https://lat.sputnikportal.rs/20250217/evropski-model-kada-se-demokratija-brani-diktaturom-video-1182641155.html
Evropski model: Kada se demokratija brani — diktaturom /video/
Evropski model: Kada se demokratija brani — diktaturom /video/
Sputnik Srbija
Može li se demokratija braniti nedemokratskim sredstvima? Mogu li se prava garantovati narušavanjem poretka i ustaljenih procedura? Od kada je političkog... 17.02.2025, Sputnik Srbija
2025-02-17T22:30+0100
2025-02-17T22:30+0100
2025-02-17T22:30+0100
svet
svet
svet – politika
evropski parlament
komentari i analitika
analize i mišljenja
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/0e/1182641408_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_b12e8dd671776a06343bc0dc8bd424a4.jpg
Načelno, nedopustivo je da se demokratija brani nedemokratskim sredstvima, isto kao što je neprihvatljivo da se neka prava garantuju narušavanjem poretka i procedura.Ipak, takvi slučajevi pojavljuju se u političkoj praksi i po pravilu — uvek izazivaju burne rasprave, proteste, pa čak i žestoke krize. Jer, kada se nešto tako čini, onda se automatski otvara pitanje legitimnosti određenih postupaka.Šta je demokratski, a šta ne?Tumačenja toga šta je demokratski a šta nedemokratski, odnosno kako se brane i krše prava — imaju različite dimenzije. Ne tiču se isključivo ustavnosti i zakonitosti određenih rešenja, nego i njihove kontekstualizacije u ideološkom smislu, užem ili širem političkom smislu, shodno društvenih okolnostima.Kada se tim putem krene, onda se ispostavlja da je demokratija, ma šta pod njom podrazumevali, puki instrument za ispunjavanje nečijih interesa. Tada se više ne govori o načelima, što je vrlo opasno. U političkoj praksi deklarisana načela često se krše, zaboravljaju, zaobilaze, ali ona jednostavno moraju postojati.Bez načela nema ni vizije, nema ni misije, onda se ne zna ni čemu jedna politika teži, zašto uopšte postoji. Normalno, postoje situacije — kada se demokratija branila nedemokratskim sredstvima, ali su to bili izuzeci, obično su zasnivani na konsenzusu elita i oročeno su trajali (dok ne prođe opasnost).Nesumnjivo, rukovodeće strukture EU, političke i birokratske, ubeđene su u to kako samo i isključivo oni predstavljaju etalone demokratičnosti. Oni definišu šta je demokratija, presuđuju, razvrstavaju, nagrađuju i kažnjavaju prema tome koliko je nešto demokratsko ili koliko je neko demokrata.Podrazumeva se, oni su tu i da štite demokratiju. Bez njih, propašće ideja demokratije, svet će „otklizati“ kao apsolutizmu, diktaturi, totalitarizmu... Otuda i aktivnosti, preduzimane poslednjih pola godine, usmerene ka „podizanju“ Evropskog demokratskog štita (baš tako nazvan – European democracy shield), a što će zapravo biti novi specijalni odbor (komitet) Evropskog parlamenta nadležan za „suprotstavljanje manipulacijama u informacionom polju i inostranom mešanju“.Prvo izbor, pa glasanjeEU institucionalizuje koncept „odbrane demokratije“ i za tu svrhu definiše nove strukture. Međutim, već na samom početku ovog posla, problem se pojavio prethodnih dana prilikom izbora rukovodilaca novog specijalnog komiteta.Natali Loazo, predstavnica poslaničkog kluba Obnovimo Evropu (Renew Europe) koji okuplja uglavnom liberale, najavljena je kao predsedavajuća Evropskog demokratskog štita pre nego što je glasanje uopšte održano. Na čelu tela za odbranu demokratije sedeće političari suštinski izabrani nedemokratskim procedurama.Da stvar bude gora, demokratska sredstva, utvrđena poslovnicima o radu, svesno su zloupotrebljavana kako bi se sprečilo da neko od predstavnika „antisistemskih stranaka“ bude izglasan na bilo kakvu značajniju funkciju.Prema „antisistemskim elementima“ uspostavljen je „sanitarni kordon“, iako, kada se saberu stranke i poslanici svrstani u ovaj koš, bilo da se radi o desnici ili levici, taj korpus predstavlja oko trećine aktuelnog skupštinskog saziva. Znači li demokratija i - inkluzivnost? Kako oceniti uspostavljanje „sanitarnog kordona“ prema trećini poslanika za koje su glasali građani na izborima?Očigledno, pretnju za demokratiju ne predstavljaju samo „ruske dezinformacije“ i kineski hakeri, koji su poslovično na tapetu, nego i evropski političari koji pokušavaju da ukažu na nefunkcionalnost postojećeg sistema i neophodnost njegove transformacije.Diktatura na mala vrataPod obrazloženjem da se štiti demokratija od neprijateljskih