https://lat.sputnikportal.rs/20250312/nepristojna-ponuda-iz-dzede--sta-ce-odluciti-kremlj-rusija-olivera-ikodinovic-1183502409.html
Nepristojna ponuda iz Džede – šta će odlučiti Kremlj
Nepristojna ponuda iz Džede – šta će odlučiti Kremlj
Sputnik Srbija
Najveća opasnost mogućeg primirja u Ukrajini je što kijevski režim to može da iskoristi za dodatno naoružavanje zapadnim oružjem, a istovremeno može kršiti sve... 12.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-12T22:23+0100
2025-03-12T22:23+0100
2025-03-12T22:23+0100
specijalna operacija u ukrajini
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
svet
svet – politika
sad
ukrajina
primirje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/03/1182235269_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_8e51bf3a05a0d9e2be38f38cd84780db.jpg
Zbog toga će Kremlj morati dobro da razmisli da li će prihvatiti ovu „(ne) pristojnu ponudu“.Uslovi objavljeni u Džedi posle pregovora predstavnika SAD i Ukrajine o okončanju ukrajinskog sukoba nisu u skladu sa dosadašnjom pozicijom Rusije, koja se zalaže za trajni mir. Odnosno, u suprotnosti su s više puta izrečenim stavom Moskve da do prekida vatre neće doći dok se ne usaglase parametri opšteg sporazuma koji može da obezbedi temelje za trajni mir.Međutim, Vašington je već posle prve runde pregovora s Kijevom proglasio diplomatsku pobedu - Ukrajina je spremna za momentalni prekid vatre u zamenu za američku vojnu pomoć, a „lopta je sada u dvorištu Moskve“.Konkretno, Ukrajina je prihvatila predlog SAD za uvođenje 30-dnevnog prekida vatre, a zauzvrat Sjedinjene Države će prekinuti pauzu u pružanju obaveštajnih podataka i isporuke oružja.Da li će Rusija ići na kompromis oko uspostavljanje primirja to već zavisi od ruskog rukovodstva, konstatuje Blohin. Ako do toga dođe, to će biti pod ruskim uslovima.„Mislim da ako krenemo na to, onda treba da tražimo da budu održani stvarni pregovori na kojima će se rešavati sudbina Ukrajine, njen neutralni status i tome slično, a ne treba dozvoliti da to bude neki ‘tajm-aut’ za Ukrajinu i pauza kako bi popunila svoje zalihe municije“, ističe Blohin.Šta ako Moskva odbije primirjeU slučaju da Vladimir Putin odbije ovaj predlog o privremenom prekidu vatre, to će Zapad iskoristiti da predstavi Rusiju kao glavnu prepreku miru, a pritisak na Moskvu će se povećati.Ruski eksperti smatraju da će na Rusiju u budućim pregovorima biti vršen pritisak kombinovanjem „štapa i šargarepe“.Takve pretnje su se već čule i iz Vašingtona, a poslednji koji se po tom pitanju oglasio je američki senator iz Republikanske partije Lindzi Grem, u Rusiji uvršten na listu terorista i ekstremista, koji je izjavio da će Vašington primeniti „najstrože sankcije“ ukoliko Rusija odbije predloženi prekid vatre u Ukrajini. Zapretio je sankcijama koje neće uticati samo na Rusiju, već i na zemlje koje kupuju rusku robu, uključujući naftu, gas i uranijum.Međutim, američki jastrebovi zaboravljaju da Rusija nije Ukrajina, da njena pregovaračka pozicija nije ista, i da se sa Moskvom ne može razgovarati s pozicije sile, ucenama i pretnjama. Rusija je čvrst pregovarač i imaće svoje uslove.„Treba postaviti svoje uslove za primirje. Primirje znači da će se pumpanje Ukrajine oružjem nastaviti, a mi treba, recimo, da tražimo da se te isporuke obustave“, dodao je Blohin.Osim toga, jedno od važnih pitanja je pitanje garancija da će Kijev poštovati prekid vatre i šta će biti ako ga prekrši - hoće li biti sankcija?Ruski eksperti debatuju oko toga da li Moskva treba da pristane na primirje, posebno u trenutku kada ruska vojska napreduje i postiže ogromne uspehe u svim delovima fronta. Mišljenja su različita, a jedno od njih je i da će Rusija pristati na Trampov predlog o primirju, nakon što ruske snage potisnu Ukrajince iz Kurske oblasti. Ako posle ovog perioda Ukrajina ne načini korake ka miru sve će se nastaviti, ali uz optužbe da Kijev ne želi mir. Uostalom, u Moskvi su svesni da se realni sporazumi pišu na frontu.Kijev već kapitulirao pred SADPregovori su američka inicijativa, kojoj se Rusi nisu protivili, naprotiv – podržali su je. Shodno tome, sada su neophodni