https://lat.sputnikportal.rs/20250222/jedno-djubre-manje-uzbudljiva-prica-koja-otkriva-mrak-srpskog-drustva-1182868754.html
„Jedno đubre manje“: Uzbudljiva priča koja otkriva mrak srpskog društva
„Jedno đubre manje“: Uzbudljiva priča koja otkriva mrak srpskog društva
Sputnik Srbija
Triler „Jedno đubre manje“ Đorđa Bajića, treći deo serijala o inspektoru Limanu, započet romanima „Smrt u ružičastom“ i „Umri, ljubavi“, objavljen je nedavno u... 22.02.2025, Sputnik Srbija
2025-02-22T09:40+0100
2025-02-22T09:40+0100
2025-02-22T09:40+0100
kultura
kultura
književnost
triler
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/15/1182871767_0:14:1280:734_1920x0_80_0_0_263463f75268ec3c8ad1d61e32b60fa5.jpg
Istina prevazilazi sve, pa i žanrovske okvirePrelazeći žanrovske okvire, Bajić u ovom romanu daje veoma uverljivu i živopisnu sliku savremenog srpskog društva, oslikavajući naoko blještav, a u biti sumorni svet striptiz klubova, u kojem su glavni protagonisti privilegovani, bogati ljudi, upitne prošlosti i još upitnijeg morala, ogrezli u korupciju i kriminal. Ono što je, kako kaže, njegova privilegija kao pisca, jeste da se u svom romanu sa svim tim likovima obračunava i kažnjava ih za nepravdu.„Roman sam pisao tokom 2013. i 2014. godine. Prošlo je više od 10 godina i, kada sam se vratio tekstu i ponogo ga čitao, shvatio sam da je situacija danas mnogo gora, ekstremnija nego što je bila tada. Sve ono što mi je smetalo u tom periodu, kada je reč o našem društvu, sada je samo još izraženije. Ja sam, ipak, optimista po prirodi, tako da moji romani nisu previše teški i naporni za čitanje, ne udaram čitaoce čekićem po glavi. Ipak, želim da iskoristim to što sam pisac, da prikažem stvarnost, da skrenem pažnju na stvari koje su zaista užasne, koje ne bi trebalo da se dešavaju i postoje, tako da je ovaj roman, kao i svi prethodni, hronika srpskog društva. Prilagodio sam to svom senzibilitetu, uklopio u triler matricu, ali tu ima dosta naše stvarnosti jer verujem da ništa nije toliko dragoceno kao istina“, ističe Đorđe Bajić u razgovoru za Sputnjik.Junak koji sazreva iz romana u romanGlavni junak Bajićevog serijala, inspektor Liman koji istražuje zločine, spada u one književne likove koji su u biti pozitivni, ali ne i savršeni. Sklon je porocima, teško uspostavlja emotivne veze, ali je dosledan u svojoj borbi za pravdu.„Trudio sam se da moj junak ne bude poput, recimo, Herkula Poaroa, koji je u svim romanima isti. Ja veoma volim Agatu Kristi, i Poaroa, i mis Marpl, ali to su likovi za koje znamo šta od njih možemo da očekujemo. Moj lik uči iz svojih grešaka i menja se. Liman iz prvog romana nije onaj čovek koji postoji u ovom romanu, a ja sam se trudio da ta njegova promena bude uverljiva. Želim da taj lik živi, mislim da je ograničavajuće da uvek bude isti. Verujem da će čitaoce zanimati, iz romana u roman, kako će se Liman razvijati, šta će se dešavati s njegovim ljubavnim životom, pogledom na svet“, kaže Bajić.Pisac ističe da je najvažnija odlika njegovog književnog junaka to što je reč o visokomoralnom čoveku.„On ume da bude neodmeren, da radi neke stvari koje su ružne. Ima mnogo problema sa ženama, nije veran, tu su i problemi s alkoholom, ali on uvek uradi pravu stvar, šta god to u konkretnom slučaju značilo. Uživam u tome da rastem zajedno sa svojim likom, koji je inspirisan i književnošću, i filmom, i mojim ličnim rastom. Liman nije moj alter ego, ja sam dosta drugačiji od njega, čak smo u nekim aspektima potpuno različiti. On je savršen kao prijatelj, ali veoma težak za vezu. Koliko će se on promeniti, naučiti neke stvari, to ćemo videti“, kaže autor.Bajić otkriva da je, za sada, u planu da serijal o inspektoru romanu čini šest nastavaka. Pisac sada radi na četvrtom nastavku serijala, koji ima radni naslov „Momak u kutiji“.„Ovaj roman počinje u jednoj kući za rušenje, koja je dugo nenastanjena, a u čijem je podrumu pronađen leš, koji je tu već 25 godina. Odatle počinje priča. Roman je drugačiji od ovih prethodnih, udaljavam se od sveta striptiz klubova i velikih bogataša. Kamernija je atmosfera, želeo sam to da promenim. Mislim da je realno očekivati ga u knjižarama krajem ove, ili početkom sledeće godine“, kaže Bajić.Razvijanje žanra „Balkan noar“Iako srpska književnost nema razvijenu tradiciju kriminalističkih romana i trilera, Bajić kaže da se u poslednjih desetak godina pojavljuje sve više pisaca koji se priklanjaju ovim žanrovima. On smatra da je srpska sredina, kao i balkanska u celini, specifična u poređenju s drugim podnebljima i da je to prednost koja može da zainteresuje i inostrane čitaoce.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, književnost, triler
kultura, književnost, triler
„Jedno đubre manje“: Uzbudljiva priča koja otkriva mrak srpskog društva
Triler „Jedno đubre manje“ Đorđa Bajića, treći deo serijala o inspektoru Limanu, započet romanima „Smrt u ružičastom“ i „Umri, ljubavi“, objavljen je nedavno u izdanju Lagune. Rukopis koji je prvi put objavljen 2015. godine u novom izdanju detaljno je prerađen i stilski doteran, kaže autor u razgovoru za Sputnjik.