dezinformacija, zapravo se na „mala vrata“ u praksu uvode apsolutizam, diktatura , totalitarizam... To se čini zarad odbrane određenih ideoloških vrednosti, političkih ciljeva i nastavljanja kreiranih društvenih procesa. Tumačenje toga šta je demokratski, a šta nedemokratski unutar EU - odavno se kontekstualizuje u ideološkom smislu, političkom smislu, shodno društvenim okolnostima. Sada se, pod „demokratskim štitom“, još i ustanovljava zasebni organ koji će se tim poslom baviti. Naravno, sa nadležnostima koje će se širiti i u određenim situacijama primenjivati. Posmatrano iz tog ugla, dešavanja sa (nezavršenih) predsedničkih izbora u Rumuniji jesu simptomatična.Protiv kandidata koji je vodio nakon prvog kruga i bio favorit da ubedljivo pobedi u drugom krugu (Kalin Đorđesku) „podignut je demokratski štit“ zbog krajnje neubedljivih, pa u velikoj meri i nejasnih optužbi o „mogućem inostranom mešanju“. Ubrzo, ispostavilo se da apsolutno nikakvog inostranog mešanja nije bilo, te da su optužbe smišljeno fabrikovane kako bi se sprečila pobeda „antisistemskog kandidata“.Ipak, čak ni ta nova saznanja nisu doprinela rešavanju političke krize u Rumuniji koja traje i koja je bez presedana u novijoj istoriji cele Evrope. Kada se jednom podigne „demokratski štit“, teško ga je spustiti.U praksi je, istorija nam potvrđuje, bilo slučajeva kada se demokratija branila nedemokratskim sredstvima, isto kao što je bilo slučajeva kada su prava garantovana narušavanjem poretka i procedura. Ali, treba podvući i da se, po pravilu i uprkos izuzecima - nakon takvih situacija demokratija gubila ili prestajala da postoji u dotadašnjoj formi, odnosno da se poredak transformisao uz pisanje novih procedura.Ovako nismo učili...Ono što u Briselu danas nazivaju demokratijom nije evropska demokratija koju smo ranije poznavali, o kojoj smo učili, koja je naposletku – doprinela da Evropa krajem HH veka postane to što je bila.Samim tim, ni Evropski demokratski štit koji sada grade neće poslužiti odbrani demokratije, nego pokušaju zaštite jedne (neoliberalne) ideologije i produžavanju života evrobirokratiji, naviknutoj na velike privilegije, a koja već decenijama radi bez ikakve suštinske kontrole i legitimiteta.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, evropski parlament, komentari i analitika, analize i mišljenja, emisija „prorok“
svet, svet – politika, evropski parlament, komentari i analitika, analize i mišljenja, emisija „prorok“
Evropski model: Kada se demokratija brani — diktaturom /video/
Može li se demokratija braniti nedemokratskim sredstvima? Mogu li se prava garantovati narušavanjem poretka i ustaljenih procedura? Od kada je političkog promišljanja traju i rasprave na ove i slične teme.
Načelno, nedopustivo je da se demokratija brani nedemokratskim sredstvima, isto kao što je neprihvatljivo da se neka prava garantuju narušavanjem poretka i procedura.
Ipak, takvi slučajevi pojavljuju se u političkoj praksi i po pravilu — uvek izazivaju burne rasprave, proteste, pa čak i žestoke krize. Jer, kada se nešto tako čini, onda se automatski otvara pitanje legitimnosti određenih postupaka.
Šta je demokratski, a šta ne?
Tumačenja toga šta je demokratski a šta nedemokratski, odnosno kako se brane i krše prava — imaju različite dimenzije. Ne tiču se isključivo ustavnosti i zakonitosti određenih rešenja, nego i njihove kontekstualizacije u ideološkom smislu, užem ili širem političkom smislu, shodno društvenih okolnostima.
Kada se tim putem krene, onda se ispostavlja da je demokratija, ma šta pod njom podrazumevali, puki instrument za ispunjavanje nečijih interesa. Tada se više ne govori o načelima, što je vrlo opasno. U političkoj praksi deklarisana načela često se krše, zaboravljaju, zaobilaze, ali ona jednostavno moraju postojati.
Bez načela nema ni vizije, nema ni misije, onda se ne zna ni čemu jedna politika teži, zašto uopšte postoji. Normalno, postoje situacije — kada se demokratija branila nedemokratskim sredstvima, ali su to bili izuzeci, obično su zasnivani na konsenzusu elita i oročeno su trajali (dok ne prođe opasnost).
Nesumnjivo, rukovodeće strukture EU, političke i birokratske, ubeđene su u to kako samo i isključivo oni predstavljaju etalone demokratičnosti. Oni definišu šta je demokratija, presuđuju, razvrstavaju, nagrađuju i kažnjavaju prema tome koliko je nešto demokratsko ili koliko je neko demokrata.
Podrazumeva se, oni su tu i da štite demokratiju. Bez njih, propašće ideja demokratije, svet će „otklizati“ kao apsolutizmu, diktaturi, totalitarizmu... Otuda i aktivnosti, preduzimane poslednjih pola godine, usmerene ka „podizanju“ Evropskog demokratskog štita (baš tako nazvan – European democracy shield), a što će zapravo biti novi specijalni odbor (komitet) Evropskog parlamenta nadležan za „suprotstavljanje manipulacijama u informacionom polju i inostranom mešanju“.
EU institucionalizuje koncept „odbrane demokratije“ i za tu svrhu definiše nove strukture. Međutim, već na samom početku ovog posla, problem se pojavio prethodnih dana prilikom izbora rukovodilaca novog specijalnog komiteta.
Natali Loazo, predstavnica poslaničkog kluba Obnovimo Evropu (Renew Europe) koji okuplja uglavnom liberale, najavljena je kao predsedavajuća Evropskog demokratskog štita pre nego što je glasanje uopšte održano. Na čelu tela za odbranu demokratije sedeće političari suštinski izabrani nedemokratskim procedurama.
Da stvar bude gora, demokratska sredstva, utvrđena poslovnicima o radu, svesno su zloupotrebljavana kako bi se sprečilo da neko od predstavnika „antisistemskih stranaka“ bude izglasan na bilo kakvu značajniju funkciju.
Prema „antisistemskim elementima“ uspostavljen je „sanitarni kordon“, iako, kada se saberu stranke i poslanici svrstani u ovaj koš, bilo da se radi o desnici ili levici, taj korpus predstavlja oko trećine aktuelnog skupštinskog saziva. Znači li demokratija i - inkluzivnost? Kako oceniti uspostavljanje „sanitarnog kordona“ prema trećini poslanika za koje su glasali građani na izborima?
Očigledno, pretnju za demokratiju ne predstavljaju samo „ruske dezinformacije“ i kineski hakeri, koji su poslovično na tapetu, nego i evropski političari koji pokušavaju da ukažu na nefunkcionalnost postojećeg sistema i neophodnost njegove transformacije.
Pod obrazloženjem da se štiti demokratija od neprijateljskih dezinformacija, zapravo se na „mala vrata“ u praksu uvode apsolutizam, diktatura , totalitarizam... To se čini zarad odbrane određenih ideoloških vrednosti, političkih ciljeva i nastavljanja kreiranih društvenih procesa. Tumačenje toga šta je demokratski, a šta nedemokratski unutar EU - odavno se kontekstualizuje u ideološkom smislu, političkom smislu, shodno društvenim okolnostima. Sada se, pod „demokratskim štitom“, još i ustanovljava zasebni organ koji će se tim poslom baviti. Naravno, sa nadležnostima koje će se širiti i u određenim situacijama primenjivati. Posmatrano iz tog ugla, dešavanja sa (nezavršenih) predsedničkih izbora u Rumuniji jesu simptomatična.
Protiv kandidata koji je vodio nakon prvog kruga i bio favorit da ubedljivo pobedi u drugom krugu (Kalin Đorđesku) „podignut je demokratski štit“ zbog krajnje neubedljivih, pa u velikoj meri i nejasnih optužbi o „mogućem inostranom mešanju“. Ubrzo, ispostavilo se da apsolutno nikakvog inostranog mešanja nije bilo, te da su optužbe smišljeno fabrikovane kako bi se sprečila pobeda „antisistemskog kandidata“.
Ipak, čak ni ta nova saznanja nisu doprinela rešavanju političke krize u Rumuniji koja traje i koja je bez presedana u novijoj istoriji cele Evrope. Kada se jednom podigne „demokratski štit“, teško ga je spustiti.
U praksi je, istorija nam potvrđuje, bilo slučajeva kada se demokratija branila nedemokratskim sredstvima, isto kao što je bilo slučajeva kada su prava garantovana narušavanjem poretka i procedura. Ali, treba podvući i da se, po pravilu i uprkos izuzecima - nakon takvih situacija demokratija gubila ili prestajala da postoji u dotadašnjoj formi, odnosno da se poredak transformisao uz pisanje novih procedura.
Ono što u Briselu danas nazivaju demokratijom nije evropska demokratija koju smo ranije poznavali, o kojoj smo učili, koja je naposletku – doprinela da Evropa krajem HH veka postane to što je bila.
Samim tim, ni Evropski demokratski štit koji sada grade neće poslužiti odbrani demokratije, nego pokušaju zaštite jedne (neoliberalne) ideologije i produžavanju života evrobirokratiji, naviknutoj na velike privilegije, a koja već decenijama radi bez ikakve suštinske kontrole i legitimiteta.
