Međunarodni krivični sud postao iščašen – sam sebe urušio
© Sputnik / Maria Devakhina
Pratite nas
Međunarodni krivični sud postao je iščašen, ispao je iz sopstvenog ležišta, sam je sebe urušio i sada samo svedočimo njegovom daljem iskrivljenju. Ovako dugogodišnji advokat u Haškom tribunalu Branko Lukić komentariše za Sputnjik izjavu slovačkog premijera Roberta Fica da ovaj tribunal ne samo izgubio poštovanje, već i da služi za podsmeh.
Fico je na ovaj način prokomentarisao nameru nemačkog kancelara Fridriha Merca da pozove izraelskog premijera Benjamina Netanijahua u posetu Nemačkoj gde će mu obezbediti imunitet, upravo od Međunarodnog krivičnog suda (MIK) koji je izdao nalog za njegovo hapšenje.
Lukić podseća da je ista ta Nemačka bila velika zagovornica hapšenja ruskog predsednika Vladimira Putina kada je MKS raspisao poternicu za njim, dok sada selektivno i bez obaziranja na odluku suda otvoreno odbija da uhapsi izraelskog premijera.
Kada sud izgubi svoju osnovnu funkciju odnosno prestane da sprovodi pravo, u ovom slučaju međunarodno humanitarno ili krivično pravo, kada napusti tu osnovnu funkciju i pređe u sferu politike, onda on prestaje i da postoji. Siguran sam da će ovaj sud vrlo brzo i nestati u potpunosti jer je njegova funkcija prešla u funkciju političkog tela, rekao je Lukić za Sputnjik.
Fico je izjavio da je Međunarodni krivični sud izgubio potovanje, te da samo služi za podsmeh.
© Sputnik / Lola Đorđević
Trenutak pucanja – od suda nije ostalo ništa
Naš sagovornik objašnjava da je ovaj sud ugovornog karaktera i da nema univerzalnu nadležnost, već da je ostvaruje samo na onim teritorijama i nad državljanima onih država koje su potpisale Rimski statut. Međunarodni krivični sud su kolokvijalno nazivali „sudom za Afriku“, kako priča Lukić, jer niko sem afričkih zemalja nije hteo da mu prepusti jurisdikciju. Onda je odjednom odlučio da udari ni manje ni više nego na Rusiju.
Onda odjednom dolazi do toga da jedan takav sud traži hapšenje predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina uz ruskog ombudsmana za dečja prava. To je jedna apsolutna zloupotreba prava i taj sud nije namenjen da sudi građanima Rusije budući da Ruska Federacija nije potpisnik njihovog statuta, kao što nije ni Ukrajina. Trenutak kada o tome počinje da se ozbiljno raspravlja i kada tužilac Kan raspisuje poternicu za Putinom predstavlja prelomni momenat kada je taj sud urušen.
MKS je prestao da postoji onda kada je prešao u oblast politike, a napustio oblast prava.
© Sputnik / Andreй Starostin
Od Međunarodnog krivičnog suda u tom momentu nije ostalo ništa, kaže on, iz prostog razloga što je prešao u oblast politike, a napustio oblast prava. Isto se desilo sa tribunalom za bivšu Jugoslaviju koji se više bavio svojom navodnom ulogom istorijskog sudije, a ne sudije pojedincima u krivičnim predmetima, dodaje Lukić.
Trgovina optužnicama
Jedan od primera zbog kojeg Međunarodni krivični sud (MKS) danas ne uživa poverenje građana, kaže Lukić, inače nekadašnji branilac Ratka Mladića, jeste i slučaj Karima Kana:
Tužilac Međunarodnog suda Karim Ahmad Kan je pre nekoliko meseci optužen za određena nepočinstva, a njegov rođeni brat koji je bio parlamentarac u Velikoj Britaniji osuđen je kao pedofil. On je pušten iz zatvora otprilike u ono vreme u koje je raspisana poternica za Putinom. Očito se radilo o trgovini – oni će njemu pustiti brata iz zatvora gde je izdržavao kaznu za pedofiliju, ukoliko posluša političku volju Velike Britanije, Bajdenove Amerike i njihovih saradnika i raspiše poternicu za predsednikom Rusije.
Lukić je imao priliku da učestvuje u radu različitih međunarodnih tribunala, a učestvovao je i pri osnivanju ovog istog Međunarodnog krivičnog suda. On kaže da se u slučaju Karima Kana očito radilo o trgovini „uslugama“.
Bacanje para
Takva „trgovina“ sigurno ne može da osnaži rad i kredibilitet suda, kaže Lukić, ali to ne sprečava MKS da troši milione i milijarde na besmislena suđenja. Samo za 2025. godinu predviđeni budžet Međunarodnog krivičnog suda iznosi 205 miliona dolara, što od njegovog osnivanja 2002. godine zbirno daje iznos od 1,5 milijardi. Finansira ga 125 država potpisnica Rimskog sporazuma, ali i donacije vlada, korporacija i pojedinaca.
Ipak, Lukić kaže da za trgovinu u međunarodnom sudu ne treba puno sredstava, jer se tu radi o korumpiranim pojedincima koji stoje ispred tog suda i koji posle određenog vremena, baš kao i u slučaju tribunala za Jugoslaviju, postanu sami sebi svrha.
Uprkos ovolikim iznosima novca, od osnivanja 2002. godine do danas, samo 32 slučaja su bila saslušana pred Međunarodnim krivičnim sudom.
© Sputnik
Zanemari se uloga institucije i zanemari se njena osnovna funkcija. Ljudi samo gledaju da imaju posao, da ga zadrže što duže i da primaju što bolje plate. Za to vreme, osnovna funkcija tog organa koji je osnovan sa određenim ciljem postaje apsolutno nebitna.
Ovo je, ističe Lukić, opšta bolest međunarodnih institucija, zbog koje je njima vrlo lako manipulisati kroz zloupotrebu pojedinaca, a u interesu određenih moćnih i svetskih krugova.
Pogledajte i:
