https://lat.sputnikportal.rs/20250324/narodni-front-srbi-ostaju-uz-rusiju-uprkos-pritiska-zapada-1183921666.html
Narodni front: Srbi ostaju uz Rusiju uprkos pritiska Zapada
Narodni front: Srbi ostaju uz Rusiju uprkos pritiska Zapada
Sputnik Srbija
Uprkos pritiscima Zapada, Srbi se ne predaju i nastavljaju da budu jedinstven, bratski, slovenski narod sa Rusijom, izjavio je direktor Izvršnog komiteta... 24.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-24T10:16+0100
2025-03-24T10:16+0100
2025-03-24T12:31+0100
rusija
rusija
srbija
bombardovanje
bombardovanje srbije
nato bombardovanje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/18/1183921516_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_f0e8198a1f65b36a3ec55ad6a2842fb8.jpg
„Pre svega, želim da kažem reči saučešća, reči zajedničke tuge za Srbe poginule 24. marta 1999. godine... NATO bombarderi uništavali su srpsku zemlju, razoreni su društveni objekti, ginuli civili“, rekao je Kuznjecov.On je podsetio da se članovi Narodnog fronta svake godine okupljaju ispred ambasade Srbije kako bi izrazili solidarnost sa bratskim srpskim narodom.„A kada je počela Specijalna vojna operacija, koju je isprovocirao blok NATO-a, isprovocirana njegovim nekontrolisanim, beskrajnim širenjem, srpska braća... stala su uz nas i podržavala nas od samog početka“, istakao je on.Kuznjecov je takođe izrazio zahvalnost Srbima što su ostali uz Rusiju uprkos pritiscima Zapada.Sa svoje strane, predsednica Saveza Srba „Nikola Tesla“ Lena Milojević takođe je zahvalila ruskom narodu na solidarnosti na dan žalosti za poginulim civilima 1999. godine.„Hvala vam što svake godine tugujete sa nama na ovaj tragičan dan... Srbija je danas okružena zemljama-članicama NATO-akoji ovom svetu nije doneo ništa dobro, a učinio je mnogo zla“, ocanila je Milojevićeva.Ona je istakla da su Srbi ponosni na podršku ruskog naroda, a posebno Narodnog fronta.U ponedeljak je ispred ambasade Srbije u Moskvi održan pomen žrtvama NATO agresije na Jugoslaviju. Pripadnici Narodnog fronta i Saveza Srba „Nikola Tesla“ položili su cveće na spomen-ploču ispred diplomatskog predstavništva i odali pomen poginulim civilima Jugoslavije. Skupu je prisustvovalo oko 150 ljudi, članovi srpske i ruske organizacije, kao i ratni dopisnik NTV Ilija Ušenin, priznati ruski umetnik i član „Putinovog tima“ Sergej Kuprik, ali i predstavnici ambasade Srbije koji su ih srdačno dočekali.Agresija NATO alijanse na Srbiju, odnosno tadašnju SR Jugoslaviju, pokrenuta je na današnji dan 1999. godine u večernjim satima, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom 78 dana agresije ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije, a poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece. Ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba vodi se kao nestalo.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250324/zaharova-povodom-godisnjice-bombardovanja-jugoslavije-u-srpskom-narodu-zivi-secanje-na-krvavo-prolece-1183919837.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, srbija, bombardovanje, bombardovanje srbije, nato bombardovanje
rusija, srbija, bombardovanje, bombardovanje srbije, nato bombardovanje
Narodni front: Srbi ostaju uz Rusiju uprkos pritiska Zapada
10:16 24.03.2025 (Osveženo: 12:31 24.03.2025) Uprkos pritiscima Zapada, Srbi se ne predaju i nastavljaju da budu jedinstven, bratski, slovenski narod sa Rusijom, izjavio je direktor Izvršnog komiteta Narodnog fronta Rusije Mihail Kuznjecov.
„Pre svega, želim da kažem reči saučešća, reči zajedničke tuge za Srbe poginule 24. marta 1999. godine... NATO bombarderi uništavali su srpsku zemlju, razoreni su društveni objekti, ginuli civili“, rekao je Kuznjecov.
On je podsetio da se članovi Narodnog fronta svake godine okupljaju ispred ambasade Srbije kako bi izrazili solidarnost sa bratskim srpskim narodom.
„A kada je počela Specijalna vojna operacija, koju je isprovocirao blok NATO-a, isprovocirana njegovim nekontrolisanim, beskrajnim širenjem, srpska braća... stala su uz nas i podržavala nas od samog početka“, istakao je on.
Kuznjecov je takođe izrazio zahvalnost Srbima što su ostali uz Rusiju uprkos pritiscima Zapada.
„Bez obzira na sve pritiske koji se vrše na našu srpsku braću, pored svih zastrašivanja, želje za suzbijanjem, Srbi se ne predaju, Srbi se ne lome, Srbi nastavljaju da budu zajedno sa nama jedan veliki slovenski narod koji je privržen svojim pravim vrednostima. Veliko hvala, večna uspomena svim herojima koji su poginuli 1999. godine, zauvek ćemo se sećati“, rekao je Kuznjecov.
Sa svoje strane, predsednica Saveza Srba „Nikola Tesla“ Lena Milojević takođe je zahvalila ruskom narodu na solidarnosti na dan žalosti za poginulim civilima 1999. godine.
„Hvala vam što svake godine tugujete sa nama na ovaj tragičan dan... Srbija je danas okružena zemljama-članicama NATO-akoji ovom svetu nije doneo ništa dobro, a učinio je mnogo zla“, ocanila je Milojevićeva.
Ona je istakla da su Srbi ponosni na podršku ruskog naroda, a posebno Narodnog fronta.
U ponedeljak je ispred ambasade Srbije u Moskvi održan pomen žrtvama NATO agresije na Jugoslaviju. Pripadnici Narodnog fronta i Saveza Srba „Nikola Tesla“ položili su cveće na spomen-ploču ispred diplomatskog predstavništva i odali pomen poginulim civilima Jugoslavije.
Skupu je prisustvovalo oko 150 ljudi, članovi srpske i ruske organizacije, kao i ratni dopisnik NTV Ilija Ušenin, priznati ruski umetnik i član „Putinovog tima“ Sergej Kuprik, ali i predstavnici ambasade Srbije koji su ih srdačno dočekali.
Agresija NATO alijanse na Srbiju, odnosno tadašnju SR Jugoslaviju, pokrenuta je na današnji dan 1999. godine u večernjim satima, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom 78 dana agresije ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije, a poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece. Ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba vodi se kao nestalo.
