https://lat.sputnikportal.rs/20250302/kako-ostati-miran-u-stresnim-situacijama-1183184610.html
Kako ostati miran u stresnim situacijama
Kako ostati miran u stresnim situacijama
Sputnik Srbija
Reakcije tela na stresne situacije kod nekih umeju da budu parališuće, ali čak i kada nisu toliko ekstremne, najčešće nam remete uobičajeno postupanje i ne... 02.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-02T22:31+0100
2025-03-02T22:31+0100
2025-03-02T22:31+0100
društvo
društvo
stres
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/07/1135127831_0:143:3137:1907_1920x0_80_0_0_0ba903507af37156650b11ab9535da4a.jpg
Stresne situacije se ne mogu izbeći u svakodnevnom životu. Javni nastup, bilo da je u pitanju govor pred rodbinom ili odbrana seminarskog rada, prvi sastanak ili, u najgorem slučaju, potreba da nekome kome je pozlilo hitno pomognete. Ruke vam se tresu, puls se ubrzava, a um preplavljuju negativne misli.To su dobro poznate situacije za Saru Lorencini, medicinsku sestru specijalizovanu za brzo reagovanje i osnivača Akademije za brzo reagovanje, programa koji edukuje medicinske sestre u tome kako da se obuče za hitne slučajeve i da se nose sa njima.U opasnim situacijama uobičajeno je da se aktivira prirodan odgovor tela „bori se ili beži“ i zbog toga može biti teško reagovati pod pritiskom na način na koji biste inače želeli da reagujete.Ali možete da vežbate um i telo tako da kada se pojavi sledeća visokostresna situacija, budete bolje pripremljeni. Evo nekoliko saveta Sare Lorencini i drugih stručnjaka kako da ostanete mirni šta god da se desi.Kako ostati miran u stresnim situacijamaKada osoba počne da oseća simptome stresa, počinju da se javljaju misli poput „Ne mogu to da uradim“ ili panika, ukazuje Lorencinijeva. Međutim, kada ste svesni da su reakcije, kao što je promena daha ili otkucaja srca, normalne, onda to možete da iskoristite. „Zovem to super medicinska sestra ili super Sara i to je stanje kada mogu da funkcionišem najbolje što mogu. Vremenom sam uspela da se naviknem da kažem: ’Ove stvari koje osećam u svom telu, to me ne ometa. To me zapravo čini boljom medicinskom sestrom“.Njeno iskustvo pokazuje da priprema može pomoći u situacijama visokog stresa, kao što je dodatna obuka za medicinske sestre, uvežbavanje govora pred ogledalom ili učenje za veliki test ili ispit.Otpornost nervnog sistema„Postoje i načini da se izgradi ono što se zove otpornost nervnog sistema, sposobnost da održavate odgovor tela na stres u zdravoj ravnoteži, uoči takvih stresnih situacija“, rekla je dr Ina Kazan, koja predaje psihijatriju na Medicinskoj školi pri Harvardu i klinički psiholog specijalizovan za psihologiju zdravlja.Jedna tehnika koju ona često savetuje je vežbanje varijabilnosti otkucaja srca. Varijabilnost pulsa je način na koji se broj otkucaja srca osobe povećava i smanjuje i stalno varira. Veća odstupanja su znak da je nervni sistem zdrav i da se srce može bolje prilagoditi svakodnevnim izazovima i stresorima.Radeći na takozvanom rezonantnom disanju, to jest udisajima i izdisajima uz kontrolisanje dijafragme kako bi se uspostavio ritam od obično tri do sedam udisaja u minuti i uskladio sa pulsom, varijabilnost otkucaja srca će se povećati, što će učiniti srce sposobnijim da se brže oporavi od stresora, objasnila je dr Kazan.Prema njenim rečima, osobe kod kojih je varijabilnost pulsa viša imaju tendenciju da lakše donose odluke, fokusiraju se i bolje reaguju u izazovnim situacijama.Dr Kazan navodi da održavanje fizičke ili mentalne „beleške“ o tome koliko stresa osećate na skali od 1 do 10 tokom dana može pomoći da identifikujete ne samo svoje stresore već i prirodne simptome stresa koji se javljaju.„To vam može pomoći da bolje reagujete u tim situacijama visokog stresa“, istakla je Kazanova dodajući da su osnovne potrebe, kao što su zdrava ishrana i dovoljno sna, takođe ključne za poboljšanje odgovora na jake stresore.Njena preporuka je da udišemo kroz nos četiri sekunde, a da izdišemo (kao da pokušavamo da nežno ugasimo sveću) šest sekundi, kako bismo pospešili vraćanje sistema u normalu, piše Si-En-En.„Uočavanjem reakcija i korigovanjem ponašanja pri svakodnevnim manjim stresorima, osoba može imati bolji uvid u to na koji način njeno telo reaguje pod visokim stresom“, rekla je Džuli Uhernik, licencirani profesionalni savetnik i registrovana medicinska sestra u Parkeru u Koloradu.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, stres
Kako ostati miran u stresnim situacijama
Reakcije tela na stresne situacije kod nekih umeju da budu parališuće, ali čak i kada nisu toliko ekstremne, najčešće nam remete uobičajeno postupanje i ne ostavljaju prostor da odaberemo najbolju opciju. Stručnjaci objašnjavaju kako ostati miran u stresnim situacijama.
