https://lat.sputnikportal.rs/20250317/vucevic-neka-secanje-na-pogrom-bude-temelj-na-kojem-cemo-graditi-sloznu-srbiju-1183685340.html
Vučević: Neka sećanje na pogrom na KiM bude temelj na kojem ćemo graditi složnu Srbiju
Vučević: Neka sećanje na pogrom na KiM bude temelj na kojem ćemo graditi složnu Srbiju
Sputnik Srbija
Premijer u ostavci Miloš Vučević ocenio je da pogrom nad Srbima na KiM koji se dogodio 17. marta 2004. predstavlja još jedan prilog ogromnoj knjizi stradanja koji... 17.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-17T21:21+0100
2025-03-17T21:21+0100
2025-03-17T21:53+0100
srbija
srbija
srbija – društvo
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/11/1183685511_0:30:3072:1758_1920x0_80_0_0_07c59c6c1b8731fef6e86093c7427fe8.jpg
"Neka vlada mir i razum, da ne bude podela i bratoubilačkih sukoba, da se svi okupimo oko Srbije, da je ne obrukamo, da prvo nju sačuvamo, a onda sve ostalo činimo, da je unapređujemo i uzdižemo, ali čuvamo i volimo, da ne blokiramo Srbiju i našu decu, jer blokada je samo uvod u haos i bezakonje", rekao je Vučević na Komemorativnoj akademiji povodom Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji, koja je večeras održana u Narodnom pozorištu u Beogradu.Prema njegovom mišljenju, kriza na KiM kao da nikada nije ni prestala, a u najžešćem obliku eskalirala je krajem devedesetih godina prošlog veka, a posebno 1999. godine."Tada se Savezna Republika Jugoslavija morala suočiti sa više od hiljadu najmodernijih aviona NATO, albanskim teroristima u našoj zemlji i izvan nje, pa čak i sa otvorenom pretnjom napada kopnenim trupama na našu teritoriju od strane NATO. Nakon Kumanovskog sporazuma i usvajanja rezolucije UN 1244, pred očima čitave međunarodne zajednice, naš narod na Kosovu i Metohiji ponovo je postao meta nezapamćenog nasilja", rekao je Vučević.Kako kaže, dolaskom KFOR-a usledio je pravi egzodus Srba, Roma, Goranaca, Aškalija, kao i drugih koji se, kako je istakao, nisu uklapali u politiku zločinačke tzv. "OVK"."Najmoćnija vojna alijansa u istoriji čovečanstva nije uspela da zaštiti čast, imovinu i živote nevinih građana. Liberalni mediji su ćutali, slobodni mislioci i organizacije za zaštitu ljudskih prava ostali su nemi. Sve je bilo dozvoljeno ako je bilo upereno protiv Srba. Cilj je bio da se otme naša pokrajina, da se namire ko zna kakvi dugovi i ko zna kojih sila, i da se slomi naš narodni duh. I da se ukrade, otme, prisvoji, baš ono što nema cenu i baš ono što nije na prodaju", rekao je Vučević.Podsetio je da je u 21. veku u Evropi organizovan pogrom protiv civilnog stanovništva, kada su naoružane mase ekstremista napale srpske enklave širom Kosova i Metohije."Za svega 48 sati etnički je očišćeno šest gradova i 10 sela. Priština, Obilić, Kosovo Polje, Lipljan, Gnjilane, Prizren. Osmoro Srba mučki je ubijeno, još dvoje podleglo povredama, 930 srpskih kuća do temelja je spaljeno, a 4.012 Srba je proterano sa svojih vekovnih ognjišta", rekao je Vučević.On je ocenio da su UNMIK i KFOR potpuno zakazali u zaštiti nealbanskog stanovništva i privatne imovine, kao i da su nemo gledali ovaj zločin."Još sramniji je bio odgovor tadašnjih vlasti u Beogradu, od istih onih koji nam danas drže predavanje o patriotizmu i pričaju o Kosovu. Njihovo nečinjenje i ćutanje...ostaće zapamćeno kao vrhunac kukavičluka i besramlja", rekao je Vučević.Naglasio je da je 21 godinu nakon ovog zločina položaj Srba na Kosovu i Metohiji i dalje težak."Naš narod živi u getoima, pod ekonomskom izolacijom, kao i pod konstantnim pritiskom i nasiljem. Kurtijev režim kao da ništa drugo ne čini i ne planira, nego kako će preostalo srpsko stanovništvo proterati ili fizički uništiti. Svedoci smo otvorene svakodnevne diskriminacije i gaženja osnovnih ljudskih prava. Brojne nevladine organizacije u Beogradu, neke televizije, kao i protestni skupovi, ne vide muku i bol Srba na Kosovu i Metohiji. Kako je to moguće?", upitao je Vučević.Pored svih nedaća, dodaje on, srpski