https://lat.sputnikportal.rs/20250307/tajna-koja-je-zaintrigirala-naucnike-kako-se-mozak-jednog-coveka-pretvorio-u--staklo-1183326177.html
Tajna koja je zaintrigirala naučnike: Kako se mozak jednog čoveka pretvorio u – staklo
Tajna koja je zaintrigirala naučnike: Kako se mozak jednog čoveka pretvorio u – staklo
Sputnik Srbija
Naučnici su otkrili komad stakla u očuvanoj lobanji čoveka koji je nastradao u erupciji vulkana Vezuv 79. godine nove ere, čiji su ostaci pronađeni u nekadašnjem... 07.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-07T22:51+0100
2025-03-07T22:51+0100
2025-03-07T22:51+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
arheologija
antropologija
pompeja
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/09/1171991726_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_50e37d42c8e315dc53a5c7480ea45ab1.jpg
Staklo je materijal koji je u velikoj meri promenio živote ljudi. Ne samo što je omogućilo stvaranje novih posuđa, većih prozora, već je otvorilo put za mnoge druge upotrebe. Ali stvaranje stakla nije ni jednostavan ni lak proces. Topljenje osnovnih sirovina, kvarcnog peska, sode i krečnjaka obično se odvija na temperaturama većim od 700 °C, nakon čega se formira i postepeno hladi nastala viskozna masa.Stoga ne čudi što je naučnike zaintrigiralo nesvakidašnje otkriće u Italiji, gde su pronašli staklo u ostacima dvadesetogodišnjeg čoveka – tamo gde je trebalo da bude mozak.Naučnici su bili zbunjeni kako je lobanja "preživela" visoke temperature i odakle staklo u njoj, a dodatna istraživanja su otkrila da je komad stakla zapravo - ostatak mozga nesrećnog mladića. Međutim, na temperaturama potrebnim za stvaranje stakla, nijedna lobanja ne bi preživela. Na kraju krajeva, na takvim temperaturama mozak bi se otopio u tečnost, a ne u staklo.Naučnici veruju da su otkrili šta je dovelo do ovog jedinstvenog slučaja. U analizi tima istraživača sa Univerziteta Roma Tre, objavljenoj u časopisu Nejčr, navode se „ubedljivi dokazi da se zaista radi o ostacima ljudskog mozga, sastavljenom od organskog stakla nastalog na visokim temperaturama“.U analizi naučnici opisuju šta se dogodilo nesrećnom mladiću. Dok je ležao u krevetu, celo njegovo telo je zapržio nalet supervrućeg pepela, koji je brzo podigao telesnu temperaturu (na preko 500 stepeni) i zagrejao mozak do temperature potrebne za proizvodnju rastopljenog stakla. Pri tome je došlo do fragmentacije „stakla“, odnosno ostataka mozga, usled jedinstvenog položaja lobanje i kičme u trenutku smrti mladića, dok je većina fragmenata je oštećena.Kako je temperatura naglo porasla, ona je takođe pala, uzrokujući da se preostala "staklasta moždana masa" učvrsti u fragment koji su naučnici pronašli 2020.Posebno je zanimljivo da je među oko 2.000 ljudskih ostataka koji su pronađeni u ruševinama Pompeja i Herkulaneuma, ovo jedini slučaj da je staklo pronađeno u lobanji umesto u mozgu, a ovo fascinantno otkriće daje novi uvid u istoriju Pompeja i Herkulaneuma i tragičnu sudbinu njihovih stanovnika.Pogledajte i:
pompeja
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, arheologija, antropologija, pompeja, društvo
nauka i tehnologija, arheologija, antropologija, pompeja, društvo
Tajna koja je zaintrigirala naučnike: Kako se mozak jednog čoveka pretvorio u – staklo
Naučnici su otkrili komad stakla u očuvanoj lobanji čoveka koji je nastradao u erupciji vulkana Vezuv 79. godine nove ere, čiji su ostaci pronađeni u nekadašnjem gradu Herkulaneumu.
Staklo je materijal koji je u velikoj meri promenio živote ljudi. Ne samo što je omogućilo stvaranje novih posuđa, većih prozora, već je otvorilo put za mnoge druge upotrebe. Ali stvaranje stakla nije ni jednostavan ni lak proces. Topljenje osnovnih sirovina, kvarcnog peska, sode i krečnjaka obično se odvija na temperaturama većim od 700 °C, nakon čega se formira i postepeno hladi nastala viskozna masa.
Stoga ne čudi što je naučnike zaintrigiralo nesvakidašnje otkriće u Italiji, gde su pronašli staklo u ostacima dvadesetogodišnjeg čoveka – tamo gde je trebalo da bude mozak.
Naučnici su bili zbunjeni kako je lobanja "preživela" visoke temperature i odakle staklo u njoj, a dodatna istraživanja su otkrila da je komad stakla zapravo - ostatak mozga nesrećnog mladića. Međutim, na temperaturama potrebnim za stvaranje stakla, nijedna lobanja ne bi preživela. Na kraju krajeva, na takvim temperaturama mozak bi se otopio u tečnost, a ne u staklo.
Naučnici veruju da su otkrili šta je dovelo do ovog jedinstvenog slučaja. U analizi tima istraživača sa Univerziteta Roma Tre,
objavljenoj u časopisu Nejčr, navode se „ubedljivi dokazi da se zaista radi o ostacima ljudskog mozga, sastavljenom od organskog stakla nastalog na visokim temperaturama“.
U analizi naučnici opisuju šta se dogodilo nesrećnom mladiću. Dok je ležao u krevetu, celo njegovo telo je zapržio nalet supervrućeg pepela, koji je brzo podigao telesnu temperaturu (na preko 500 stepeni) i zagrejao mozak do temperature potrebne za proizvodnju rastopljenog stakla. Pri tome je došlo do fragmentacije „stakla“, odnosno ostataka mozga, usled jedinstvenog položaja lobanje i kičme u trenutku smrti mladića, dok je većina fragmenata je oštećena.
Kako je temperatura naglo porasla, ona je takođe pala, uzrokujući da se preostala "staklasta moždana masa" učvrsti u fragment koji su naučnici
pronašli 2020.
Posebno je zanimljivo da je među oko 2.000 ljudskih ostataka koji su pronađeni u ruševinama Pompeja i Herkulaneuma, ovo jedini slučaj da je staklo pronađeno u lobanji umesto u mozgu, a ovo fascinantno otkriće daje novi uvid u istoriju Pompeja i Herkulaneuma i tragičnu sudbinu njihovih stanovnika.
