https://lat.sputnikportal.rs/20250303/velika-britanija-pokusava-da-inicira-novi-krstaski-pohod-protiv-rusije-1183202743.html
Velika Britanija pokušava da inicira novi krstaški pohod protiv Rusije
Velika Britanija pokušava da inicira novi krstaški pohod protiv Rusije
Sputnik Srbija
Velika Britanija pokušava da bude moderator antiruske politike i da ponovo inicira novi krstaški pohod protiv Rusije, pokušavajući da konsoliduje celu Evropu. 03.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-03T22:25+0100
2025-03-03T22:25+0100
2025-03-03T22:25+0100
rusija
rusija
rusija – politika
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
svet
svet – politika
analize i mišljenja
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/03/1183203275_0:0:3066:1725_1920x0_80_0_0_348ab3d303ce3bfcb10be156c881d3ce.jpg
Ovako ruski ekspert Konstantin Blohin komentariše hitan sastanak zapadnih lidera u Velikoj Britaniji, koji je sazvao premijer te zemlje Kir Starmer, nakon žestokog sukoba Vladimira Zelenskog i Donalda Trampa u Vašingtonu.Stručnjaci takođe dovode u pitanje sposobnost Evrope da ispuni obećanja o podršci Ukrajini bez potrebnih resursa, imajući u vidu da Rusija proizvodi municije za tri meseca koliko NATO uspe da proizvede za godinu dana.Blohin objašnjava da bi Evropa mogla da parira Rusiji tek ako bi svoju ekonomiju i vojnu industriju prebacila na ratne koloseke. Pošto su ostali bez podrške SAD moraće sami da troše novac na odbranu, a to će dovesti do militarizacije Evrope, upozorava Blohin.Glavne teme samita su bile uloga Evrope u okončanju rata u Ukrajini, bezbednost Starog kontinenta, kao i odnosi Evrope sa SAD.Okupljeni, koji su sebe nazvali „koalicijom voljnih“ na samitu su razgovarali daljoj pomoći Ukrajini dok traje rat i povećanju ekonomskog pritiska na Rusiju. Lansirali su nekoliko parola među kojima su i „da se trajnim mirom mora osigurati suverenitet i bezbednost Ukrajine“, da „Kijev mora biti za stolom kada počnu pregovori“, braniće Ukrajinu i garantovati mir.O mogućnosti da britanske, francuske i druge evropske trupe NATO-a budu raspoređene u Ukrajini - nisu uspeli da se dogovore. Nije bilo konsenzusa ni oko pitanja upotrebe ruskih zamrznutih sredstava za finansiranje Kijeva.Raskol kolektivnog ZapadaBritanski premijer Kir Starmer je najavio novi sporazum Velike Britanije sa Ukrajinom (bez učešća zemalja „Koalicije“) od 1,6 milijardi funti (dve milijarde dolara) koji bi Ukrajini omogućio kupovinu 5.000 raketa za protivvazdušnu odbranu. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok pozvala je nemački parlament da odmah odobri izdvajanje dodatnih tri milijarde evra Ukrajini, a litvanske vlasti su obećale oružje u vrednosti od 20 miliona evra. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je istakla da EU „hitno mora da ponovo naoruža Evropu“.Premijer Poljske Donald Tusk je naveo da se na samitu u Londonu nije razgovaralo o davanju garancija bezbednosti Ukrajini.Slovački premijer Robert Fico je poručio da Slovačka neće podržavati Ukrajinu „ni finansijski, ni vojnim putem“, dok je turski šef diplomatije Hakan Fidan istakao da Ankara očekuje hitan prekid vatre i prelazak na održiv mir. Obelodanio je i da šefovi evropskih zemalja različito ocenjuju pozicije Vašingtona, te da američka tačka gledišta izaziva debate u EU.Blohin ocenjuje da sve ovo govori o „strateškom raskolu“ i to ne samo Evrope, već kolektivnog Zapada.Komentarišući neka gledišta sa Zapada, koja kažu da je samit lidera EU u Londonu trebalo da označi završnu fazu u sprovođenju evropskog plana za Ukrajinu, koji je predviđao uvlačenje SAD u rat sa Rusijom, Blohin podseća da je Tramp odlučan u nameri da se izvuče iz ovog sukoba, a da pritom sačuva obraz. Prema njegovim rečima, skandal sa Zelenskim u Vašingtonu, Trampu je delimično išao na ruku Trampu, jer je to „dobro opravdanje za izvlačenje SAD iz ukrajinskog problema“.