https://lat.sputnikportal.rs/20250310/revolucija-u-robotici-paralizovan-covek-pomerao-vestacku-ruku-uz-pomoc-misli-video-1183434736.html
Revolucija u robotici: paralizovan čovek pomerao veštačku ruku uz pomoć misli /video/
Revolucija u robotici: paralizovan čovek pomerao veštačku ruku uz pomoć misli /video/
Sputnik Srbija
Istraživači Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF) omogućili su paralizovanoj osobi da kontroliše robotsku ruku samo signalima iz mozga. On je uspeo... 10.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-10T22:00+0100
2025-03-10T22:00+0100
2025-03-10T22:00+0100
nauka i tehnologija
izumi i otkrića
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/0a/1183435678_0:107:1025:683_1920x0_80_0_0_0e28ed5646e3862baa23dcae99d2c930.jpg.webp
Uređaj, neurokompjuterski interfejs, radio je rekordnih sedam meseci bez potrebe za podešavanjem. Dosad su slični uređaji radili samo dan ili dva. Ovaj interfejs zasnovan je na modelu veštačke inteligencije (AI) koji može da prilagodi manje promene u mozgu dok osoba ponavlja pokrete, ili u ovom slučaju zamišljeni pokret, a onda uči kako da to uradi što preciznije, saopštio je Univerzitet.„Povezivanje učenja ljudi i AI je sledeća faza neurokompjuterskog interfejsa. To nam je potrebno da postignemo sofisticirane, normalne funkcije“, rekao je dr Karuneš Ganguli, profesor neurologije na UCSF.Rezultati studije objavljeni su u časopisu „Cell“.Ključ je bilo, navodi se u saopštenju, otkriti kako se aktivnost menja u mozgu iz dana u dan dok je učesnik studije ponavljao specifične pokrete. Kada je AI programiran da prepozna te pokrete, radio je mesecima.Ganguli i njegov kolega Nikileš Natradž radili su sa učesnikom studije koji je bio paralizovan nakon šloga godinu dana ranije, pa nije više mogao da priča.Njemu su ugradili male senzore na površinu mozga kako bi mogla da hvata moždanu aktivnost kad on zamišlja da izvodi pokret. Da bi videli kako se obrasci u mozgu menjaju, Ganguli je tražio od učesnika da zamišlja pokrete različitih delova tela, poput ruku, nogu ili glave.Iako nije mogao stvarno da ih pomera, mozak je proizvodio te signale za pokrete. Interfejs je snimao signale, pa su oni pojačani. Kada je na kraju počeo da vežba sa robotskom rukom, bilo je potrebno samo nekoliko sesija da pretvori signale u stvarne pokrete. Bio je sposoban da uzme čašu i prebaci je do slavine.Mesecima kasnije učesnik je mogao da kontroliše robotsku ruku nakon 15 minuta štelovanja.Ovaj interfejs i robotska ruka mogli bi značajno da poboljšaju živote paralizovanih osoba.„Siguran sam da smo naučili da pravimo ovaj sistem i da ovo može da funkcioniše“, rekao je Ganguli.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
izumi i otkrića, društvo
izumi i otkrića, društvo
Revolucija u robotici: paralizovan čovek pomerao veštačku ruku uz pomoć misli /video/
Istraživači Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF) omogućili su paralizovanoj osobi da kontroliše robotsku ruku samo signalima iz mozga. On je uspeo da hvata, pomera i pušta predmete samo zamišljajući da izvodi tu akciju.
Uređaj, neurokompjuterski interfejs, radio je rekordnih sedam meseci bez potrebe za podešavanjem. Dosad su slični uređaji radili samo dan ili dva. Ovaj interfejs zasnovan je na modelu veštačke inteligencije (AI) koji može da prilagodi manje promene u mozgu dok osoba ponavlja pokrete, ili u ovom slučaju zamišljeni pokret, a onda uči kako da to uradi što preciznije, saopštio je Univerzitet.
„Povezivanje učenja ljudi i AI je sledeća faza neurokompjuterskog interfejsa. To nam je potrebno da postignemo sofisticirane, normalne funkcije“, rekao je dr Karuneš Ganguli, profesor neurologije na UCSF.
Rezultati studije
objavljeni su u časopisu „Cell“.
Ključ je bilo, navodi se u saopštenju, otkriti kako se aktivnost menja u mozgu iz dana u dan dok je učesnik studije ponavljao specifične pokrete. Kada je AI programiran da prepozna te pokrete, radio je mesecima.
Ganguli i njegov kolega Nikileš Natradž radili su sa učesnikom studije koji je bio paralizovan nakon šloga godinu dana ranije, pa nije više mogao da priča.
Njemu su ugradili male senzore na površinu mozga kako bi mogla da hvata moždanu aktivnost kad on zamišlja da izvodi pokret. Da bi videli kako se obrasci u mozgu menjaju, Ganguli je tražio od učesnika da zamišlja pokrete različitih delova tela, poput ruku, nogu ili glave.
Iako nije mogao stvarno da ih pomera, mozak je proizvodio te signale za pokrete. Interfejs je snimao signale, pa su oni pojačani. Kada je na kraju počeo da vežba sa robotskom rukom, bilo je potrebno samo nekoliko sesija da pretvori signale u stvarne pokrete. Bio je sposoban da uzme čašu i prebaci je do slavine.
Mesecima kasnije učesnik je mogao da kontroliše robotsku ruku nakon 15 minuta štelovanja.
Ovaj interfejs i robotska ruka mogli bi značajno da poboljšaju živote paralizovanih osoba.
„Siguran sam da smo naučili da pravimo ovaj sistem i da ovo može da funkcioniše“, rekao je Ganguli.
