https://lat.sputnikportal.rs/20250305/koliko-imamo-plastike-u-mozgu-nije-vic-naucnici-tvrde--jednu-supenu-kasiku-1183291889.html
Koliko imamo plastike u mozgu: Nije vic, naučnici tvrde – jednu supenu kašiku
Koliko imamo plastike u mozgu: Nije vic, naučnici tvrde – jednu supenu kašiku
Sputnik Srbija
Naučnici su pronašli alarmantne dokaze da mikroplastika ne samo da pronalazi put u ljudski mozak, već da može da doprinese demenciji i drugim neurološkim... 05.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-05T21:35+0100
2025-03-05T21:35+0100
2025-03-05T21:35+0100
nauka i tehnologija
društvo
medicina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/05/1183292059_0:0:1024:577_1920x0_80_0_0_1086f3b339f010125940e24c10d747ee.jpg.webp
Ljudski mozak sadrži otprilike jednu kašiku (tačnije takozvanu supenukašiku) mikroplastike i nanoplastike, a količine 3-5 puta veće su pronađene kod ljudi sa dokumentovanom dijagnozom demencije, objavili su naučnici sa Univerziteta Otava u naučnom časopisu „Brain Medicine“.Upozorenje kanadskih naučnika usledilo je nakon revolucionarnog rada tima predvođenog Univerzitetom u Novom Meksiku koji je otkrio da mikroplastika i nanoplastika (MNP)„favorizuje“ mozak u odnosu na druge organe.Koncentracije u uzorcima mozga umrlih ljudi su sedam do 30 puta veće od koncentracija koje se vide u jetri ili bubrezima, dok uzorci mozga ljudi sa dijagnozom demencije pokazuju još veće prisustvo plastičnih čestica, navodi tim u radu objavljenom u „Nature Medicine“ u februaru.Druge nedavno objavljene studije upozoravale su na ulazak mikroplastike i nanoplastike u ljudsko telo preko znoja, na čestice plastike u muškim genitalijama, kao i na prenos sa trudnice na njeno nerođeno dete.„Dramatično povećanje koncentracije mikroplastike u mozgu za samo osam godina, od 2016. do 2024. godine, posebno je alarmantno“, rekao je Nikolas Fabijano sa Odeljenja za psihijatriju Univerziteta u Otavi.Porast upozorenja o zdravstvenim pretnjama koje predstavljaju mikroplastika i nanoplastika usledio je nakon rastućeg gneva zbog zagađenja plastikom, čije su ogromne količine završile u jezerima, rekama, morima i okeanima.Uprkos naporima da se ograniči upotreba plastike putem mera kao što je zahtevanje papirnih slamki, evropske zemlje i Japan optuženi su za slanje plastičnog otpada u jugoistočnu Aziju nakon nametanja ograničenja i strogih pravila za reciklažu kod kuće.„Ovo povećanje (mikroplastike u ljudskom telu) odražava eksponencijalno povećanje nivoa mikroplastike u okruženju“, napomenuo je Fabijano.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, medicina
Koliko imamo plastike u mozgu: Nije vic, naučnici tvrde – jednu supenu kašiku
Naučnici su pronašli alarmantne dokaze da mikroplastika ne samo da pronalazi put u ljudski mozak, već da može da doprinese demenciji i drugim neurološkim bolestima.
Ljudski mozak sadrži otprilike jednu kašiku (tačnije takozvanu supenukašiku) mikroplastike i nanoplastike, a količine 3-5 puta veće su pronađene kod ljudi sa dokumentovanom dijagnozom demencije,
objavili su naučnici sa Univerziteta Otava u naučnom časopisu „Brain Medicine“.
Upozorenje kanadskih naučnika usledilo je nakon revolucionarnog rada tima predvođenog Univerzitetom u Novom Meksiku koji je otkrio da mikroplastika i nanoplastika (MNP)„favorizuje“ mozak u odnosu na druge organe.
Koncentracije u uzorcima mozga umrlih ljudi su sedam do 30 puta veće od koncentracija koje se vide u jetri ili bubrezima, dok uzorci mozga ljudi sa dijagnozom demencije pokazuju još veće prisustvo plastičnih čestica, navodi tim u radu objavljenom u „Nature Medicine“ u februaru.
Druge nedavno objavljene studije upozoravale su na ulazak mikroplastike i nanoplastike u ljudsko telo preko znoja, na čestice plastike u muškim genitalijama, kao i na prenos sa trudnice na njeno nerođeno dete.
„Dramatično povećanje koncentracije mikroplastike u mozgu za samo osam godina, od 2016. do 2024. godine, posebno je alarmantno“, rekao je Nikolas Fabijano sa Odeljenja za psihijatriju Univerziteta u Otavi.
Porast upozorenja o zdravstvenim pretnjama koje predstavljaju mikroplastika i nanoplastika usledio je nakon rastućeg gneva zbog zagađenja plastikom, čije su ogromne količine završile u jezerima, rekama, morima i okeanima.
Uprkos naporima da se ograniči upotreba plastike putem mera kao što je zahtevanje papirnih slamki, evropske zemlje i Japan optuženi su za slanje plastičnog otpada u jugoistočnu Aziju nakon nametanja ograničenja i strogih pravila za reciklažu kod kuće.
„Ovo povećanje (mikroplastike u ljudskom telu) odražava eksponencijalno povećanje nivoa mikroplastike u okruženju“, napomenuo je Fabijano.