narod na Kosovu i Metohiji opstaje.Na komemorativnoj akademiji učestvovao je i direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon koji je izjavio da se sa južnom srpskom pokrajinom susreo neposredno nakon pogroma i da je tom prilikom upoznao srpski narod i Srbiju."Prvi Srbin kog sam upoznao u životu je sin Borivoja Spasojevića, žrtve tog pogroma, ubijen 2004. od snajperskog metka u Kosovskoj Mitrovici, Dragan je tu sa svojom ženom i ćerkom. Dragan je i sam bio ranjen kad je branio most i svoj narod. Zahvaljujući ljudima poput tebe, tim hrabrim Srbima koji nisu poklekli nego su se uvek borili za svoju slobodu i svoj narod sam odlučio da se nastanim u Srbiji", rekao je Gujon.On je koreografu sa AP KiM Stanislavu Kojiću poklonio ikonu Belog anđela.Deca iz muzičke škole sa AP KiM su u sklopu umetničkog programa otpevale pesme posvećene Srbima u južnoj pokrajini i pogromu 17. marta.U okviru programa učestvovala je i glumica Ivana Žigon, harmonikaši braća Stojković, kao i pevačica Milica Dosković, koja je sa prisutnim solistima, muzičarima i učenicima muzičke škole otpevala pesmu "Oj Kosovo, Kosovo".Akademiji su prisustvovali i predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, predstavnici Vlade Srbije, Vojske Srbije, velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve (SPC), porodice i potomci stradalih u pogromu.Komemorativna akademija počela je himnom Srbije "Bože pravde" u izvedbi Jadranke Jovanović i minutom ćutanja za žrtve požara u Kočanima u Severnoj Makedoniji.Akademiju je organizovao vladin Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije u saradnji sa Narodnim pozorištem u Beogradu.Pre 21 godinu,17. i 18. marta 2004. godine u AP KiM je ubijeno devetoro Srba i 11 Albanaca koji su stradali u sukobima sa međunarodnim bezbednosnim snagama.Više od 900 Srba je tada povređeno, dok je 4.012 njih prisilno raseljeno sa svojih ognjišta, šest srpskih gradova i devet sela je etnički očišćeno, dok je 935 srpskih kuća i 10 javnih zgrada uništeno, zapaljeno ili oštećeno.Uništeno je 19 manastira i 16 crkava, a oštećeno više od 100 verskih objekata.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – društvo, društvo
srbija, srbija – društvo, društvo
Vučević: Neka sećanje na pogrom na KiM bude temelj na kojem ćemo graditi složnu Srbiju
21:21 17.03.2025 (Osveženo: 21:53 17.03.2025) Premijer u ostavci Miloš Vučević ocenio je da pogrom nad Srbima na KiM koji se dogodio 17. marta 2004. predstavlja još jedan prilog ogromnoj knjizi stradanja koji srpski narod već vekovima unazad trpi na teritoriji južne pokrajine i poručio da ovaj dan treba da opominje i seća na žrtve srpskog naroda i da bude temelj na kojem ćemo graditi složnu Srbiju.
"Neka vlada mir i razum, da ne bude podela i bratoubilačkih sukoba, da se svi okupimo oko Srbije, da je ne obrukamo, da prvo nju sačuvamo, a onda sve ostalo činimo, da je unapređujemo i uzdižemo, ali čuvamo i volimo, da ne blokiramo Srbiju i našu decu, jer blokada je samo uvod u haos i bezakonje", rekao je Vučević na Komemorativnoj akademiji povodom Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji, koja je večeras održana u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Prema njegovom mišljenju, kriza na KiM kao da nikada nije ni prestala, a u najžešćem obliku eskalirala je krajem devedesetih godina prošlog veka, a posebno 1999. godine.
"Tada se Savezna Republika Jugoslavija morala suočiti sa više od hiljadu najmodernijih aviona NATO, albanskim teroristima u našoj zemlji i izvan nje, pa čak i sa otvorenom pretnjom napada kopnenim trupama na našu teritoriju od strane NATO. Nakon Kumanovskog sporazuma i usvajanja rezolucije UN 1244, pred očima čitave međunarodne zajednice, naš narod na Kosovu i Metohiji ponovo je postao meta nezapamćenog nasilja", rekao je Vučević.
Kako kaže, dolaskom KFOR-a usledio je pravi egzodus Srba, Roma, Goranaca, Aškalija, kao i drugih koji se, kako je istakao, nisu uklapali u politiku zločinačke tzv. "OVK".
