https://lat.sputnikportal.rs/20250322/naucnici-otkrili-da-je-najveca-pustinja-na-svetu-nekada-bila---zelena-1183870965.html
Naučnici otkrili da je najveća pustinja na svetu nekada bila - zelena
Naučnici otkrili da je najveća pustinja na svetu nekada bila - zelena
Sputnik Srbija
Naučnici su analizom stalagmita iz pećina u južnom Maroku došli do dokaza da je Sahara između 8700. i 4300. godine pre nove ere beležila znatno veće količine... 22.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-22T20:00+0100
2025-03-22T20:00+0100
2025-03-22T20:00+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
arheologija
sahara
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112195/16/1121951656_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_8c4d3011f150a18ae63bfc3676cf14a5.jpg
Ove povećane količine kiše, koje su verovatno bile posledica tropskih oblaka i proširenja monsuna, dovele su do sužavanja pustinje i stvaranja povoljnijih uslova za život. Takva klimatska promena omogućila je razvoj ranih stočarskih zajednica, a prisustvo obilnijih vodnih resursa olakšalo je migracije i razmenu dobara i znanja između različitih grupa.Istraživanje, objavljeno u časopisu Earth and Planetary Science Letters, ističe značajan uticaj ovih promena na oblikovanje neolitskih naselja u regionu koji je danas sinonim za negostoljubivost.Ovo otkriće deo je šireg istraživanja klimatske istorije Sahare i njenog uticaja na rane ljudske civilizacije. Istraživači sa Univerziteta Oksford i Nacionalnog instituta za nauke o arheologiji i baštini (Institut National des Sciences de l’Archéologie et du Patrimoine) koristili su napredne metode analize kako bi precizno datirali periode povećanih padavina i otkrili uzroke promene klime u ovom regionu, piše SciTech Daily.Stalagmiti, stenske formacije koje rastu sa poda pećine, predstavljaju dragocene klimatske arhive. Njihov rast zavisi od padavina koje prodiru kroz tlo i kaplju na pećinski pod, pri čemu se talože minerali poput kalcijum-karbonata. Zbog toga, prisustvo stalagmita u sušnim oblastima poput Sahare ukazuje na period kada je bilo dovoljno kiše da podrži njihovo formiranje.Tim naučnika analizirao je tragove uranijuma i torijuma u stalagmitima kako bi precizno odredio periode kada su ove formacije nastajale. Njihovi nalazi potvrđuju da je Sahara imala povoljnije uslove tokom takozvanog Afričkog vlažnog perioda, između 8.700 i 4.300 godina pre nove ere. Prema ovom istraživanju, tokom „afričkog vlažnog perioda“ Sahara nije bila pustinja kakvu danas poznajemo, već oblast bogata vegetacijom, rekama i podzemnim rezervoarima vode. Ove povoljne klimatske promene omogućile su razvoj ranih neolitskih zajednica južno od planine Atlas.Zanimljivo je da se broj arheoloških nalazišta iz ovog perioda povećava upravo u oblastima koje su danas ekstremno suve. Ovo ukazuje na to da su ljudi tada koristili bogatije ekosisteme za život i poljoprivredu. Međutim, kada su sušni uslovi ponovo zavladali, mnoga od ovih naselja su napuštena.Još jedna fascinantna posledica povećanih padavina bila je mogućnost kretanja ljudi kroz Saharu. Sa više vode i vegetacije, ovaj region je postao pogodniji za putovanja i povezivanje različitih populacija, omogućavajući razmenu dobara i znanja između severne i subsaharske Afrike.Istraživači su analizom izotopa kiseonika u kalcijum-karbonatnim naslagama stalagmita uspeli da otkriju mehanizme koji su doveli do povećanja padavina u Sahari tokom ovog perioda. Njihova analiza sugeriše da je ključni faktor bila pojava tropskih oblaka, poznatih kao tropske perjanice – ogromnih traka oblaka u višim slojevima atmosfere koje prenose vlagu iz tropskih oblasti u suptropske regione. Ovo