kontakti između predstavnika Rusije i Sjedinjenih Država na prilično visokom nivou da bi se utvrdilo kakvi su dogovori sa Ukrajincima postignuti na sastanku u Saudijskoj Arabiji i koji su dalji koraci planirani. Odgovori na ova pitanja omogućiće Moskvi da formuliše svoj stav.Kremlj je saopštio da Rusija ne želi da se istrčava kada je reč o predloženom primirju u Ukrajini i sada čeka informacije od američke strane.U suštini, ocene su i da je Kijev, „progutavši“ poniženje Vladimira Zelenskog koje je doživeo tokom posete Beloj kući, potpuno kapitulirao pred zahtevima Vašingtona.SAD će sigurno i ubuduće koristiti takve poluge pritiska kao što je obustava isporuke oružja za rešavanje drugih pitanja, kao što su održavanje izbora u Ukrajini i dogovori oko smene vlasti. Prema mišljenju politikologa, ovo je potvrda i da evropska podrška sama po sebi nije dovoljna i ne može da zameni pomoć Vašingtona.Tokom posete Džedi, američki državni sekretar Marko Rubio je rekao da Rusija i Ukrajina treba da budu spremne na „teške“ odluke u cilju završetka sukoba, a da će Ukrajina morati da napravi ustupke po pitanju teritorija. Prema njegovim rečima, u svakoj varijanti mirovnog sporazuma teško da će Kijev na granice iz 2014., a Kijev ne bi trebalo da postavlja maksimalističke teritorijalne zahteve.On nije precizirao kojih bi teritorija Ukrajina morala da se odrekne, ali je jasno da se radi o Krimu, Donjecku, Lugansku, Hersonu i Zaporožju, koji su već u sastavu Rusije i koje se Moskva nikada neće odreći.Dogovor o ukrajinskim resursima zadržava značaj, ali najvažnije je postići mir, naglasio je Rubio.Dodao je da pitanja razmene zarobljenika i humanitarna situacija treba da postanu deo pregovora o prekidu ukrajinskog konflikta.
https://lat.sputnikportal.rs/20250311/rusija-zelenski-nece-mir-ako-sad-ne-pristanu-da-primene-nuklearno-oruzje-protiv-moskve-1183470775.html
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, svet, svet – politika, sad, ukrajina, primirje, pregovori, analize i mišljenja, vladimir putin, donald tramp
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, svet, svet – politika, sad, ukrajina, primirje, pregovori, analize i mišljenja, vladimir putin, donald tramp
Nepristojna ponuda iz Džede – šta će odlučiti Kremlj
Najveća opasnost mogućeg primirja u Ukrajini je što kijevski režim to može da iskoristi za dodatno naoružavanje zapadnim oružjem, a istovremeno može kršiti sve moguće sporazume o prekidu vatre kako bi za propast dogovora optužio Rusiju, upozoravaju ruski eksperti.
Zbog toga će Kremlj morati dobro da razmisli da li će prihvatiti ovu „(ne) pristojnu ponudu“.
Uslovi objavljeni u Džedi posle pregovora predstavnika
SAD i Ukrajine o okončanju ukrajinskog sukoba nisu u skladu sa dosadašnjom pozicijom Rusije, koja se zalaže za trajni mir. Odnosno, u suprotnosti su s više puta izrečenim stavom Moskve da do prekida vatre neće doći dok se ne usaglase parametri opšteg sporazuma koji može da obezbedi temelje za
trajni mir.
Međutim, Vašington je već posle prve runde pregovora s Kijevom proglasio diplomatsku pobedu - Ukrajina je spremna za momentalni prekid vatre u zamenu za američku vojnu pomoć, a „lopta je sada u dvorištu Moskve“.
„Jasno je da Rusija mora deset puta da razmisli o tome da li treba to da prihvati, jer isporuke naoružanja Ukrajini su obnovljene, pa samim tim ovo ide u prilog Ukrajini, koja će pokušavati da kupe vreme, jer sada ruska vojska oslobađa jedno naseljeno mesto za drugim, a ovi pregovori i to primirje su zapravo način da se održi kijevski režim. Zbog toga ovde treba deset puta da razmislimo da li da prihvatimo to primirje, jer, kao i obično, Ukrajina može da obmane Rusiju ili iskoristi to primirje da ponovo dopuni svoje zalihe i tako dalje“, kaže ruski ekspert Konstantin Blohin.
Konkretno, Ukrajina je prihvatila predlog SAD za uvođenje 30-dnevnog prekida vatre, a zauzvrat Sjedinjene Države će prekinuti pauzu u pružanju obaveštajnih podataka i isporuke oružja.
Da li će Rusija ići na kompromis oko uspostavljanje primirja to već zavisi od ruskog rukovodstva, konstatuje Blohin. Ako do toga dođe, to će biti pod ruskim uslovima.
