Lavrov o pregovorima u Rijadu: Zelenskom ne možemo verovati na reč
11:58 25.03.2025 (Osveženo: 12:57 25.03.2025)
© Sputnik / Sergey Guneev
/ Pratite nas
Rusija se zalaže za obnovu crnomorske inicijative u formi koja je prihvatljivija za sve, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov za „Prvi kanal“.
On je dodao da su u fokusu pregovora u Rijadu prvenstveno bila pitanja bezbedne plovidbe na Crnom moru.
„Razgovarali su, kao što je dogovoreno između (predsednika Rusije Vladimira) Putina i (američkog predsednika Donalda) Trampa, pre svega o pitanjima bezbedne plovidbe na Crnom moru“, precizirao je ministar.
Prema njegovim rečima, ruska delegacija u Rijadu saopštila je američkoj strani da Moskva neće tolerisati nikakvu dvosmislenost u vezi sa predlozima oko Crnog mora.
Ministar je podsetio da su, prema uslovima prehrambenog sporazuma, koji je bio na snazi 2022-2023. godine, trebalo da budu ukinute diskriminatorne mere u pogledu isporuka svetskim tržištima ruskog đubriva i poljoprivrednih proizvoda. Ali umesto da zahteva ukidanje sankcija, generalni sekretar UN je „odlučio da traži rupe u sankcijama“, u suštini da ih sprovodi, što je „neprihvatljivo za bilo kog zvaničnika UN, a posebno za generalnog sekretara“.
„Sada su naši pregovarači u Rijadu, koje je imenovao predsednik Putin, podsetili svoje američke kolege na celu ovu priču. I rekli su da bismo, s obzirom na dosadašnje iskustvo i same Ukrajine i celokupne crnomorske priče, želeli da ovog puta ne bude nejasnoća“, objasnio je Lavrov.
Moskva bila spremna na sve zahteve o crnomorskoj inicijativi, Kijev se predomislio
Lavrov je dodao da je Memorandum između Rusije i UN o izvozu ruskog žita i đubriva i dalje na snazi, kao i da su generalni sekretar UN Antonio Gutereš i njegovi predstavnici u stalnom kontaktu sa Rusijom i pokušavaju da pomognu.
„Memorandum Rusije i UN o potrebi da se uklone sve barijere za izvoz ruskog žita i đubriva, koji čine mnogo veći udeo na svetskom tržištu od ukrajinskog, bio je na snazi tri godine i važi do jula ove godine. Generalni sekretar UN Gutereš i njegovi predstavnici su u stalnom kontaktu sa nama i pokušavaju nekako da pomognu“, rekao je Lavrov.
On je dodao da Rusija ne može da veruje Vladimiru Zelenskom u vezi sa obnavljanjem crnomorske inicijative.
„Naš stav je jednostavan: ne možemo verovati ovom čoveku na reč. Želimo da tržište žitarica, tržište đubriva bude predvidljivo, tako da niko ne pokušava da nas skloni sa ovog tržišta, ne samo zato što želimo da ostvarimo legitiman profit u poštenoj konkurentskoj borbi, već i zato što smo zabrinuti za stanje prehrambene bezbednosti u afričkim zemljama“, naglasio je Lavrov.
Ruski ministar je podsetio da je Rusija bila pristala na sve zahteve turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u vezi sa crnomorskom inicijativom, ali se Kijev u poslednjem trenutku predomislio. Kako je naveo, Erdogan je nekoliko puta pokušavao da obnovi inicijativu u pojednostavljenom obliku, bez fizičkih pregleda praznih brodova koji se vraćaju nakon istovara žitarica i đubriva.
„Tada je, u poslednjem trenutku, Erdogan rekao da Zelenski takođe želi još da se dogovori o tome da se ne izvode napadi na objekte nuklearne infrastrukture, iako je napade izvodio sâm Zelenski na Zaporošku nuklearnu elektranu, ali pošto je takav predlog došao iz Kijeva, mi smo na to pristali, i to bez posebnih mehanizama verifikacije. Odnosno, odgovorili smo na sve zahteve predsednika Erdogana i na zahtev koji je sâm Zelenski podmetnuo Erdoganu u poslednjem trenutku. Rekli smo da, a onda je Erdogan pozvao (predsednika Rusije Vladimira) Putina i rekao: ‘Znate, Zelenski se predomislio’“, rekao je ruski diplomata.
