Igrokaz doveden do groteske: Šta ako sud u Sarajevu osudi Dodika
© Tanjug / FOTO SRNA
Pratite nas
Ako sud u Sarajevu bude doneo osuđujuću presudu u procesu protiv Milorada Dodika Bosna i Hercegovina će ući u veoma težak period a Srbi će biti naterani da se brane radikalnim potezima, upozorava profesor ustavnog prava dr Miloš Lukić, ističući da je igrokaz u ovom slučaju doveden do groteske.
Lukić objašnjava da proglas tzv. visokog predstavnika Kristijan Šmita, za čije kršenje se sudi Dodiku, nije i ne može da bude zakon i prema tome nema pravnog osnova da se ono što se nameće predsedniku Srpske tretira kao krivično delo.
Pred sudom u Sarajevu odbrana i tužilaštvo u sredu su izneli svoje završne reči u procesu koji se vodi protiv predsednika RS Milorada Dodika zbog nepoštovanja odluke takozvanog visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita.
Politički proces protiv Republike Srpske
Tužilaštvo BiH je zatražilo zatvorske kazne za predsednika Srpske i v.d. direktora Službenog glasnika Miloša Lukića, uz 10 godina zabrane obavljanja javne funkcije.
S druge strane, odbrana je navela da je u pitanju sudski proces koji je političkog karaktera i kome je cilj da se Dodik eliminiše iz političkog života i da se otvori put centralizaciji BiH. Odbrana je dodala i da Kristijan Šmit nije potvrđen kao visoki predstavnik od UN i da u dokazima koji su uloženi u ovom sudskom procesu nema akta koji to potvrđuje, kao što su uloženi akti koji dokazuju da je Dodik predsednik Republike Srpske, a Lukić imenovan za vršioca dužnosti direktora Službenog glasnika.
Tužilac u završnoj riječi suđenja predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i Milošu Lukiću, traži veću kaznu zato što optuženi do sad nisu osuđivani. To znači da su bili ranije osuđivani tražio bi manju kaznu. Dakle, nije samo ruganje pravosuđu već potpuno ludilo.
— Nenad Stevandić (@nenad_stevandic) February 19, 2025
Profesor ustavnog prava na Univerzitetu Istočno Sarajevo dr Radomir Lukić kaže da su današnje završne reči obe strane potvrdile sve ono što se dosta dugo nagađalo u celom ovom postupku, ili bolje rečeno, u političkom igrokazu.
„Pretpostavljali smo da će tužilaštvo da traži za ovo navodno krivično delo visoku, odnosno maksimalnu kaznu zatvora i prestanak obavljanja javne funkcije ili zabrane bavljenja istom. Odbrana je naravno tražila oslobađajuću presudu navodeći relevantne razloge,“ kaže naš sagovornik.
Pokušaj uklanjanja Milorada Dodika
Ceo ovaj postupak, podseća Lukić, zapravo je počeo kao borba stranaca i Bošnjaka da nametnu zakon o državnoj imovini, što je i bio neposredan povod da se RS odupre ovakvim njihovim željama iz čega je i proizašao zakon Narodne skupštine RS o neprimenjivanju odluka tzv. visokog predstavnika i neobjavljivanju istih u Službenom glasniku RS.
„Suštinski cilj je bio da se dođe do zakona o imovini a da bi se to desilo bilo je potrebno pripremiti teren i to tako što će Dodiku biti zabranjeno dalje obavljanje političke funkcije predsednika Republike i na dugi rok biti zabranjeno da obavlja bilo koje javne funkcije. Oni smatraju da će na taj način da obezglave stranku SNSD za koju misle da je nosilac otpora takvim odlukama tzv. visokog predstavnika i korpusa političkog rukovodstva Bošnjaka,“ ocena je Lukića.
Kako kaže, u tom igrokazu sve je dovedeno do groteske, jer na prvom mestu neko telo koje je nazvano visokim predstavnikom nema nikakva ovlašćenja da se uspostavlja u ulozi najvišeg ustavotvorca i zakonodavca.