je prvo istraživanje koje potvrđuje da su tropske perjanice u prošlosti doprinele padavinama u ovom delu severne Afrike.Osim toga, postoje dokazi sa drugih lokaliteta da je u tom periodu došlo do širenja zapadnoafričkog monsuna ka severu, što je dodatno uticalo na povećanje vlažnosti u regionu. Kombinacija padavina iz tropskih perjanica sa severa i monsuna sa juga dovela je do toga da se Sahara značajno suzi, poboljšavajući uslove za život severno i južno od njenog centralnog dela. Ovaj klimatski pomak omogućio je ponovno punjenje podzemnih rezervoara vode i povećao protok reka kroz pustinju, čime su stvoreni povoljniji uslovi za ljudske zajednice i njihovo kretanje kroz Saharu.Podaci iz stalagmita sa severne ivice Sahare daju ključne informacije za razumevanje dugoročnih klimatskih promena u ovom regionu. Dok su atlantski okeanski uzorci korisni za proučavanje globalne klime, oni su previše udaljeni da bi precizno pokazali regionalne promene u Sahari. Nasuprot tome, stalagmiti iz Maroka pružaju neposredan uvid u klimatsku istoriju ove oblasti.Jedan od ključnih zaključaka ovog istraživanja jeste da su tropski oblaci u prošlosti donosili kišu u region južno od Atlasa, što otvara mogućnost da bi mogli imati sličnu ulogu i u budućnosti. Naučnici planiraju da nastave istraživanja kako bi preciznije kvantifikovali količinu padavina u prošlim epohama i predvideli kako bi klimatske promene mogle uticati na Saharu u narednim vekovima.Otkriće marokanskih stalagmita pružilo je novi uvid u klimatsku prošlost Sahare, pokazujući da je ova pustinja nekada bila znatno vlažnija i pogodnija za život nego danas. Ovi podaci ne samo da pomažu u rekonstrukciji prošlih klimatskih promena, već i u razumevanju kako bi buduće promene mogle uticati na ovaj region.Ako su tropski oblaci i monsuni nekada donosili kišu u Saharu, postavlja se pitanje – da li bi se u nekom trenutku u budućnosti Sahara mogla ponovo ozeleneti?Pogledajte i:
sahara
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, arheologija, sahara
nauka i tehnologija, arheologija, sahara
Naučnici otkrili da je najveća pustinja na svetu nekada bila - zelena
Naučnici su analizom stalagmita iz pećina u južnom Maroku došli do dokaza da je Sahara između 8700. i 4300. godine pre nove ere beležila znatno veće količine padavina nego danas.
Ove povećane količine kiše, koje su verovatno bile posledica tropskih oblaka i proširenja monsuna, dovele su do sužavanja pustinje i stvaranja povoljnijih uslova za život. Takva klimatska promena omogućila je razvoj ranih stočarskih zajednica, a prisustvo obilnijih vodnih resursa olakšalo je migracije i razmenu dobara i znanja između različitih grupa.
Istraživanje,
objavljeno u časopisu
Earth and Planetary Science Letters, ističe značajan uticaj ovih promena na oblikovanje neolitskih naselja u regionu koji je danas sinonim za negostoljubivost.
Ovo otkriće deo je šireg istraživanja klimatske istorije Sahare i njenog uticaja na rane ljudske civilizacije. Istraživači sa Univerziteta Oksford i Nacionalnog instituta za nauke o arheologiji i baštini (Institut National des Sciences de l’Archéologie et du Patrimoine) koristili su napredne metode analize kako bi precizno datirali periode povećanih padavina i otkrili uzroke promene klime u ovom regionu,
piše SciTech Daily.
Stalagmiti, stenske formacije koje rastu sa poda pećine, predstavljaju dragocene klimatske arhive. Njihov rast zavisi od padavina koje prodiru kroz tlo i kaplju na pećinski pod, pri čemu se talože minerali poput kalcijum-karbonata. Zbog toga, prisustvo stalagmita u sušnim oblastima poput Sahare ukazuje na period kada je bilo dovoljno kiše da podrži njihovo formiranje.