Stresne situacije se ne mogu izbeći u svakodnevnom životu. Javni nastup, bilo da je u pitanju govor pred rodbinom ili odbrana seminarskog rada, prvi sastanak ili, u najgorem slučaju, potreba da nekome kome je pozlilo hitno pomognete. Ruke vam se tresu, puls se ubrzava, a um preplavljuju negativne misli.
To su dobro poznate situacije za Saru Lorencini, medicinsku sestru specijalizovanu za brzo reagovanje i osnivača Akademije za brzo reagovanje, programa koji edukuje medicinske sestre u tome kako da se obuče za hitne slučajeve i da se nose sa njima.
„Ako ne možete da naterate svoje telo da radi stvari koje znate da radite, onda ne možete pomoći pacijentu“, priča Lorencinijeva, koja ima desetogodišnje iskustvo sa medicinskim hitnim situacijama i autorka je podkasta o obrazovanju medicinskih sestara Rapid Response RN.
U opasnim situacijama uobičajeno je da se aktivira prirodan odgovor tela „bori se ili beži“ i zbog toga može biti teško reagovati pod pritiskom na način na koji biste inače želeli da reagujete.
Ali možete da vežbate um i telo tako da kada se pojavi sledeća visokostresna situacija, budete bolje pripremljeni. Evo nekoliko saveta Sare Lorencini i drugih stručnjaka kako da ostanete mirni šta god da se desi.
Kako ostati miran u stresnim situacijama
Kada osoba počne da oseća simptome stresa, počinju da se javljaju misli poput „Ne mogu to da uradim“ ili panika, ukazuje Lorencinijeva. Međutim, kada ste svesni da su reakcije, kao što je promena daha ili otkucaja srca, normalne, onda to možete da iskoristite.
„Zovem to super medicinska sestra ili super Sara i to je stanje kada mogu da funkcionišem najbolje što mogu. Vremenom sam uspela da se naviknem da kažem: ’Ove stvari koje osećam u svom telu, to me ne ometa. To me zapravo čini boljom medicinskom sestrom“.
Njeno iskustvo pokazuje da priprema može pomoći u situacijama visokog stresa, kao što je dodatna obuka za medicinske sestre, uvežbavanje govora pred ogledalom ili učenje za veliki test ili ispit.
Otpornost nervnog sistema
„Postoje i načini da se izgradi ono što se zove otpornost nervnog sistema, sposobnost da održavate odgovor tela na stres u zdravoj ravnoteži, uoči takvih stresnih situacija“, rekla je dr Ina Kazan, koja predaje psihijatriju na Medicinskoj školi pri Harvardu i klinički psiholog specijalizovan za psihologiju zdravlja.
Jedna tehnika koju ona često savetuje je vežbanje varijabilnosti otkucaja srca. Varijabilnost pulsa je način na koji se broj otkucaja srca osobe povećava i smanjuje i stalno varira. Veća odstupanja su znak da je nervni sistem zdrav i da se srce može bolje prilagoditi svakodnevnim izazovima i stresorima.
Radeći na takozvanom rezonantnom disanju, to jest udisajima i izdisajima uz kontrolisanje dijafragme kako bi se uspostavio ritam od obično tri do sedam udisaja u minuti i uskladio sa pulsom, varijabilnost otkucaja srca će se povećati, što će učiniti srce sposobnijim da se brže oporavi od stresora, objasnila je dr Kazan.
Prema njenim rečima, osobe kod kojih je varijabilnost pulsa viša imaju tendenciju da lakše donose odluke, fokusiraju se i bolje reaguju u izazovnim situacijama.
Dr Kazan navodi da održavanje fizičke ili mentalne „beleške“ o tome koliko stresa osećate na skali od 1 do 10 tokom dana može pomoći da identifikujete ne samo svoje stresore već i prirodne simptome stresa koji se javljaju.
„To vam može pomoći da bolje reagujete u tim situacijama visokog stresa“, istakla je Kazanova dodajući da su osnovne potrebe, kao što su zdrava ishrana i dovoljno sna, takođe ključne za poboljšanje odgovora na jake stresore.
„Takođe je veoma važno da podsetite sebe s vremena na vreme da treba sporije da dišete“, savetuje dr Kazan.
Njena preporuka je da udišemo kroz nos četiri sekunde, a da izdišemo (kao da pokušavamo da nežno ugasimo sveću) šest sekundi, kako bismo pospešili vraćanje sistema u normalu,
piše Si-En-En.
„Uočavanjem reakcija i korigovanjem ponašanja pri svakodnevnim manjim stresorima, osoba može imati bolji uvid u to na koji način njeno telo reaguje pod visokim stresom“, rekla je Džuli Uhernik, licencirani profesionalni savetnik i registrovana medicinska sestra u Parkeru u Koloradu.
