Svetski lom i preko Bosne: Hoće li Sarajevo i Zapad shvatiti istorijsku Dodikovu ponudu
© Sputnik / Marijana Kolaković
Pratite nas
Rukovodstvo Republike Srpske spremno je na kompromise, pa i na to da povuče neke od nedavno usvojenih zakona. Međutim, uslov Srpske je da se Kristijan Šmit vrati odakle je došao, kao i da BiH napuste stranci koji sede u Ustavnom sudu BiH. Problem je i u tome što bošnjački političari ne žele razgovore, već žele Dodika sa lisicama na rukama.
Ovako Anđelko Kozomara, politički analitičar iz Banjaluke, komentariše najnoviju izjavu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da je jedino rešenje za BiH ili novi dogovor ili - razlaz.
Prema Dodikovim rečima, BiH je nemoguća država u permanentnoj krizi, jer Bošnjaci žele unitarnu BiH, Srbi smatraju da im je oduzeta autonomija, a Hrvati da su razvlašćeni unutar entiteta Federacija BiH, dok je tzv. međunarodna zajednica isfrustrirana neuspehom.
Ako je dogovor jedino rešenje, a to ponavljaju, ne samo Dodik i srpski političari, već i strani državnici, postavlja se pitanje kakav taj dogovor treba da bude? Je li to novi Dejton, ili se radi o poštovanju sporazuma potpisanog 1995? Šta je prihvatljivo za sve strane, kao i postoji li volja velikih igrača za dogovor dva entiteta i tri konstitutivna naroda?
Bošnjaci ne žele razgovore
Kozomara podseća da su političari iz Republike Srpske u više navrata pozivali bošnjačku političku elitu na razgovore. Čak su organizovali susrete na kojima se niko od bošnjačkih ili „građanskih“ političara nije pojavljivao.
Onda kada bi se pojavili i naoko postigli neki sporazum, nekoliko dana kasnije bi ga odbacili (pod pritiskom zapadnih ambasada ili ne, svejedno je), kao što je bio slučaj sa dogovorom u Laktašima. A kada bi predstavnici Srba došli na sastanak u Federaciju BiH, doživeli bi da ih bošnjački političari psuju, kao što je Dodik doživeo na sastanku u Konjicu.
Da su razgovori jedini put rešenja bosanskohercegovačke krize govorili su i strani državnici, poput turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana ili generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji je nedavno i posetio Sarajevo. Međutim, bošnjačka politička elita odbacuje svaku mogućnost razgovora sa Dodikom i to je, kaže naš sagovornik, osnovni razlog problema.
„Bošnjaci hoće da se Dodiku, Viškoviću i Stevandiću stave lisice na ruke, da se ismejavaju sa tim, da uživaju u tome i izbegavaju svaku vrstu dogovora. A predlog koji je došao od Dodika o „Dejtonu 2“, mislim da je on nepovoljan za Republiku Srpsku, jer bi raspakivanje sadašnjeg Dejtonskog sporazuma bilo opasno i Republika Srpska time sigurno ne bi dobila ono što je dobila 1995. Dejtonom 1“, smatra Kozomara.
Kakav bi kompromis bio najbolji
Prema Kozomarinom mišljenju, najbolja varijanta bila bi da se Republici Srpskoj vrate neke nadležnosti kako bi Srpska mogla da funkcioniše u osnovnim političkim, a pre svega privrednim delatnostima, jer Bošnjaci svaki privredni projekat blokiraju pošto smatraju da bez saglasnosti Sarajeva čak ni privredna aktivnost ne može da se odvija.
„Neke nadležnosti treba da se vrate i to je ono što Bošnjaci sigurno neće uraditi bez pritiska velikih sila. A za njih je EU jedina velika sila koja može da ih vrati za pregovarački sto i oni u Briselu vide svoje spasioce. Znamo, gledajući geopolitičku situaciju u svetu da Brisel u tim raspodelama, podelama, sve više gubi i oni vide Zapadni Balkan kao sjajan poligon za vraćanje svoje moći i statusa u geopolitičkim previranjima u svetu“, objašnjava naš sagovornik.
Iskren stav svih političara u Republici Srpskoj je spremnost na kompromis, dodaje Kozomara – prema njegovim rečima, čak su spremni da povuku nedavno usvojen zakon o graničnoj policiji.
„Političko rukovodstvo Republike Srpske spremno je da vrati neke zakone, odnosno da ih ukine, ali podrazumeva se da neke od oduzetih nadležnosti moraju da se vrate, a prvo i osnovno što se već godinama traži je da se ukine Kristijan Šmit, da se vrati odakle je došao i da uživa u penziji, kao i da se iz Ustavnog suda BiH izbace strane sudije i da njihova mesta popune domaće sudije u dogovoru sa druga dva naroda“, kaže on.
Šta će činiti velike sile
Velike sile sigurno su zainteresovane za događanja u BiH – to interesovanje nikada nisu ni gubile. Za sada, iz onoga što se može videti, najzaiteresovanije za Bosnu je trojac Nemačka-Velika Britanija-Brisel i cilj im je jedinstven – centralizovati BiH tako što će Republici Srpskoj biti oduzeta imovina.
Posao im kvare Rusija i SAD, koje su trenutno zaokupljene crtanjem nove mape intreresnih sfera u svetu. Uočekivanju rezultata pregovora dve supersile, trojac je morao da „povuče ručnu“ i oslabi pritiske na Banjaluku. Ipak, ne miruju, pa je pod njihovim uticajem, siguran je Kozomara, za Miloradom Dodikom raspisana poternica svega dan pre nego što je trebalo da otputuje u Moskvu na sastanak sa Vladimirom Putinom.
Sa druge strane, Vašington još ni ne pomišlja da imenuje novog ambasadora u Sarajevu, s obzirom da je starom istekao mandat, a kandidat za njegovog naslednika nije prošao test u Trampovoj administraciji.
„U Republici Srpskoj gotovo svi misle da Rusija neće izdati Srbe u ovom teškom trenutku, da će stati iza Republike Srpske. A i Donald Tramp, koji je imao veliku podršku Srba u izbornoj kampanji, mogao bi biti blaži u odnosima prema Srbima i Republici Srpskoj, nego što je bila Bajdenova administracija“, zaključuje Kozomara.
Pogledajte i:
