Najopasniji albanski pohod: Posle „čistke“ institucija prenose preko Ibra oružje koje napada duše
© Sputnik / Brankica Ristić
Pratite nas
Nacionalni identitet zasniva se na mitovima koji predstavljaju opšteprihvaćena shvatanja o smislu istorijskog postojanja jedne nacije, a kosovski Albanci odabrali su da svoj grade na izmišljenoj priči o teroristi OVK Ademu Jašariju. Graditi sebe i svoj narod na priči o uništenju drugog dugoročno ne vodi nikuda, kaže za Sputnjik istoričar Miloš Ković.
Konstitutivne mitove imaju praktično svi narodi i nacije sveta, od zajednica iz džungli Amazonije, preko građana Sjedinjenih Američkih Država, do Srba ili Grka, kaže on, ali razlike u karakteru tih mitova su velike.
Kada je reč o kosovskim Albancima i onome šta oni slave kao državotvorne događaje i ličnosti, to je takozvana Oslobodilačka vojska Kosova, odnosno njihova teroristička organizacija. U svim osnovnim školama na Kosovu i Metohiji koje rade u tzv. kosovskom sistemu u sredu 5. marta prvi čas je počeo lekcijom „Ep o OVK“. Radi se o „trodnevnoj epopeji“ posvećenoj Ademu Jašariju. Dok je za Albance on „otac nacije“ i „legendarni komandant“, za Srbe i Srbiju je osvedočeni terorista koji je stradao posle trodnevnog sukoba sa srpskim bezbednosnim snagama marta 1998. godine.
Ono što je u ovom trenutku očigledno jeste da je osnovni konstitutivni mit kosovskih Albanaca ili njihovih političkih elita koje tamo drže vlast nešto što dosta podseća na romantičarski devetnaesti vek. U njemu su se slavili ustanici, pobunjenici, ljudi naoružani puškama, sa radenicima na grudima, pištoljima i noževima oko pasa. Srbi su kroz tu fazu romantičarskog nacionalizma prošli u 19. i ranom 20. veku, a kod Albanaca je to tek danas na delu, rekao je Ković za Sputnjik.
Važna razlika između srpskih i albanskih mitova, dodaje on, je u tome što hajduci i ustanici koje su Srbi slavili nisu vršili masovna etnička čišćenja ili uništavanja celih ljudskih zajednica, ističe Ković. I kada je oslobađana Stara Srbija 1912. ili kada je oslobađanja Makedonija, nikad nije bilo ideje o uništenju celih nesrpskih zajednica.
Slavljenje ubica i terorista nije novost za Albance kojima su ozloglašeni krvoloci aktuelni ili donedavni političari i lideri izmišljene zemlje.
© Sputnik / Radoje Pantović
Upravo je to ono što se danas događa na Kosovu i Metohiji i to se može nazvati samo genocidom počinjenim nad tamošnjim Srbima. Inače, taj genocid je započeo mnogo, mnogo ranije, neki istoričari smatraju još 1690. godine u vremenu Velike seobe Srba i naseljavanjem Albanaca na njihove teritorije na Kosovu i Metohiji. Slaviti tako nešto, dakle zasnivati konstitutivni mit na uništenju cele jedne zajednice nije osobito dobro za budućnost te nacije. Upravo je to sada na delu sa ovom trodnevnom proslavom političkog učinka takozvane Oslobodilačke vojske Kosova.
Mogu li albanski mitovi opstati?
Kod Albanaca je ovaj a i slični konstitutivni mitovi već zaživeo, a da li će zaživeti kod drugih balkanskih zajednica i u međunarodnoj nauci zavisiće od toga koliko ovu paradigmu budu prihvatili veliki univerzitetski centri širom sveta. Oni nameću svoj pogled na svet manjim univerzitetskim i političkim centrima, objašnjava Ković, a već svedočimo tome da je ova vrsta narativa poprilično prihvaćena na političkom Zapadu.
To nije zadatak samo srpske istoriografije, već i svetske nauke. Treba tragati za činjenicama i istinom o onome šta se događalo na Kosovu i Metohiji, i to ne samo o onome šta se događalo od 1998. do 2004. godine, već u toku cele istorije srpsko-albanskih odnosa. Ne zasnivati pogled na prošlost, pa ni na budućnost, na mitovima iza kojih stoje ideologije uništenja celih ljudskih zajednica. Upravo je to ono što se sada događa kod Albanaca na Kosovu i Metohiji.
Srbi i Albanci osuđeni su na zajednički život, a tokom naše istorije, ukoliko nije bilo etničkog spajanja i nacionalno mešovitih brakova, onda se živelo u nekoj vrsti paralelnih svetova. Te paralelne realnosti, tvrdi Ković, pokazale su se boljim nego beskrajno ratovanje za ciljeve velikih sila.
Suživot u paralelnim svetovima, jednim odvojenim od drugih, bolja je alternativa od suživota gde Srbi svakodnevno strahuju za svoje živote i bezbednost.
© Sputnik / Milica Trklja / Monahinja u priprati manastira Gračanica
Albanska akademska zajednica i albanske političke elite trebalo bi da razumeju da će naša deca ovde živeti zajedno. Neće ovde živeti američka deca ili deca nekih drugih imperija. Zato treba tražiti načine racionalnog, trezvenog zajedničkog života, ili paralelnih realnosti. To je zadatak koji je pred nama. Ova njihova ideologija zasniva se na neprekidnoj konfrontaciji i vođenju računa isključivo i samo o sebi.
Kako se razbijaju mitovi?
Srpska nauka i srpski javni diskurs, ističe Ković, imaju zadatak da Kosovu i Metohiji pristupe na jedan trezven i razuman način. Srpski cilj je reintegracija Kosova i Metohije u ustavno-pravni poredak Republike Srbije, što se zasniva na Rezoluciji 1244 i na Ustavu Republike Srbije. Upućeni smo na suživot i gledajući u budućnost, tvrdi Ković, Albanci će živeti u srpskoj državi kao ravnopravni građani Republike Srbije.
Zato ne bi trebalo popustiti pred tim sirenskim zovom i sagledavati sopstvenu prošlost, sadašnjost i budućnost na mitovima. Vidimo da se u delu naše javnosti ustalio taj mit o Srbima kao narodu najstarijem koji zapravo prati taj albanski diskurs o Albancima kao Ilirima. Nama to ne treba i nauka nije nadmetanje u patriotizmu. Nauka je zasnivanje diskursa na utvrđenim ili najverodostojnijim mogućim činjenicama.
Profesor Ković kaže da treba tražiti načine racionalnog, trezvenog zajedničkog života, ili paralelnih realnosti između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji i da je to je zadatak koji je pred nama.
© Sputnik / Brankica Ristić
Ne bi trebalo da dođe u pitanje u kojoj državi jedan narod živi i na čijem identitetu se zasniva postojanje date države, u ovom slučaju srpske države, smatra profesor istorije na beogradskom univerzitetu. Srbe u budućnosti čeka rešavanje pitanja zajedničkog života sa Albancima na Kosovu i Metohiji, koji će biti integrisani u sastav naše zemlje. Zato ne bi trebalo podlegati pozivima da svoju budućnost zasnivamo na uništenju ove ili one zajednice, kao što to rade kosovski Albanci, zaključuje Ković.
Pogledajte i:
