https://lat.sputnikportal.rs/20250221/naucnici-ukazali-na-cetiri-kljucna-faktora-koji-uticu-na-duzinu-zivota-1182877706.html
Naučnici ukazali na četiri ključna faktora koji utiču na dužinu života
Naučnici ukazali na četiri ključna faktora koji utiču na dužinu života
Sputnik Srbija
Dok genetika igra ulogu, niz uslova životne sredine i načina života može imati veći uticaj na rizik od prerane smrti, pokazala je najnovija studija. 21.02.2025, Sputnik Srbija
2025-02-21T22:40+0100
2025-02-21T22:40+0100
2025-02-21T22:40+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/0c/1162334263_0:0:1201:676_1920x0_80_0_0_15fc064a9bee3b3188a80bf624d81de8.jpg
Britanski istraživači koristili su iz biobanke podatke skoro pola miliona da bi procenili uticaj 164 ekološka i genetska faktora rizika za 22 glavne bolesti povezane sa starenjem i prevremenom smrću.Koristili su jedinstvenu meru starenja da prate koliko brzo ljudi stare koristeći nivoe proteina u krvi. Ovo im je omogućilo da povežu faktore životne sredine ili izloženost koja predviđaju ranu smrtnost sa biološkim starenjem.Identifikovali su 25 faktora životne sredine koji utiču na sat starenja, uključujući koliko često osoba jede sir, koliko često se oseća „sitom“ i koliko lako nečija koža preplane.Od tih 25, identifikovali su četiri koja su imala najveći uticaj na smrtnost i biološko starenje, više od gena:Pušenje – vodeći je uzrok smrti i povećava rizik od mnogih ozbiljnih bolesti.Društveno-ekonomski status – ljudi sa nižim prihodima i nivoom obrazovanja imaju tendenciju da imaju kraći životni vek zbog faktora kao što su ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti i lošije zdravstveno ponašanje.Nedostatak fizičke aktivnosti – ovo je povezano sa povećanom smrtnošću jer značajno povećava rizik od razvoja hroničnih bolesti kao što su bolesti srca, moždani udar, dijabetes tipa 2, određeni karcinomi i demencija.Uslovi života –značajno utiču na stopu mortaliteta utičući na pristup zdravstvenoj zaštiti, izloženost opasnostima po životnu sredinu, izbor načina života i sveukupni nivo stresa.Otkrili su da su faktori životne sredine skoro 10 puta važniji od genetskih faktora. Faktori životne sredine objašnjavaju 17 procenata varijacija u riziku od smrti, u poređenju sa manje od dva procenta objašnjenih genetskom predispozicijom.Takođe su otkrili da izlaganje u ranom životu, uključujući telesnu težinu u dobi od 10 godina, utiče na starenje i rizik od prerane smrti 30 do 80 godina kasnije. Faktor rizika za ranu izloženost je i taj da li je majka pušila u vreme rođenja, preneo je portal „Kliks“.Izloženost životnoj sredini imala je veći uticaj na bolesti pluća, srca i jetre, dok je genetski rizik dominirao za demenciju i rak dojke.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, živi svet i genetika
Naučnici ukazali na četiri ključna faktora koji utiču na dužinu života
Dok genetika igra ulogu, niz uslova životne sredine i načina života može imati veći uticaj na rizik od prerane smrti, pokazala je najnovija studija.
Britanski istraživači koristili su iz biobanke podatke skoro pola miliona da bi procenili uticaj 164 ekološka i genetska faktora rizika za 22 glavne bolesti povezane sa starenjem i prevremenom smrću.
Koristili su jedinstvenu meru starenja da prate koliko brzo ljudi stare koristeći nivoe proteina u krvi. Ovo im je omogućilo da povežu faktore životne sredine ili izloženost koja predviđaju ranu smrtnost sa biološkim starenjem.
Identifikovali su 25 faktora životne sredine koji utiču na sat starenja, uključujući koliko često osoba jede sir, koliko često se oseća „sitom“ i koliko lako nečija koža preplane.
Od tih 25, identifikovali su četiri koja su imala najveći uticaj na smrtnost i biološko starenje, više od gena:
Pušenje – vodeći je uzrok smrti i povećava rizik od mnogih ozbiljnih bolesti.
Društveno-ekonomski status – ljudi sa nižim prihodima i nivoom obrazovanja imaju tendenciju da imaju kraći životni vek zbog faktora kao što su ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti i lošije zdravstveno ponašanje.
Nedostatak fizičke aktivnosti – ovo je povezano sa povećanom smrtnošću jer značajno povećava rizik od razvoja hroničnih bolesti kao što su bolesti srca, moždani udar, dijabetes tipa 2, određeni karcinomi i demencija.
Uslovi života –značajno utiču na stopu mortaliteta utičući na pristup zdravstvenoj zaštiti, izloženost opasnostima po životnu sredinu, izbor načina života i sveukupni nivo stresa.
Otkrili su da su faktori životne sredine skoro 10 puta važniji od genetskih faktora. Faktori životne sredine objašnjavaju 17 procenata varijacija u riziku od smrti, u poređenju sa manje od dva procenta objašnjenih genetskom predispozicijom.
Takođe su otkrili da izlaganje u ranom životu, uključujući telesnu težinu u dobi od 10 godina, utiče na starenje i rizik od prerane smrti 30 do 80 godina kasnije. Faktor rizika za ranu izloženost je i taj da li je majka pušila u vreme rođenja,
preneo je portal „Kliks“.
Izloženost životnoj sredini imala je veći uticaj na bolesti pluća, srca i jetre, dok je genetski rizik dominirao za demenciju i rak dojke.
