https://lat.sputnikportal.rs/20250329/ekologija-vaskrsenja-naucnici-vratili-u-zivot-alge-koje-su-7-000-godina-provele-u-mulju-1184142184.html
Ekologija vaskrsenja: Naučnici vratili u život alge koje su 7-000 godina provele u mulju
Ekologija vaskrsenja: Naučnici vratili u život alge koje su 7-000 godina provele u mulju
Sputnik Srbija
Istraživački tim, na čijem čelu su bili stručnjaci Instituta za istraživanje Baltičkog mora Lajbnic u Varnemjundeu, uspeo je vrati u život alge koje su potonule... 29.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-29T21:30+0100
2025-03-29T21:30+0100
2025-03-29T21:30+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
alge
baltičko more
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/1d/1184142019_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_38d72cd4506e76a305e57dce3703a448.jpg
Uprkos milenijumima neaktivnosti u mulju, bez svetla i kiseonika, ove dijatomeje ili silikatne alge povratile su punu vitalnost, navodi se u studiji koja je objavljena u ISME Džurnal.Studija je rezultat projekta PHYTOARK, koji ima za cilj bolje razumevanje budućnosti Baltika paleoekološkim istraživanjem njegove prošlosti.Mnogi organizmi, od bakterija do sisara, imaju neku vrstu „perioda spavanja“ ili hibernacije kako bi preživele periode loših uslova života, piše portal Fiz.org.Oni, kako se navodi, prelaze u stanje smanjene metaboličke aktivnosti i često formiraju posebne faze mirovanja sa robusnim zaštitnim strukturama i rezervama energije uskladištenim u telu. Ovo se odnosi i na fitoplanktone, mikroskopske biljke koje žive u vodi i obavljaju proces fotosinteze. U fazama mirovanja one potonu na dno vode, gde ih prekriva sediment i onda ih čuva u uslovima bez kiseonika, dodaje se u studiji.„Ti depoziti su kao vremenska kapsula sa vrednim informacijama o prošlim ekosistemima i biološkim zajendicama, sa popularnim razvojem i genetskim promenama“, objasnila je Sara Bolijus, ekspert za fitoplanktone i prva autorka studije, u kojoj su sediment sa dna Baltičkog mora analizirali specifično da bi otkrili ćelije fitokplanktona u mirovanju.Analizom drugih komponenti sedimenta moguće je izvući zaključke o salinitetu, kiseoniku i temperaturi u prošlosti.Vrsta Skeletonema marinoi bila je jedina vrsta fitoplanktona koja je vraćena u život iz svih slojeva sedimenata, koji su se taložili 7.000 godina.„Neverovatno je da vaskrsnute alge nisu samo preživele, već su očuvale sve svoje biološke sposovnosti. Mogle su da rastu, dele se, vrše fotosintezu kao i njihovi potomci“, rekla je Bolijusova.Pogledajte i:
baltičko more
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, alge, baltičko more, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, alge, baltičko more, živi svet i genetika
Ekologija vaskrsenja: Naučnici vratili u život alge koje su 7-000 godina provele u mulju
Istraživački tim, na čijem čelu su bili stručnjaci Instituta za istraživanje Baltičkog mora Lajbnic u Varnemjundeu, uspeo je vrati u život alge koje su potonule na dno Baltičkog mora pre skoro 7.000 godina.
Uprkos milenijumima neaktivnosti u mulju, bez svetla i kiseonika, ove dijatomeje ili silikatne alge povratile su punu vitalnost, navodi se u studiji koja je
objavljena u ISME Džurnal.
Studija je rezultat projekta PHYTOARK, koji ima za cilj bolje razumevanje budućnosti Baltika paleoekološkim istraživanjem njegove prošlosti.
Mnogi organizmi, od bakterija do sisara, imaju neku vrstu „perioda spavanja“ ili hibernacije kako bi preživele periode loših uslova života,
piše portal Fiz.org.
Oni, kako se navodi, prelaze u stanje smanjene metaboličke aktivnosti i često formiraju posebne faze mirovanja sa robusnim zaštitnim strukturama i rezervama energije uskladištenim u telu. Ovo se odnosi i na fitoplanktone, mikroskopske biljke koje žive u vodi i obavljaju proces fotosinteze. U fazama mirovanja one potonu na dno vode, gde ih prekriva sediment i onda ih čuva u uslovima bez kiseonika, dodaje se u studiji.
„Ti depoziti su kao vremenska kapsula sa vrednim informacijama o prošlim ekosistemima i biološkim zajendicama, sa popularnim razvojem i genetskim promenama“, objasnila je Sara Bolijus, ekspert za fitoplanktone i prva autorka studije, u kojoj su sediment sa dna Baltičkog mora analizirali specifično da bi otkrili ćelije fitokplanktona u mirovanju.
„Ovaj pristup ima neobično ime – ekologija vaskrsenja: faze mirovanja možemo da povežemo sa specifičnim periodima u istoriji zahvaljujući stratifikaciji morskog dna, a onda ih vraćamo u život pod normalnim uslovim, pa radim genetsku i fiziološku karakterizaciju kako bismo ih uporedili sa današnjim populacijama fitoplanktona“, objasnila je ona.
Analizom drugih komponenti sedimenta moguće je izvući zaključke o salinitetu, kiseoniku i temperaturi u prošlosti.
Vrsta Skeletonema marinoi bila je jedina vrsta fitoplanktona koja je vraćena u život iz svih slojeva sedimenata, koji su se taložili 7.000 godina.
„Neverovatno je da vaskrsnute alge nisu samo preživele, već su očuvale sve svoje biološke sposovnosti. Mogle su da rastu, dele se, vrše fotosintezu kao i njihovi potomci“, rekla je Bolijusova.
