https://lat.sputnikportal.rs/20250217/desertni-zeludac-u-mozgu-celije-koje-nam-kazu-da-smo-siti-cine-i-da---zudimo-za-slatkisima-1182692383.html
„Desertni želudac“ u mozgu: Ćelije koje nam kažu da smo siti čine i da - žudimo za slatkišima
„Desertni želudac“ u mozgu: Ćelije koje nam kažu da smo siti čine i da - žudimo za slatkišima
Sputnik Srbija
Naučnici su proučavali reakciju miševa na šećer i otkrili da i potpuno siti miševi ipak jedu deserte. Radi pronalaženja uzroka „desertnog želuca“ ispitivanja... 17.02.2025, Sputnik Srbija
2025-02-17T22:00+0100
2025-02-17T22:00+0100
2025-02-17T22:00+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/90/15/901578_0:151:1600:1051_1920x0_80_0_0_fe3a0d770b7ac85632bcbe387ed96c58.jpg
Kad su miševi siti i jedu šećer, ove nervne ćelije ne samo da oslobađaju signalne molekule koji stimulišu sitost, već i jedan sopstveni opijat tela – beta endorfin.To deluje na druge nervne ćelije za receptorima za opijate i izaziva osećanje nagrade, zbog čega miševi jedu šećer iako su siti. Ova opioidna putanja u mozgu bila je specifično aktivirana kad su miševi jeli dodatni šećer, ali ne kad su jeli normalnu ili masnu hranu. Kad su istraživači blokirali tu putanju, miševi nisu jeli dodatni šećer, piše portal Eurek Alert.Ovaj efekat je viđen samo kod sitih životinja. Kod gladnih miševa, inhibicija oslobađanja beta endorfina nije imala efekta.Zanimljivo, taj mehanizam je već bio aktiviran kad su miševi opazili šećer pre nego što su ga jeli. Osim toga, opijat je takođe bio oslobađan u mozgove miševa koji nikad ranije nisu jeli šećer. Čim se prvi šećerni rastvor našao u ustima miševa, beta endorfin je bio oslobođen u „region desertnog želuca“, dalje ojačan dodatnom konzumacijom šećera.Šta se dešava kod ljudi?Naučnici su takođe skenirali mozgove dobrovoljaca kojima je dat šećerni rastvor. Ista oblast mozga je reagovala na šećer. U toj oblasti, kao kod miševa, ima mnogo receptora za opijate u blizini neurona za sitost.Nalazi mogu biti značajni i za tretman gojaznosti. Već postoje lekovi koji blokiraju receptore za opijate u mozgu, ali je gubitak težine manji nego sa injekcijama za suzbijanje apetita. Kombinacija sa njima ili sa drugim terapijama bi mogla biti veoma korisna.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo
nauka i tehnologija, društvo
„Desertni želudac“ u mozgu: Ćelije koje nam kažu da smo siti čine i da - žudimo za slatkišima
Naučnici su proučavali reakciju miševa na šećer i otkrili da i potpuno siti miševi ipak jedu deserte. Radi pronalaženja uzroka „desertnog želuca“ ispitivanja mozga pokazala su da je grupa nervnih ćelija, takozvani POMC neuroni, odgovorna za to. Ovi neuroni postaju aktivni čim miševi dobiju pristup šećeru, što pospešuje njihov apetit.
Kad su miševi siti i jedu šećer, ove nervne ćelije ne samo da oslobađaju signalne molekule koji stimulišu sitost, već i jedan sopstveni opijat tela – beta endorfin.
To deluje na druge nervne ćelije za receptorima za opijate i izaziva osećanje nagrade, zbog čega miševi jedu šećer iako su siti. Ova opioidna putanja u mozgu bila je specifično aktivirana kad su miševi jeli dodatni šećer, ali ne kad su jeli normalnu ili masnu hranu. Kad su istraživači blokirali tu putanju, miševi nisu jeli dodatni šećer,
piše portal Eurek Alert.
Ovaj efekat je viđen samo kod sitih životinja. Kod gladnih miševa, inhibicija oslobađanja beta endorfina nije imala efekta.
Zanimljivo, taj mehanizam je već bio aktiviran kad su miševi opazili šećer pre nego što su ga jeli. Osim toga, opijat je takođe bio oslobađan u mozgove miševa koji nikad ranije nisu jeli šećer. Čim se prvi šećerni rastvor našao u ustima miševa, beta endorfin je bio oslobođen u „region desertnog želuca“, dalje ojačan dodatnom konzumacijom šećera.
Naučnici su takođe skenirali mozgove dobrovoljaca kojima je dat šećerni rastvor. Ista oblast mozga je reagovala na šećer. U toj oblasti, kao kod miševa, ima mnogo receptora za opijate u blizini neurona za sitost.
„Iz evolucione perspektive, to ima smisla: šećer je redak u prirodi, a brzo obezbeđuje energiju. Mozak je programiran da kontroliše unos šećera kad god je dostupan“, objašnjavaju istraživači iz Instituta Maks Plank za metabolizam.
Nalazi mogu biti značajni i za tretman gojaznosti. Već postoje lekovi koji blokiraju receptore za opijate u mozgu, ali je gubitak težine manji nego sa injekcijama za suzbijanje apetita. Kombinacija sa njima ili sa drugim terapijama bi mogla biti veoma korisna.
