Opasnost kuca na vrata: Stvaraju li Hrvati i Albanci bazu protiv Srbije i Srba
© Foto : Sputnjiku ustupio Milan Petrović
Pratite nas
Memorandumom Hrvatske, Albanije i takozvanog Kosova o saradnji u oblasti odbrane ner krši se samo Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja iz 1996. godine, već se krši i Rezolucija 12 44, Kumanovski sporazum ali i delovi Dejtonskog sporazuma. Može se smatrati da je to direktno upereno protiv Srbije i Republike Srpske ali i Crne Gore.
Ovo za Sputnjik kaže general-major u penziji Mitar Kovač dodajući da se u skladu sa članom 4, Aneksa 1-B Dejtonskog sporazuma, ovaj sporazum oslanja na odredbe Ugovora o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi. Tako se ograničava broj tenkova, oklopnih borbenih vozila, artiljerije, borbenih aviona i jurišnih helikoptera koje strane u sporazumu mogu posedovati.
Šta podrazumeva sporazum iz 1996.
„Sporazum nije iznenađenje imajući u vidu istorijske interese i Hrvatske i Albanije. Oni su uvek bili na strani projekta koji je suprotan civilizaciji i mira u globalu. Drugim rečima, uvek su bili uz agresore i u Prvom i u Drugom svetskom radu, a sada su veoma angažovani na uspostavljanju oružanih snaga takozvane države Kosovo. Oni su zagovornici globalističke ideologije koju predvodi EU i većinski deo NATO,“ kaže Kovač.
On podseća da su mentori i Hrvatske i Albanije isti oni koji su stvorili lažnu državu Kosovo:
„Ne treba sumnjati da su bar neke članice NATO bile o ovome informisane ali vodeće zemlje sigurno da jesu. Kao što je Velika Britanija, Nemačka ili Fracuska koje direktno utiču na procese na jugoistoku Evrope i ništa se ne dešava bez njihove saglasnosti. Mi treba da znamo da kada negde počnu da se sklapaju vojni sporazumi da to znači da opasnost kuca na vrata,“ kaže on.
Novi sporazum pokrivalica
Po njegovim rečima, mi smo dosta naivno uleteli u Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja iz 1996. godine jer smo forsirali otvorenost i saradnju u regionu, koja je očito shvaćena pogrešno što se vidi po sporazumu koji su potpisali Albanija i Hrvatska sa delom srpske pokrajine.
„Meni ovaj sporazum liči na pokrivalicu iza koje se osim saradnje u obuci, strateške komunikacije i tako dalje, krije i nešto drugo, pogotovu ako vidimo da i Albanija i Hrvatska imaju specifičnu ulogu u obuci oružanih snaga takozvane države Kosovo,“ napominje on.
Kovač podseća i da su ove dve države u sastavu vojne mirovne misije Kfor na Kosovu i Metohiji, što se kosi sa svim mogućim pravilima i postojećim zakonima i aktima. On smatra da bi Srbija trebalo da blagovremeno reaguje na ovo i u Ujedinjenim nacijama ali i u našim unutrašnjim institucijama kroz Narodnu skupštinu i Vladu.
„Ovo od nas zahteva veću budnost jer je jasno da je sve usmereno protiv srpskih teritorija i unutar i van Srbije, tu mislim i na Republiku Srpski ali i na Crnu Goru koja NATO pod ovim režimom ne odgovara. Dakle, Crna Gora je njima bila poželjna onakva kakva je bila u vreme Mila Đukanovića kada je sve što je srpsko bilo nepoželjno ili upitno, a danas se smatra da je rukovodstvo Crne Gore pod uticajem Srbije,“ kaže sagovornik Sputnjika.
Kosmet kao baza
Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja je dokument o ograničenju naoružanja potpisan 14. juna 1996. u Firenci, a u okviru sporazuma, stranke SR Jugoslavije, Srbija i Crna Gora, dva entiteta Bosne i Hercegovine, Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska, i Hrvatska svake godine razmenjuju informacije i dozvoljavaju inspekciju svojih vojnih fondova.
Sporazum je potpisan pod nadzorom OEBS –a, a amandman na Sporazum, koji je na snazi od 1. januara 2015. godine, okončava učešće OEBS-a, ostavljajući primenu zemljama potpisnicama.
U suštini, ovim je omogućeno da se tzv država Kosovo višestrano naoružava, dakle preko zemalja članica NATO, preko sada ovog sporazuma dakle sa naoružanjem koje ofanzivno. To može da posluži kako u svrhe same Prištine tako i u svrhe NATO koji ima umrežene baze na Kosovu i Metohiji kao i naoružanje i logistiku koje crpi, a ne bi smeo iz misije Kfor, koja je na prostoru Kosova i Metohije uz odobrenje Ujedinjenih nacija.
