 1999, uprkos 28 hiljada sankcija kojima je izložena, do 2023. došla je do 13.817 dolara BDP-a po glavi stanovnika. Sada ima više nego Srbija. I deset puta više nego što je imala na početku ovog milenijuma i Putinove vladavine.Za vreme trajanja Specijalne vojne operacije, štaviše, ruska ekonomija je, po BDP-u merenom paritetom kupovne moći, postala četvrta ekonomija sveta pošto je pretekla Nemačku i Japan. I to ne po cenu zaduživanja i na račun budućih generacija. Naprotiv: dug je sa 135 odsto BDP-a 1998. sveden na sadašnjih oko 19 odsto.Povratak suverenitetaOne 2000. godine, kada su prvi put glasali za Putina, Rusi su znali samo čemu se nadaju. Sada znaju čemu smeju da se nadaju. Pa zato za još Putina i glasaju u još većim brojevima i četvrt veka kasnije.Razume se: doslovni vaskrs Rusije, zemlje koja može da postoji samo ako je velika koliko joj pripada, razarane tokom devedesetih pljačkom spolja i iznutra, separatizmom i terorizmom, izneverenim obećanjima i zlim namerama, ne bi bio moguć bez povratka suvereniteta ruske države. I unutrašnjeg i spoljnog. Počev od zauzdavanja oligarha, milom – kao u onom čuvenom, simboličkom slučaju Olega Deripaske i olovke koju je on morao da vrati Putinu nakon što je pokorno potpisao sve što je od njega traženo u ime naroda i države – ili bez popustljive milosti kao što je zaslužio Mihail Hodorkovski sa svojim ”Jukosom”. S tim što je ovaj slučaj, po svoj prilici, imao i znatno širi značaj, imajući u vidu partnerstvo Hodorkovskog sa Rotšildima u pljačkanju Rusije.Tako da je tek posle ovako sprovedene unutrašnje konsolidacije – uključujući rešavanje pobune u Čečeniji koja je pretila da državu rasturi u paramparčad – mogao da usledi i povratak Rusije na svetsku scenu. Što je svetu i obznanjeno onim čuvenim, takoreći prevratničkim govorom u Minhenu na bezbednosnoj konferenciji 2007. godine u kome je Zapadu objavio da je ostatku sveta dosta njegove pljačkaške hegemonije. Da bi posle toga, kao odgovor, usledio napad Mihaila Sakašvilija na ruske mirovnjake 2008. Čime je faktički i započela ova faza borbe za novi svet čija su kulminacija Specijalna vojna operacija i one stogodišnje promene koje Si Putinu nije spomenuo slučajno.Šta je sve za ovih četvrt veka Putin doneo Rusiji i svetu? Kako je u tome uspeo? I kakve promene svetskog poretka zahvaljujući tome dolaze?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili glavna urednica Sputnjika Srbija Ljubinka Milinčić i prof. dr Siniša Atlagić, rukovodilac Centra za ruske studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.Pogledajte emisiju:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
rusija, rusija – politika, vladimir putin, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja, komentari i analitika, svet, svet – politika
rusija, rusija – politika, vladimir putin, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja, komentari i analitika, svet, svet – politika
Prva pobeda Vladimira Putina četvrt veka kasnije: Dan koji je promenio Rusiju i svet /video/
Pre četvrt veka, u nedelju 26. marta 2000. godine osvanuo je jedan od onih dana koji su buduću istoriju sveta promenili nepovratno, iako svet nije mogao ni da pretpostavi da mu se u tih 24 sata dogodilo nešto od – ispostaviće se – istorijskog značaja. U Rusiji je na prvim predsedničkim izborima posle Borisa Jeljcina pobedio Vladimir Putin.
Ovaj izbor Rusije bespovratno je promenio i Rusiju i čitav svet.
Uostalom, kao što će, godinama kasnije, posle jedne duge, kasne večeri u Kremlju, svom domaćinu reći predsednik Kine Si Đinping: ”U toku su promene (u svetu) kakve nisu viđene stotinama godina. A mi ih predvodimo…” Pri čemu se istovremeno – prema pisanju nezadovoljne britanske štampe – predsednik Amerike Donald Tramp nada novoj Velikoj trojci (po uzoru na Staljina, Ruzvelta i Čerčila) koju bi činili upravo Putin, Si te sam Tramp koji bi da nađe svoje mesto uz njih.
Ne bi Tramp imao preku potrebu da to poželi za Ameriku – da se pridruži Rusiji i Kini – da je onaj 26. mart 2000. bio manje značajan.
Tog dana je ovaj nekadašnji oficir KGB-a, obaveštajac, potom spoljnopolitički savetnik gradonačelnika Sankt Petersburga, pa direktor FSB-a i premijer Rusije, trijumfovao u prvom krugu predsedničkih izbora sa nešto više od 53 odsto glasova.
Reč-dve još o brojkama koje uverljivo dokazuju šta Putin znači Rusima. Te 2000. godine Putin je osvojio skoro 40 miliona glasova na izborima, uz izlaznost od 75 miliona glasača. A prošle godine na predsedničkim izborima osvojio je 76 miliona glasova; čak milion više nego što je te 2000. glasalo ukupno za sve kandidate. Uz rekordnu izlaznost 2024. od 77,5 odsto upisanih birača, odnosno 87,5 miliona.
Pri čemu se – posle apokaliptičnih devedesetih godina prošlog veka i društvene katastrofe čije smo razmere u stanju da pojmimo verovatno još samo mi u Srbiji koji smo tada pretrpeli i sankcije, i hiperinflaciju i NATO agresiju – u međuvremenu u Rusiji biračko telo uvećalo za četiri miliona. I očekivani životni vek na 72 i po godine, sa svega 64 i po godine s dna devedesetih.
Vek Vladimira Putina, naravno, ne bi ovako Rusima produžio život – i bukvalno – da nije i ekonomije da to izdrži. Bankrotirana Rusija iz 1998, s BDP-om po glavi stanovnika od bednih 1.330 dolara 1999, uprkos 28 hiljada sankcija kojima je izložena, do 2023. došla je do 13.817 dolara BDP-a po glavi stanovnika. Sada ima više nego Srbija. I deset puta više nego što je imala na početku ovog milenijuma i Putinove vladavine.
Za vreme trajanja
Specijalne vojne operacije, štaviše, ruska ekonomija je, po BDP-u merenom paritetom kupovne moći, postala četvrta ekonomija sveta pošto je pretekla Nemačku i Japan. I to ne po cenu zaduživanja i na račun budućih generacija. Naprotiv: dug je sa 135 odsto BDP-a 1998. sveden na sadašnjih oko 19 odsto.
One 2000. godine, kada su prvi put glasali za Putina, Rusi su znali samo čemu se nadaju. Sada znaju čemu smeju da se nadaju. Pa zato za još Putina i glasaju u još većim brojevima i četvrt veka kasnije.
Razume se: doslovni vaskrs Rusije, zemlje koja može da postoji samo ako je velika koliko joj pripada, razarane tokom devedesetih pljačkom spolja i iznutra, separatizmom i terorizmom, izneverenim obećanjima i zlim namerama, ne bi bio moguć bez povratka suvereniteta ruske države. I unutrašnjeg i spoljnog. Počev od zauzdavanja oligarha, milom – kao u onom čuvenom, simboličkom slučaju Olega Deripaske i olovke koju je on morao da vrati Putinu nakon što je pokorno potpisao sve što je od njega traženo u ime naroda i države – ili bez popustljive milosti kao što je zaslužio Mihail Hodorkovski sa svojim ”Jukosom”. S tim što je ovaj slučaj, po svoj prilici, imao i znatno širi značaj, imajući u vidu partnerstvo Hodorkovskog sa Rotšildima u pljačkanju Rusije.
Tako da je tek posle ovako sprovedene unutrašnje konsolidacije – uključujući rešavanje pobune u Čečeniji koja je pretila da državu rasturi u paramparčad – mogao da usledi i povratak Rusije na svetsku scenu. Što je svetu i obznanjeno onim čuvenim, takoreći prevratničkim govorom u Minhenu na bezbednosnoj konferenciji 2007. godine u kome je Zapadu objavio da je ostatku sveta dosta njegove pljačkaške hegemonije. Da bi posle toga, kao odgovor, usledio napad Mihaila Sakašvilija na ruske mirovnjake 2008. Čime je faktički i započela ova faza borbe za novi svet čija su kulminacija Specijalna vojna operacija i one stogodišnje promene koje Si Putinu nije spomenuo slučajno.
Šta je sve za ovih četvrt veka Putin doneo Rusiji i svetu? Kako je u tome uspeo? I kakve promene svetskog poretka zahvaljujući tome dolaze?
O ovim su pitanjima u ”
Novom Sputnjik poretku” govorili glavna urednica Sputnjika Srbija Ljubinka Milinčić i prof. dr Siniša Atlagić, rukovodilac Centra za ruske studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