"Najmoćnija vojna alijansa u istoriji čovečanstva nije uspela da zaštiti čast, imovinu i živote nevinih građana. Liberalni mediji su ćutali, slobodni mislioci i organizacije za zaštitu ljudskih prava ostali su nemi. Sve je bilo dozvoljeno ako je bilo upereno protiv Srba. Cilj je bio da se otme naša pokrajina, da se namire ko zna kakvi dugovi i ko zna kojih sila, i da se slomi naš narodni duh. I da se ukrade, otme, prisvoji, baš ono što nema cenu i baš ono što nije na prodaju", rekao je Vučević.
Podsetio je da je u 21. veku u Evropi organizovan pogrom protiv civilnog stanovništva, kada su naoružane mase ekstremista napale srpske enklave širom Kosova i Metohije.
"Za svega 48 sati etnički je očišćeno šest gradova i 10 sela. Priština, Obilić, Kosovo Polje, Lipljan, Gnjilane, Prizren. Osmoro Srba mučki je ubijeno, još dvoje podleglo povredama, 930 srpskih kuća do temelja je spaljeno, a 4.012 Srba je proterano sa svojih vekovnih ognjišta", rekao je Vučević.
On je ocenio da su UNMIK i KFOR potpuno zakazali u zaštiti nealbanskog stanovništva i privatne imovine, kao i da su nemo gledali ovaj zločin.
"Još sramniji je bio odgovor tadašnjih vlasti u Beogradu, od istih onih koji nam danas drže predavanje o patriotizmu i pričaju o Kosovu. Njihovo nečinjenje i ćutanje...ostaće zapamćeno kao vrhunac kukavičluka i besramlja", rekao je Vučević.
Naglasio je da je 21 godinu nakon ovog zločina položaj Srba na Kosovu i Metohiji i dalje težak.
"Naš narod živi u getoima, pod ekonomskom izolacijom, kao i pod konstantnim pritiskom i nasiljem. Kurtijev režim kao da ništa drugo ne čini i ne planira, nego kako će preostalo srpsko stanovništvo proterati ili fizički uništiti. Svedoci smo otvorene svakodnevne diskriminacije i gaženja osnovnih ljudskih prava. Brojne nevladine organizacije u Beogradu, neke televizije, kao i protestni skupovi, ne vide muku i bol Srba na Kosovu i Metohiji. Kako je to moguće?", upitao je Vučević.
Pored svih nedaća, dodaje on, srpski narod na Kosovu i Metohiji opstaje.
Na komemorativnoj akademiji učestvovao je i direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon koji je izjavio da se sa južnom srpskom pokrajinom susreo neposredno nakon pogroma i da je tom prilikom upoznao srpski narod i Srbiju.
"Prvi Srbin kog sam upoznao u životu je sin Borivoja Spasojevića, žrtve tog pogroma, ubijen 2004. od snajperskog metka u Kosovskoj Mitrovici, Dragan je tu sa svojom ženom i ćerkom. Dragan je i sam bio ranjen kad je branio most i svoj narod. Zahvaljujući ljudima poput tebe, tim hrabrim Srbima koji nisu poklekli nego su se uvek borili za svoju slobodu i svoj narod sam odlučio da se nastanim u Srbiji", rekao je Gujon.
On je koreografu sa AP KiM Stanislavu Kojiću poklonio ikonu Belog anđela.
Deca iz muzičke škole sa AP KiM su u sklopu umetničkog programa otpevale pesme posvećene Srbima u južnoj pokrajini i pogromu 17. marta.
U okviru programa učestvovala je i glumica Ivana Žigon, harmonikaši braća Stojković, kao i pevačica Milica Dosković, koja je sa prisutnim solistima, muzičarima i učenicima muzičke škole otpevala pesmu "Oj Kosovo, Kosovo".
Akademiji su prisustvovali i predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, predstavnici Vlade Srbije, Vojske Srbije, velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve (SPC), porodice i potomci stradalih u pogromu.
Komemorativna akademija počela je himnom Srbije "Bože pravde" u izvedbi Jadranke Jovanović i minutom ćutanja za žrtve požara u Kočanima u Severnoj Makedoniji.
Akademiju je organizovao vladin Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije u saradnji sa Narodnim pozorištem u Beogradu.
Pre 21 godinu,17. i 18. marta 2004. godine u AP KiM je ubijeno devetoro Srba i 11 Albanaca koji su stradali u sukobima sa međunarodnim bezbednosnim snagama.
Više od 900 Srba je tada povređeno, dok je 4.012 njih prisilno raseljeno sa svojih ognjišta, šest srpskih gradova i devet sela je etnički očišćeno, dok je 935 srpskih kuća i 10 javnih zgrada uništeno, zapaljeno ili oštećeno.
Uništeno je 19 manastira i 16 crkava, a oštećeno više od 100 verskih objekata.
