https://lat.sputnikportal.rs/20250309/mandic-srpski-ne-moze-da-bude-jezik-drugog-reda-u-crnoj-gori-1183403498.html
Mandić: Srpski ne može da bude jezik drugog reda u Crnoj Gori
Mandić: Srpski ne može da bude jezik drugog reda u Crnoj Gori
Sputnik Srbija
Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić izjavio je da niko ne može osporiti pravo najbrojnijoj jezičkoj zajednici u Crnoj Gori da se izbori za status... 09.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-09T12:56+0100
2025-03-09T12:56+0100
2025-03-09T12:56+0100
region
region
region – politika
crna gora
andrija mandić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/0b/1173462224_0:89:1761:1080_1920x0_80_0_0_38c4f566fc9a96081a6eccf2021a7171.jpg
"Polazeći od činjenice da je nama potrebno veliko pomirenje posle političkih trauma raspada država u kojima smo živeli, nesporazuma i teških političkih borbi koje smo vodili, do novih ustavnih i zakonskih rešenja treba da dođemo svi zajedno kroz dijalog i propisane procedure", rekao je Mandić.Kako je naveo, inicijativa o proglašenju srpskog jezika službenim u Ustavu Crne Gore je proces koji traje."Mi sada ulazimo u fazu otpočinjanja širokog dijaloga u svim sferama društva", kazao je predsednik Skupštine Crne Gore."Borba za položaj našeg jezika nije počela niti juče, niti na izborima 2023. ili 2020. već onog momenta kada je jedna parlamentarna većina 2007. donela Ustav koji je bio suprotan realnom stanju u našoj zemlji", rekao je Mandić.Govoreći o svojoj poseti predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, zbog čega su negodovali iz crnogorske opozicije, Mandić je u intervjuu za „Politiku“ rekao da je svima na Balkanu, a posebno srpskom narodu najpotrebniji mir i to je ključna poruka koju je poslao iz Banjaluke.Na pitanje o mogućim posledicama presude Dodiku izrečene u Sarajevu, Mandić je rekao da veruje da će na kraju preovladati hladne i pribrane glave i da će se sačuvati mir."Sve druge opcije nas odvode u neizvesnost kakva sada ne treba niti jednoj zemlji na Balkanu", rekao je on i dodao da sigurno rešenje ne bi bila upotreba sile ili nametanje rešenja suprotnih Ustavu BiH.Mandić je dodao da je Crna Gora suverena zemlja i njoj niko ne može da deli lekcije, baš onako kako i oni nikome ne dele lekcije."Žao mi je što su neki nedobronamerni ljudi u susednim zemljama Rezoluciju o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen pokušali da izokrenu i prikažu kao nešto što ona nije. Svi znaju da ona niti u jednom svom delu ne osuđuje modernu republiku Hrvatsku, već nacističku i ustašku tvorevinu NDH", podvukao je Mandić.Govoreći o svojoj inicijativi o dvojnom državljanstvu, Mandić je upitao šta je prirodnije nego da se ljudima koji svoje korene imaju u Crnoj Gori, čije su porodice, kuće, zemlja, grobovi u njoj, ponudi da dobiju pravo da se vrate i svoju budućnost vežu za svoj rodni kraj."To je poenta moje inicijative, a ne nikakav izborni inženjering. Zakonska regulativa svakako predviđa da uz državljanstvo osoba mora da živi određeni, ne tako mali vremenski period u Crnoj Gori kako bi imala pravo glasa", napomenuo je on.Pogledajte i:
crna gora
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
region, region – politika, crna gora, andrija mandić
region, region – politika, crna gora, andrija mandić
Mandić: Srpski ne može da bude jezik drugog reda u Crnoj Gori
Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić izjavio je da niko ne može osporiti pravo najbrojnijoj jezičkoj zajednici u Crnoj Gori da se izbori za status koji joj pripada, a to znači, naglasio je, da srpski jezik ne može Ustavom biti tretiran kao jezik drugog reda.
"Polazeći od činjenice da je nama potrebno veliko pomirenje posle političkih trauma raspada država u kojima smo živeli, nesporazuma i teških političkih borbi koje smo vodili, do novih ustavnih i zakonskih rešenja treba da dođemo svi zajedno kroz dijalog i propisane procedure", rekao je Mandić.
Kako je naveo, inicijativa o proglašenju srpskog jezika službenim u Ustavu Crne Gore je proces koji traje.
"Mi sada ulazimo u fazu otpočinjanja širokog dijaloga u svim sferama društva", kazao je predsednik Skupštine Crne Gore.
"Borba za položaj našeg jezika nije počela niti juče, niti na izborima 2023. ili 2020. već onog momenta kada je jedna parlamentarna većina 2007. donela Ustav koji je bio suprotan realnom stanju u našoj zemlji", rekao je Mandić.
Govoreći o svojoj poseti predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, zbog čega su negodovali iz crnogorske opozicije, Mandić je u intervjuu za „Politiku“ rekao da je svima na Balkanu, a posebno srpskom narodu najpotrebniji mir i to je ključna poruka koju je poslao iz Banjaluke.
"Kolega Milan Knežević i ja smo želeli da pošaljemo jasnu poruku srpskog naroda iz Crne Gore koji predstavljamo, a koji želi da se očuva mir u regionu i poštuje Dejtonski sporazum, koji je zaustavio rat u BiH. Zaista smatram da nepromišljene odluke pojedinaca u ovom momentu ugrožavaju stabilnost", rekao je Mandić.
Na pitanje o mogućim posledicama presude Dodiku izrečene u Sarajevu, Mandić je rekao da veruje da će na kraju preovladati hladne i pribrane glave i da će se sačuvati mir.
"Sve druge opcije nas odvode u neizvesnost kakva sada ne treba niti jednoj zemlji na Balkanu", rekao je on i dodao da sigurno rešenje ne bi bila upotreba sile ili nametanje rešenja suprotnih Ustavu BiH.
Mandić je dodao da je Crna Gora suverena zemlja i njoj niko ne može da deli lekcije, baš onako kako i oni nikome ne dele lekcije.
"Žao mi je što su neki nedobronamerni ljudi u susednim zemljama Rezoluciju o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen pokušali da izokrenu i prikažu kao nešto što ona nije. Svi znaju da ona niti u jednom svom delu ne osuđuje modernu republiku Hrvatsku, već nacističku i ustašku tvorevinu NDH", podvukao je Mandić.
Govoreći o svojoj inicijativi o dvojnom državljanstvu, Mandić je upitao šta je prirodnije nego da se ljudima koji svoje korene imaju u Crnoj Gori, čije su porodice, kuće, zemlja, grobovi u njoj, ponudi da dobiju pravo da se vrate i svoju budućnost vežu za svoj rodni kraj.
"To je poenta moje inicijative, a ne nikakav izborni inženjering. Zakonska regulativa svakako predviđa da uz državljanstvo osoba mora da živi određeni, ne tako mali vremenski period u Crnoj Gori kako bi imala pravo glasa", napomenuo je on.