„Mislim da ako krenemo na to, onda treba da tražimo da budu održani stvarni pregovori na kojima će se rešavati sudbina Ukrajine, njen neutralni status i tome slično, a ne treba dozvoliti da to bude neki ‘tajm-aut’ za Ukrajinu i pauza kako bi popunila svoje zalihe municije“, ističe Blohin.
Šta ako Moskva odbije primirje
U slučaju da Vladimir Putin odbije ovaj predlog o privremenom prekidu vatre, to će Zapad iskoristiti da predstavi Rusiju kao glavnu prepreku miru, a pritisak na Moskvu će se povećati.
Ruski eksperti smatraju da će na Rusiju u budućim pregovorima biti vršen pritisak kombinovanjem „štapa i šargarepe“.
Takve pretnje su se već čule i iz Vašingtona, a poslednji koji se po tom pitanju oglasio je američki senator iz Republikanske partije Lindzi Grem, u Rusiji uvršten na listu terorista i ekstremista, koji je izjavio da će Vašington primeniti „najstrože sankcije“ ukoliko Rusija odbije predloženi prekid vatre u Ukrajini. Zapretio je sankcijama koje neće uticati samo na Rusiju, već i na zemlje koje kupuju rusku robu, uključujući naftu, gas i uranijum.
Međutim, američki jastrebovi zaboravljaju da Rusija nije Ukrajina, da njena pregovaračka pozicija nije ista, i da se sa Moskvom ne može razgovarati s pozicije sile, ucenama i pretnjama. Rusija je čvrst pregovarač i imaće svoje uslove.
„Treba postaviti svoje uslove za primirje. Primirje znači da će se pumpanje Ukrajine oružjem nastaviti, a mi treba, recimo, da tražimo da se te isporuke obustave“, dodao je Blohin.
Osim toga, jedno od važnih pitanja je pitanje garancija da će Kijev poštovati prekid vatre i šta će biti ako ga prekrši - hoće li biti sankcija?
Ruski eksperti debatuju oko toga da li Moskva treba da pristane na primirje, posebno u trenutku kada
ruska vojska napreduje i postiže ogromne uspehe u svim delovima fronta. Mišljenja su različita, a jedno od njih je i da će Rusija pristati na Trampov predlog o primirju, nakon što
ruske snage potisnu Ukrajince iz Kurske oblasti. Ako posle ovog perioda Ukrajina ne načini korake ka miru sve će se nastaviti, ali uz optužbe da Kijev ne želi mir. Uostalom, u Moskvi su svesni da se realni sporazumi pišu na frontu.
Kijev već kapitulirao pred SAD
Pregovori su američka inicijativa, kojoj se Rusi nisu protivili, naprotiv – podržali su je. Shodno tome, sada su neophodni kontakti između predstavnika Rusije i Sjedinjenih Država na prilično visokom nivou da bi se utvrdilo kakvi su dogovori sa Ukrajincima postignuti na sastanku u Saudijskoj Arabiji i koji su dalji koraci planirani. Odgovori na ova pitanja omogućiće Moskvi da formuliše svoj stav.
Kremlj je saopštio da Rusija ne želi da se istrčava kada je reč o predloženom primirju u Ukrajini i sada čeka informacije od američke strane.
„Već sutra, kako sam shvatio, Vitkof treba da se sretne s Putinom. On će, verovatno, doći s ovim predlogom o primirju, a dalje sve zavisi od našeg. Ako prihvati, onda će to biti uz mnogo uslova“, zaključio je Blohin.
U suštini, ocene su i da je Kijev, „progutavši“ poniženje Vladimira Zelenskog koje je doživeo tokom posete Beloj kući, potpuno kapitulirao pred zahtevima Vašingtona.
SAD će sigurno i ubuduće koristiti takve poluge pritiska kao što je obustava isporuke oružja za rešavanje drugih pitanja, kao što su održavanje izbora u Ukrajini i dogovori oko smene vlasti. Prema mišljenju politikologa, ovo je potvrda i da evropska podrška sama po sebi nije dovoljna i ne može da zameni pomoć Vašingtona.
Tokom posete Džedi, američki državni sekretar Marko Rubio je rekao da Rusija i Ukrajina treba da budu spremne na „teške“ odluke u cilju završetka sukoba, a da će Ukrajina morati da napravi ustupke po pitanju teritorija. Prema njegovim rečima, u svakoj varijanti mirovnog sporazuma teško da će Kijev na granice iz 2014., a Kijev ne bi trebalo da postavlja maksimalističke teritorijalne zahteve.
On nije precizirao kojih bi teritorija Ukrajina morala da se odrekne, ali je jasno da se radi o Krimu, Donjecku, Lugansku, Hersonu i Zaporožju, koji su već u sastavu Rusije i koje se Moskva nikada neće odreći.
Dogovor o ukrajinskim resursima zadržava značaj, ali najvažnije je postići mir, naglasio je Rubio.
Dodao je da pitanja razmene zarobljenika i humanitarna situacija treba da postanu deo pregovora o prekidu ukrajinskog konflikta.
