Jedno je sigurno: Pregovori o Ukrajini neće biti vođeni onako kako je Zapad navikao /video/
© Sputnik / Vladimir Astapkovich
/ Pratite nas
Telefonski razgovor između Vladimira Putina i Donalda Trampa prvi je stepenik koji će imati pozitivnih posledica u razrešavanju sukoba između Rusije i NATO-a, ocenjuje profesor FPN, dr Milan Petričković u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“.
Obostrana volja i izražavanje želje i htenja da se razgovara o miru u Evropi i počne da se traga za rešenjem svetska je vest koja će poprilično rasteretiti, kako ukrajinski narod, ali i dve sile, jer diplomatija ponovo stupa na scenu, dodaje naš sagovornik.
„Kažu da je najgori scenario kada obe strane ne žele da pregovaraju. Sada je sve pitanje ishoda. Sklon sam da kažem, služeći se iskustvom, da ova vrsta pregovora o prestanku tog zla, (mislim prvenstveno na stradanje ljudi), da je ovo početni korak i da je vrlo bitno da postoje dve zainteresovane strane koje žele pregovore, jer bilo u bilo kom sukobu u krajnjem, posle žrtava, posle onoga što kolektivni Zapad naziva ’kolateralnom štetom’, nužno dolazi do pregovora“, konstatuje Petričković.
Ključeve za rešenje sukoba drži Rusija, a ne SAD
Ono što je važno je to da pregovori neće biti vođeni na način na koji je kolektivni Zapad do sada navikao, kada se odluka unapred donese i nametne drugoj strani.
„Ovde će biti potpuno drugačija metodologija, jer za razrešenje ovog sukoba, utisak mi je da ključeve za rešenje drži Rusija i njeno postojeće pozicioniranje na terenu jer očigledno je da su apetiti koji su imali SAD i kolektivni Zapad prema Rusiji bili pogrešni. Oni su računali na to da će raslabiti Rusiju. Očigledno je da je poprilično drugačija pozicija i iz tog razloga smatram da će ključni faktor u pregovorima biti Rusija u saglasju sa novom američkom administracijom“, objašnjava naš sagovornik.
Prema Petričkovićevom mišljenju, ne treba gajiti preterane nade i euforiju prema novoj američkoj administraciji – i Donald Tramp će braniti američke nacionalne i bezbednosne interese u celom svetu, pa i u Ukrajini.
Koliko će se pitati Ukrajina
Sada se postavlja postavlja pitanje gde je u pregovorima mesto Ukrajine i njenog (nelegitimnog) predsednika Vladimira Zelenskog i njegovog režima?
Nije potrebno mnogo političke visprenosti i pameti da se zaključi da je Zelenski u razgovoru dva predsednika, a i u kasnijim izjavama pomenut samo usput, da se više govorilo o „zdravom razumu“. To znači uvažavanje pregovaračkih strana.
Petričković podseća da iz ruskog ugla Zelenski ne postoji kao legitimni predsednik Ukrajine, jer mu je istekao mandat, a izbori nisu održani. U pravnim okvirima, tako, on nije osoba koja bi mogla da učestvuje u pregovorima.
„To nam na samom početku uspostavljanja diplomatskog dijaloga ukazuje na mesto Zelenskog. Ja sam više puta govorio da se Zelenski i Ukrajinci malo pitaju, već se pitaju neke druge sive eminencije. Svaki rat kada se završava, oni koji su ga započeli (u ovom slučaju oni koji su došli na granice Rusije i ugrozili njenu nacionalnu bezbednost) sada insistiraju na pregovorima. Dakle, zatvaramo krug – oni koji su počeli, finansirali, davali logističku podršku sada se nalaze u poziciji da žele dijalog“, smatra Petričković.
Ruska strana je od početka bila spremna za dijalog, ali, kako naš sagovornik kaže, onaj trezveni, koji nije nerealna improvizacija. Pregovori moraju da odslikavaju realnost stvari na terenu – sada smo sigli do takve pozicije – vepoma je bitna činjenica da je američki predsednik napomenuo da pre početka pregovora neće biti uslovljavanja. To je, za Petričkovića vrlo važno, jer je Amerika do sada uvek u bilo kakve pregovora ulazila sa pretpostavkom da je jača strana.
Na kraju, kada se sumiraju stvari, izgleda da će Ukrajina morati da se odrekne teritorija koje su se na referendumu izjasnile za ujedinjenje sa Rusijom; pri tome, Kijev će morati Vašingtonu da vrati uložena sredstva kroz kompenzaciju u retkim metalima i mineralima, zaključuje Petričković.