„Na drugoj strani groteskno je da se u Ustavu BiH, BiH označava kao demokratska država, jer to dvoje je u elementarnoj suprotnosti. Groteskno je isto tako da telo visokog predstavnika samo sebe štiti navodnim ovlašćenjima kao što nije normalno da se delo koje je učinjeno pre odluke viskog predstavnika, a koja pravno ništa ne predstavlja, podvodi pod krivično delo, iako je ono za šta je proces počeo učinjeno ranije,“ objašnjava sagovornik Sputnjika.
Visoki predstavnik ne može da bude zakonodavac
On napominje i da je veoma teško tu rasplesti klupko od početka do kraja, ali u najkraćem, u demokratskim državama krivično-pravno zakonodavstvo je u rukama narodnog predstavništva koje je izraz suvereniteta naroda te države.
„Niko drugi osim narodnog predstavništva, parlamenta, skupštine ili ma kako se to državno telo zove, nema ovlašćenje da donosi krivično-pravne sankcije. Ovo što je Šmit pokušao, čak i da je propisno imenovan, vraća nas u vreme od dva ili tri veka unazad kada su suvereni monarsi u apsolutnoj monarhiji mogli da čine šta god hoće i kada je zakon postajao sve ono što oni požele,“ ističe Lukić.
Odbrana Dodika je lepo iznela dokaze, dodaje on, ističući da nije u pitanju zakon to što je Šmit nametnuo, a jedan od principa pravne države jeste da krivično delo i odgovornost mogu da budu ustanovljeni samo zakonom.
„Taj proglas tzv. visokog predstavnika nije i ne može da bude zakon i prema tome nema pravnog osnova da se ono što se nameće Dodiku i Lukiću tretira kao krivično delo. U zakonu o krivičnom postupku BiH postoji nekoliko osnova da optuženi budu oslobođeni, pre svega jer nisu počinili krivično delo, a propis na osnovu koga ih treba osuditi nije krivični zakon. Tako stoje stvari u normalnoj demokratskoj državi,“ naglašava Lukić.
On, međutim, smatra da u BiH ne postoji nijedan sudija koji ima dovoljno smelosti da se usprotivi povratku u apsolutnu monarhiju ili, moderno rečeno, u diktaturu.
„Ako bude doneta osuđujuća presuda, biće još neki period relativnog mira, jer postoji pravo na žalbu i pravo na ponavljanje postupka pod zakonom utvrđenim okolnostima. Lično smatram da je ceo proces prejudiciran i da su tužilaštvo i sud BiH samo puka slepa i poslušna oruđa u rukama zapadnih sila oličenih u Kristijanu Šmitu. Ako drugostepeni postupak bude završen time što će biti potvrđena prvostepena presuda koja će sasvim sam uveren biti osuđujuća, onda će ovde doći do veoma teškog stanja i BiH će ući u jedan veoma težak period. RS i Srbi takođe, jer su izazvani da se brane radikalnim koracima,“ zaključuje Lukić.
Ako presuda bude osuđujuća neće valjati za BiH
Naš sagovornik ostavlja prostor da može da se desi da će u drugostepenom stepenu po žalbi odbrane biti smanjena odluka o zatvorskoj kazni i zamenjena uslovnom osudom ali će zabrana obavljanja javne funkcije ostati.
Goran Bubić, advokat predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, rekao je danas tokom izvođenja završnih reči da je ovaj sudski proces greška, ne samo prema predsedniku Dodiku, već i prema građanima Republike Srpske kao i da su stranci potpuno zarobili društvo u BiH i dodao da tužilaštvo BiH ni u jednom trenutku nije pokušalo dokazati legitimitet Šmita.
Bubić je ukazao da je Šmit sporne odluke doneo bez ikakve pravne procedure i ukazao je da su mandat i ovlašćenja visokog predstavnika izvan okvira Dejtonskog sporazuma i da je njegova uloga zamenska, te i da je legalan, a nije, ne može da donosi zakone.
On je istakao i da je Dodik potpisao ukaz, zbog kojeg mu se sudi, pre nego što je nametnuta odluka Kristijana Šmita o izmeni Krivičnog zakona BiH stupila na snagu. Bubić je ponovio i da po Ustavu BiH nema visokog predstavnika i podsetio da je i u Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma navedeno da je visoki predstavnik samo tumač i medijator.