Istina prevazilazi sve, pa i žanrovske okvire
Prelazeći žanrovske okvire, Bajić u ovom
romanu daje veoma uverljivu i živopisnu sliku savremenog srpskog društva, oslikavajući naoko blještav, a u biti sumorni svet striptiz klubova, u kojem su glavni protagonisti privilegovani, bogati ljudi, upitne prošlosti i još upitnijeg morala, ogrezli u korupciju i kriminal. Ono što je, kako kaže, njegova privilegija kao pisca, jeste da se u svom romanu sa svim tim likovima obračunava i kažnjava ih za nepravdu.
„Roman sam pisao tokom 2013. i 2014. godine. Prošlo je više od 10 godina i, kada sam se vratio tekstu i ponogo ga čitao, shvatio sam da je situacija danas mnogo gora, ekstremnija nego što je bila tada. Sve ono što mi je smetalo u tom periodu, kada je reč o našem društvu, sada je samo još izraženije. Ja sam, ipak, optimista po prirodi, tako da moji romani nisu previše teški i naporni za čitanje, ne udaram čitaoce čekićem po glavi. Ipak, želim da iskoristim to što sam pisac, da prikažem stvarnost, da skrenem pažnju na stvari koje su zaista užasne, koje ne bi trebalo da se dešavaju i postoje, tako da je ovaj roman, kao i svi prethodni, hronika srpskog društva. Prilagodio sam to svom senzibilitetu, uklopio u triler matricu, ali tu ima dosta naše stvarnosti jer verujem da ništa nije toliko dragoceno kao istina“, ističe Đorđe Bajić u razgovoru za Sputnjik.
Junak koji sazreva iz romana u roman
Glavni junak Bajićevog serijala, inspektor Liman koji istražuje zločine, spada u one književne likove koji su u biti pozitivni, ali ne i savršeni. Sklon je porocima, teško uspostavlja emotivne veze, ali je dosledan u svojoj borbi za pravdu.
„Trudio sam se da moj junak ne bude poput, recimo, Herkula Poaroa, koji je u svim romanima isti. Ja veoma volim Agatu Kristi, i Poaroa, i mis Marpl, ali to su likovi za koje znamo šta od njih možemo da očekujemo. Moj lik uči iz svojih grešaka i menja se. Liman iz prvog romana nije onaj čovek koji postoji u ovom romanu, a ja sam se trudio da ta njegova promena bude uverljiva. Želim da taj lik živi, mislim da je ograničavajuće da uvek bude isti. Verujem da će čitaoce zanimati, iz romana u roman, kako će se Liman razvijati, šta će se dešavati s njegovim ljubavnim životom, pogledom na svet“, kaže Bajić.
Pisac ističe da je najvažnija odlika njegovog književnog junaka to što je reč o visokomoralnom čoveku.
„On ume da bude neodmeren, da radi neke stvari koje su ružne. Ima mnogo problema sa ženama, nije veran, tu su i problemi s alkoholom, ali on uvek uradi pravu stvar, šta god to u konkretnom slučaju značilo. Uživam u tome da rastem zajedno sa svojim likom, koji je inspirisan i književnošću, i filmom, i mojim ličnim rastom. Liman nije moj alter ego, ja sam dosta drugačiji od njega, čak smo u nekim aspektima potpuno različiti. On je savršen kao prijatelj, ali veoma težak za vezu. Koliko će se on promeniti, naučiti neke stvari, to ćemo videti“, kaže autor.
Bajić otkriva da je, za sada, u planu da serijal o inspektoru romanu čini šest nastavaka. Pisac sada radi na četvrtom nastavku serijala, koji ima radni naslov „Momak u kutiji“.
„Ovaj roman počinje u jednoj kući za rušenje, koja je dugo nenastanjena, a u čijem je podrumu pronađen leš, koji je tu već 25 godina. Odatle počinje priča. Roman je drugačiji od ovih prethodnih, udaljavam se od sveta striptiz klubova i velikih bogataša. Kamernija je atmosfera, želeo sam to da promenim. Mislim da je realno očekivati ga u knjižarama krajem ove, ili početkom sledeće godine“, kaže Bajić.
Razvijanje žanra „Balkan noar“
Iako srpska književnost nema razvijenu tradiciju kriminalističkih romana i trilera, Bajić kaže da se u poslednjih desetak godina pojavljuje sve više pisaca koji se priklanjaju ovim žanrovima. On smatra da je srpska sredina, kao i balkanska u celini, specifična u poređenju s drugim podnebljima i da je to prednost koja može da zainteresuje i inostrane čitaoce.
„Anglosaksonci drže primat, Englezi, Amerikanci, Francuzi, pa čak i Nemci imaju vrlo razvijenu krimi žanr scenu – dakle, Zapadna Evropa i Amerika. Ipak, da ne zaboravimo, imali smo bum skandinavskih pisaca koji su vrlo specifični, romane Jua Nesbea, Stiga Lašona, oni se bave specifičnim problemima, a veoma dobro funkcionišu u ostatku sveta, ljudi to vole da čitaju. Mislim da i mi treba da ponudimo našu specifičnost, jer mi jesmo specifično podneblje - i po dobru, i po zlu. Kada se to uklopi u triler matricu, može prilično dobro da funkcioniše, čak postoji i pokret 'Balkan noar', koji tek treba da se razvija. Mislim da naše priče imaju svoju snagu baš u tome što su duboko ukorenjene u realnosti“, smatra Bajić.