„Za Sjedinjene Države je Ukrajina sada i skupa i neaktuelna, jer SAD sada žele da se posvete obuzdavanju Kine. Zbog toga će SAD najverovatnije dići ruke od Ukrajine, a Evropljani će po inerciji, verovatno, pokušavati da podrže Ukrajinu još godinu-dve“, smatra Blohin.Zelenski je prepreka miru u UkrajiniU svakom slučaju, zaključak je da u EU i dalje nema nema konsenzusa o ukrajinskom pitanju i očekuje se da će se te razlike dodatno produbljivati. Ruski stručnjaci su saglasni u oceni da su namere niza zemalja EU da pruže finansijsku podršku kijevskom režimu posle skandala u Vašingtonu motivisane pristrasnošću evropskih elita i njihovom antiruskom spoljnom politikom.Prema njihovim rečima, u uslovima teške ekonomske recesije koja se trenutno primećuje u evrozoni, pre svega u Nemačkoj, odluka Brisela da nastavi da pomaže Ukrajini bila bi najmanje racionalna sa stanovišta nacionalnih interesa zemalja EU, ali aktuelne globalističke elite nastavljaju da stavljaju ulog na na poraz Rusije.Što se tiče slanja evropskih „mirovnjaka“ u Ukrajinu Blohin ističe da se Rusija tome odlučno protivi, jer bi to u suštini bile „maskirane NATO snage“.Blohin takođe smatra da, uprkos svemu, sve više zemalja shvata da je Zelenski, kome je mandat istekao u maju prošle godine, direktna prepreka na putu ka mirnim pregovorima.Samitu na kome je najavljeno formiranje „koalicije voljnih“ prisustvovali su predstavnici Francuske, Poljske, Švedske, Turske, Norveške, Češke, Danske, Nemačke, Holandije, Rumunije, Finske, Italije, Španije i Kanade, a dogovoreno je da se sastanci održavaju na svake dve do tri nedelje. Očekuje se da naredni sastanak bude 6. marta.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250303/tramp-kao-don-korleone-evropa-bespomocna-bez-americkog-kuma-mediji-o-samitu-podrske-kijevu-1183200847.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, svet – politika, analize i mišljenja, ukrajina
rusija, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, svet – politika, analize i mišljenja, ukrajina
Velika Britanija pokušava da inicira novi krstaški pohod protiv Rusije
Velika Britanija pokušava da bude moderator antiruske politike i da ponovo inicira novi krstaški pohod protiv Rusije, pokušavajući da konsoliduje celu Evropu.
Ovako ruski ekspert Konstantin Blohin komentariše hitan sastanak zapadnih lidera u Velikoj Britaniji, koji je sazvao premijer te zemlje Kir Starmer, nakon žestokog sukoba Vladimira Zelenskog i Donalda Trampa u Vašingtonu.
„Bez Sjedinjenih Država, teško da će Velika Britaniji uspeti da bude predvodnik, pošto postoji ta istorijska konkurencija između Velike Britanije, Francuske i Nemačke. Svi će pokušavati da konkurišu jedni drugima, ali bez liderske uloge SAD-a, teško da će uspeti, s obzirom na to da su SAD izašle iz ovog konflikta. U svakom slučaju, Evropljani će se militarizovati, govoriće o pružanju podrške Ukrajini i obuzdavanju Rusije“, ocenjuje ruski ekspert Konstantin Blohin.
Stručnjaci takođe dovode u pitanje sposobnost Evrope da ispuni obećanja o podršci Ukrajini bez potrebnih resursa, imajući u vidu da Rusija proizvodi municije za tri meseca koliko NATO uspe da proizvede za godinu dana.
Blohin objašnjava da bi Evropa mogla da parira Rusiji tek ako bi svoju ekonomiju i vojnu industriju prebacila na ratne koloseke. Pošto su ostali bez podrške SAD moraće sami da troše novac na odbranu, a to će dovesti do militarizacije Evrope, upozorava Blohin.
Glavne teme samita su bile uloga Evrope u okončanju rata u Ukrajini, bezbednost Starog kontinenta, kao i odnosi Evrope sa SAD.
Okupljeni, koji su sebe nazvali „koalicijom voljnih“ na samitu su razgovarali daljoj pomoći Ukrajini dok traje rat i povećanju ekonomskog pritiska na Rusiju. Lansirali su nekoliko parola među kojima su i „da se trajnim mirom mora osigurati suverenitet i bezbednost Ukrajine“, da „Kijev mora biti za stolom kada počnu pregovori“, braniće Ukrajinu i garantovati mir.
O mogućnosti da britanske, francuske i druge evropske trupe NATO-a budu raspoređene u Ukrajini - nisu uspeli da se dogovore. Nije bilo konsenzusa ni oko pitanja upotrebe ruskih zamrznutih sredstava za finansiranje Kijeva.
Raskol kolektivnog Zapada
Britanski premijer Kir Starmer je najavio novi sporazum Velike Britanije sa Ukrajinom (bez učešća zemalja „Koalicije“) od 1,6 milijardi funti (dve milijarde dolara) koji bi Ukrajini omogućio kupovinu 5.000 raketa za protivvazdušnu odbranu. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok pozvala je nemački parlament da odmah odobri izdvajanje dodatnih tri milijarde evra Ukrajini, a litvanske vlasti su obećale oružje u vrednosti od 20 miliona evra. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je istakla da EU „hitno mora da ponovo naoruža Evropu“.
Premijer Poljske Donald Tusk je naveo da se na samitu u Londonu nije razgovaralo o davanju garancija bezbednosti Ukrajini.
Slovački premijer Robert Fico je poručio da Slovačka neće podržavati Ukrajinu „ni finansijski, ni vojnim putem“, dok je turski šef diplomatije Hakan Fidan istakao da Ankara očekuje hitan prekid vatre i prelazak na održiv mir. Obelodanio je i da šefovi evropskih zemalja različito ocenjuju pozicije Vašingtona, te da američka tačka gledišta izaziva debate u EU.
Blohin ocenjuje da sve ovo govori o „strateškom raskolu“ i to ne samo Evrope, već kolektivnog Zapada.
„Sjedinjene Države, Orban i Fico žele da izađu iz ovog sukoba, jer im on nije potreban, a s druge strane tradicionalna Evropa, pre svega Francuska, Nemačka, Velika Britanija zbog svoje rusofobije, zbog mržnje prema Trampu, spremni su Ukrajinu i dalje podržavaju. Zapad je sada podeljen, pošto Tramp i SAD već shvataju da proces uspostavljanja multipolarnog sveta ulazi u završnicu, dok Evropljani još uvek žive u svojim fantazijama“, kaže Blohin.
Komentarišući neka gledišta sa Zapada, koja kažu da je samit lidera EU u Londonu trebalo da označi završnu fazu u sprovođenju evropskog plana za Ukrajinu, koji je predviđao uvlačenje SAD u rat sa Rusijom, Blohin podseća da je Tramp odlučan u nameri da se izvuče iz ovog sukoba, a da pritom sačuva obraz. Prema njegovim rečima, skandal sa Zelenskim u Vašingtonu, Trampu je delimično išao na ruku Trampu, jer je to „dobro opravdanje za izvlačenje SAD iz ukrajinskog problema“.
„Za Sjedinjene Države je Ukrajina sada i skupa i neaktuelna, jer SAD sada žele da se posvete obuzdavanju Kine. Zbog toga će SAD najverovatnije dići ruke od Ukrajine, a Evropljani će po inerciji, verovatno, pokušavati da podrže Ukrajinu još godinu-dve“, smatra Blohin.
Zelenski je prepreka miru u Ukrajini
U svakom slučaju, zaključak je da u EU i dalje nema nema konsenzusa o ukrajinskom pitanju i očekuje se da će se te razlike dodatno produbljivati. Ruski stručnjaci su saglasni u oceni da su namere niza zemalja EU da pruže finansijsku podršku kijevskom režimu posle skandala u Vašingtonu motivisane pristrasnošću evropskih elita i njihovom antiruskom spoljnom politikom.
Prema njihovim rečima, u uslovima teške ekonomske recesije koja se trenutno primećuje u evrozoni, pre svega u Nemačkoj, odluka Brisela da nastavi da pomaže Ukrajini bila bi najmanje racionalna sa stanovišta nacionalnih interesa zemalja EU, ali aktuelne globalističke elite nastavljaju da stavljaju ulog na na poraz Rusije.
Što se tiče slanja evropskih „mirovnjaka“ u Ukrajinu Blohin ističe da se Rusija tome odlučno protivi, jer bi to u suštini bile „maskirane NATO snage“.
Blohin takođe smatra da, uprkos svemu, sve više zemalja shvata da je Zelenski, kome je mandat istekao u maju prošle godine, direktna prepreka na putu ka mirnim pregovorima.
Samitu na kome je najavljeno formiranje „koalicije voljnih“ prisustvovali su predstavnici Francuske, Poljske, Švedske, Turske, Norveške, Češke, Danske, Nemačke, Holandije, Rumunije, Finske, Italije, Španije i Kanade, a dogovoreno je da se sastanci održavaju na svake dve do tri nedelje. Očekuje se da naredni sastanak bude 6. marta.
