https://lat.sputnikportal.rs/20250315/1183593577.html
Lavirint kao deo autobiografije o nama
Lavirint kao deo autobiografije o nama
Sputnik Srbija
15.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-15T10:00+0100
2025-03-15T10:00+0100
2025-03-15T10:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/0f/1183593456_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_e190075f6ffaeafa6c1be4688f18cad9.jpg
Lavirint kao deo autobiografije o nama
Sputnik Srbija
U najnovijoj emisiji otkrivamo zašto je lavirint motiv na novim slikama Dragana Stojkova, ali i kakav je svet u kome zaćuti preko šest stotina Stradivarijevih violina.
Šta je inspirisalo Miloša Latinovića da napiše dramu „Galerijeve utvare“, posvećenu rimskom imperatoru koji je ostao u senci svog prethodnika Dioklecijana, ali i svog naslednika Konstantina, a koji je dve godine pre čuvenog Milanskog edikta iz 313. godine zaustavio progon hrišćana? Po čemu je Galerije ostao upisan u istoriju i zašto je njegova životna priča „holivudska“, za „Orbitu kulture“ otkriva autor drame.
Izložba „Pučinijeve heroine na sceni Narodnog pozorišta“ od 13. marta može se pogledati u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu. O postavci posvećenoj 100. godišnjici smrti velikog kompozitora razgovaramo s autorom izložbe Draganom Stevovićem.
Šta se sve našlo na izložbi nazvanoj „Autobiografija u boji“, čiji je autor slikar za koga je inostrana kritika davno konstatovala da je jedan od onih koji „duva u svetlost stvari, da bi se stvorila svetlost“, zašto je i ova slikarska priča autobiografija o nama, kako kaže akademik Dušan Kovačević u katalogu, šta nam saopštavaju novi radovi i na šta nas upozoravaju svojim lavirintima, krugovima i belucima – pitamo jednog od najznačajnijih srpskih slikara Dragana Stojkova.
Čime je bio motivisan da posle 18 godina koje su, kako kaže, pojeli romani, objavi zbirku priča „Druga violina i druge priče“, čijih se 14 povesti ponašaju jednako i kao priče i kao partiture, koliko je dugogodišnje iskustvo muzičkog kritičara traćilo nastanak ovakve knjige omaža muzičarima i njihovim nemirima i krizama, uspesima i strahovima od neuspeha, nevinostima i demonizmima – pitamo jednog od najnagrađivanijih savremenih srpskih pisaca Aleksandra Gatalicu, koji je upravo za ovo delo ovenčan nagradom „Dr Špiro Matijević“.
U najnovijoj emisiji otkrivamo zašto je lavirint motiv na novim slikama Dragana Stojkova, ali i kakav je svet u kome zaćuti preko šest stotina Stradivarijevih violina.Šta je inspirisalo Miloša Latinovića da napiše dramu „Galerijeve utvare“, posvećenu rimskom imperatoru koji je ostao u senci svog prethodnika Dioklecijana, ali i svog naslednika Konstantina, a koji je dve godine pre čuvenog Milanskog edikta iz 313. godine zaustavio progon hrišćana? Po čemu je Galerije ostao upisan u istoriju i zašto je njegova životna priča „holivudska“, za „Orbitu kulture“ otkriva autor drame.Izložba „Pučinijeve heroine na sceni Narodnog pozorišta“ od 13. marta može se pogledati u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu. O postavci posvećenoj 100. godišnjici smrti velikog kompozitora razgovaramo s autorom izložbe Draganom Stevovićem.Šta se sve našlo na izložbi nazvanoj „Autobiografija u boji“, čiji je autor slikar za koga je inostrana kritika davno konstatovala da je jedan od onih koji „duva u svetlost stvari, da bi se stvorila svetlost“, zašto je i ova slikarska priča autobiografija o nama, kako kaže akademik Dušan Kovačević u katalogu, šta nam saopštavaju novi radovi i na šta nas upozoravaju svojim lavirintima, krugovima i belucima – pitamo jednog od najznačajnijih srpskih slikara Dragana Stojkova.Čime je bio motivisan da posle 18 godina koje su, kako kaže, pojeli romani, objavi zbirku priča „Druga violina i druge priče“, čijih se 14 povesti ponašaju jednako i kao priče i kao partiture, koliko je dugogodišnje iskustvo muzičkog kritičara traćilo nastanak ovakve knjige omaža muzičarima i njihovim nemirima i krizama, uspesima i strahovima od neuspeha, nevinostima i demonizmima – pitamo jednog od najnagrađivanijih savremenih srpskih pisaca Aleksandra Gatalicu, koji je upravo za ovo delo ovenčan nagradom „Dr Špiro Matijević“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
U najnovijoj emisiji otkrivamo zašto je lavirint motiv na novim slikama Dragana Stojkova, ali i kakav je svet u kome zaćuti preko šest stotina Stradivarijevih violina.
Šta je inspirisalo Miloša Latinovića da napiše dramu „Galerijeve utvare“, posvećenu rimskom imperatoru koji je ostao u senci svog prethodnika Dioklecijana, ali i svog naslednika Konstantina, a koji je dve godine pre čuvenog Milanskog edikta iz 313. godine zaustavio progon hrišćana? Po čemu je Galerije ostao upisan u istoriju i zašto je njegova životna priča „holivudska“, za „Orbitu kulture“ otkriva autor drame.
Izložba „Pučinijeve heroine na sceni Narodnog pozorišta“ od 13. marta može se pogledati u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu. O postavci posvećenoj 100. godišnjici smrti velikog kompozitora razgovaramo s autorom izložbe Draganom Stevovićem.
Šta se sve našlo na izložbi nazvanoj „Autobiografija u boji“, čiji je autor slikar za koga je inostrana kritika davno konstatovala da je jedan od onih koji „duva u svetlost stvari, da bi se stvorila svetlost“, zašto je i ova slikarska priča autobiografija o nama, kako kaže akademik Dušan Kovačević u katalogu, šta nam saopštavaju novi radovi i na šta nas upozoravaju svojim lavirintima, krugovima i belucima – pitamo jednog od najznačajnijih srpskih slikara Dragana Stojkova.
Čime je bio motivisan da posle 18 godina koje su, kako kaže, pojeli romani, objavi zbirku priča „Druga violina i druge priče“, čijih se 14 povesti ponašaju jednako i kao priče i kao partiture, koliko je dugogodišnje iskustvo muzičkog kritičara traćilo nastanak ovakve knjige omaža muzičarima i njihovim nemirima i krizama, uspesima i strahovima od neuspeha, nevinostima i demonizmima – pitamo jednog od najnagrađivanijih savremenih srpskih pisaca Aleksandra Gatalicu, koji je upravo za ovo delo ovenčan nagradom „Dr Špiro Matijević“.