Tim naučnika analizirao je tragove uranijuma i torijuma u stalagmitima kako bi precizno odredio periode kada su ove formacije nastajale. Njihovi nalazi potvrđuju da je Sahara imala povoljnije uslove tokom takozvanog Afričkog vlažnog perioda, između 8.700 i 4.300 godina pre nove ere. Prema ovom istraživanju, tokom „afričkog vlažnog perioda“ Sahara nije bila pustinja kakvu danas poznajemo, već oblast bogata vegetacijom, rekama i podzemnim rezervoarima vode. Ove povoljne klimatske promene omogućile su razvoj ranih neolitskih zajednica južno od planine Atlas.
Zanimljivo je da se broj arheoloških nalazišta iz ovog perioda povećava upravo u oblastima koje su danas ekstremno suve. Ovo ukazuje na to da su ljudi tada koristili bogatije ekosisteme za život i poljoprivredu. Međutim, kada su sušni uslovi ponovo zavladali, mnoga od ovih naselja su napuštena.
Još jedna fascinantna posledica povećanih padavina bila je mogućnost kretanja ljudi kroz Saharu. Sa više vode i vegetacije, ovaj region je postao pogodniji za putovanja i povezivanje različitih populacija, omogućavajući razmenu dobara i znanja između severne i subsaharske Afrike.
Istraživači su analizom izotopa kiseonika u kalcijum-karbonatnim naslagama stalagmita uspeli da otkriju mehanizme koji su doveli do povećanja padavina u Sahari tokom ovog perioda. Njihova analiza sugeriše da je ključni faktor bila pojava tropskih oblaka, poznatih kao tropske perjanice – ogromnih traka oblaka u višim slojevima atmosfere koje prenose vlagu iz tropskih oblasti u suptropske regione. Ovo je prvo istraživanje koje potvrđuje da su tropske perjanice u prošlosti doprinele padavinama u ovom delu severne Afrike.
Osim toga, postoje dokazi sa drugih lokaliteta da je u tom periodu došlo do širenja zapadnoafričkog monsuna ka severu, što je dodatno uticalo na povećanje vlažnosti u regionu. Kombinacija padavina iz tropskih perjanica sa severa i monsuna sa juga dovela je do toga da se Sahara značajno suzi, poboljšavajući uslove za život severno i južno od njenog centralnog dela. Ovaj klimatski pomak omogućio je ponovno punjenje podzemnih rezervoara vode i povećao protok reka kroz pustinju, čime su stvoreni povoljniji uslovi za ljudske zajednice i njihovo kretanje kroz Saharu.
Podaci iz stalagmita sa severne ivice Sahare daju ključne informacije za razumevanje dugoročnih klimatskih promena u ovom regionu. Dok su atlantski okeanski uzorci korisni za proučavanje globalne klime, oni su previše udaljeni da bi precizno pokazali regionalne promene u Sahari. Nasuprot tome, stalagmiti iz Maroka pružaju neposredan uvid u klimatsku istoriju ove oblasti.
Jedan od ključnih zaključaka ovog istraživanja jeste da su tropski oblaci u prošlosti donosili kišu u region južno od Atlasa, što otvara mogućnost da bi mogli imati sličnu ulogu i u budućnosti. Naučnici planiraju da nastave istraživanja kako bi preciznije kvantifikovali količinu padavina u prošlim epohama i predvideli kako bi klimatske promene mogle uticati na Saharu u narednim vekovima.
Otkriće marokanskih stalagmita pružilo je novi uvid u klimatsku prošlost Sahare, pokazujući da je ova pustinja nekada bila znatno vlažnija i pogodnija za život nego danas. Ovi podaci ne samo da pomažu u rekonstrukciji prošlih klimatskih promena, već i u razumevanju kako bi buduće promene mogle uticati na ovaj region.
Ako su tropski oblaci i monsuni nekada donosili kišu u Saharu, postavlja se pitanje – da li bi se u nekom trenutku u budućnosti Sahara mogla ponovo ozeleneti?