Ruski ministar je naveo da su Rusiji za obnovu crnomorske inicijative potrebne precizne garancije.
„Biće nam potrebne precizne garancije. A garancije mogu, s obzirom na tužno iskustvo sporazuma jednostavno sa Kijevom, garancije mogu biti isključivo rezultat naređenja Vašingtona Zelenskom i njegovom timu da urade tako i nikako drugačije“, istakao je šef ruske diplomatije.
Ministar je dodao da su SAD čule signal Moskve o garancijama i shvataju da samo Vašington može postići pozitivan rezultat u zaustavljanju terorističkih napada Kijeva, napada na civilnu infrastrukturu i energetsku infrastrukturu koja nije povezana sa vojno-industrijskim kompleksom.
On je naglasio da su, s obzirom na to kako je Kijev stalno menjao mišljenje i kršio sporazume, Rusiji potrebne „najjasnije, najkonkretnije, proverljive i funkcionalne garancije i mehanizmi“.
„S obzirom na sva ta premišljanja, s obzirom na to da svaki put kada se iznenada proglasi prekid vatre, Ukrajina na to pristane isključivo zato što se u konkretnom istorijskom trenutku o kome govorimo, Ukrajina našla u bezizlaznoj situaciji na bojnom polju, a čim je stupala na snagu pauza, odmah, u roku od nekoliko nedelja ili par meseci, ovi prekidi vatre su grubo kršeni tokom čitavog perioda Minskih sporazuma“, objasnio je Lavrov.
Kako je naveo, trenutno se predsednicima Rusije i Sjedinjenih Američkih Država podnose izveštaji o rezultatima rusko-američkih pregovora u Rijadu.
On je naveo da su evropske zemlje direktno u suprotnosti sa stavom administracije američkog predsednika, koji govori o preliminarnim parametrima za rešavanje sukoba u Ukrajini.
„Oni su direktno u suprotnosti sa Trampovom administracijom, koja je kroz rečima samog predsednika, rečima državnog sekretara Marka Rubija i savetnika za nacionalnu bezbednost (Majka) Volca, jasno rekla da su trenutno u toku preliminarni pregovori o parametrima konačnog rešenja“, objasnio je ministar.
Isporuke nafte evropskim potrošačima biće smanjene
Takođe je rekao da će količina nafte koja se isporučuje evropskim potrošačima biti naglo smanjena zbog još jednog terorističkog napada Kijeva.
Ministar je podsetio da je ukrajinska vojska u noći 21. marta digla u vazduh stanicu „Sudža“, koja je snabdevala energijom niz evropskih zemalja.
„To je sada nemoguće uraditi, kao što je nemoguće iskoristiti Kaspijski cevovodni konzorcijum, koji odražava poslovne interese Kazahstana i Sjedinjenih Američkih Država, a čija je jedna od crpnih stanica ‘Kropotkinska’ napadnuta, i ta šteta se ne može brzo sanirati. Odnosno, ponovo će se količina nafte koja se ispumpava evropskim potrošačima naglo smanjiti zbog još jednog terorističkog napada Ukrajinaca“, naglasio je on.
Ministar je istakao da je Kijev je izveo napad na gasnu stanicu u Sudži i za to okrivio Rusiju.
„Oni (kijevski režim) su upravo sada udarili na Sudžu, na pumpnu stanicu, i rekli da je Rusija to učinila sama. Iako je ova Sudža naše vlasništvo, od koje u velikoj meri zavisi nastavak snabdevanja energentima niza evropskih zemalja“, naglasio je ruski minstar.
Crnomorska inicijativa, poznata i kao prehrambeni sporazum, predviđala je izvoz ukrajinskog žita iz crnomorskih luka i normalizaciju izvoza ruskih poljoprivrednih proizvoda i đubriva na svetska tržišta. Suprotno dogovorima, Zapad je većinu ukrajinskog žita izvezao u svoje zemlje, a glavni cilj dogovora – isporuke siromašnim zemljama – nikada nije ostvaren. Istovremeno, obaveze prema Rusiji nisu ispunjene, pa se Moskva povukla iz sporazuma u julu 2023.
Pogledajte i:
