Od Putinove vizije do Trampove Amerike: Pun krug u Minhenu – tako se promenio svet
© Sputnik / Sergei Guneyev
/ Pratite nas
Od 2007. i čuvenog obraćanja Vladimira Putina, Minhenska bezbednosna konferencija napravila je pun krug – od toga da je ovaj govor nazivan „drskim“, do toga da se sve što je ruski predsednik tada izrekao danas obistinjuje.
Minhenska bezbednosna konferencija bila je ograničena u pogledu svih bezbednosnih procesa na nivou međunarodne zajednice ograničena strateškim smernicama Amerike; sledila je globalistička načela i principe, objašnjava predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma, general u penziji Mitar Kovač.
Govor koji je označio početak multipolarnosti
Putin je 10. februara 2007. održao govor u kome je upozorio da je epoha unipolarnosti na zalasku i da će se jaz između Zapada i novih sila u usponu samo povećavati i upozorio da Rusija širenje NATO-a na istok posmatra kao pretnju.
Tadašnji ministar odbrane SAD, Robert Gejts, Putinov govor nazvao je „drskim“, a generalni sekretar NATO-a Jap de Hof Shefer „razočaravajućim i beskorisnim“.
Međutim, kada se stvari pogledaju iz današnjeg ugla, izgleda da su u pravu oni koji su govor ocenili kao proročanski, pre svega zbog dela u kome je ruski predsednik naglasio da je svet u neprekidnoj promeni i da Rusija u tako promenjenom svetu želi da „ostvaruje veze sa svim odgovornim i nezavisnim partnerima, sa kojima ćemo zajedno moći da gradimo pravedniji i demokratski svetski poredak, koji će obezbediti sigurnost i prosperitet za sve, a ne samo za nekoliko odabranih zemalja“.
Zbog toga ruski filozof i geopolitičar Vladimir Dugin govor ruskog predsednika naziva početkom prave geopolitičke revolucije. U početku je ovu revoluciju predvodila Rusija, kasnije su joj se pridružile mnoge druge zemlje danas okupljene unutar BRIKS-a. Sve one, poput Kine, Indije i Brazila, dodaje Dugin, danas spadaju u „klub multipolarnosti“.
„To je označilo institucionalizaciju multipolarnosti, koju je Putin zagovarao u svom obraćanju u Minhenu“, istakao je Dugin.
Zapad još nije shvatio...
Prema Kovačevim rečima, na Zapadu postoje dve struje – jedna retrogradna, koja ne shvata promene koje su se dogodile ili tek treba da dođu; druga koja je došla sa Trampovom administracijom, koja uvažava legitimne interese i drugih globalnih sila i shvata da nije jedini dežurni policajac u svetu.
Ova struja shvata da se o krupnim svetskim bezbednosnim problemima, kao što je ukrajnska kriza mora razgovarati. To nije samo Trampova volja, nego je i savet stručnih ljudi koji su predočili da nema vojnog rešenja i da mora da se razgovara sa Rusijom, deliti mišljenja i pronalaziti rešenja.
„Evropa i rukovodstvo NATO-a za sada nisu spremni za to. Koliko će im biti potrebno vermena da se otrezne i da drugačije počnu da razmišljaju? Čini mi se da ne shvataju da su ove geopolitičke i geostrateške promene veće nego što su bile one izazvane nestankom Varšavskog pakta i raspadom i razbijanjem SSSR-a. Ovo su sada verovatno veći izazovi za bezbednost sveta, da se i unipolarnog poretka prevede u stanje multipolarnog sveta“, kaže Kovač.
SAD, NATO i uopšte ono što će kasnije biti poznato kao „kolektivni Zapad“ smatrali su sami sebe te 2007. za glavne igrače u kreiranju međunarodnih odnosa, dodaje on.
„Međutim, i mi i celokupan „kolektivni Zapad“ koji trezveno posmatra promene u procesima na nivou međunarodne zajednice i Evrope, svedoci smo toga, da se drugačije mora pristupati tim pitanjima. Da se sa dosta više uvažavanja mora diskutovati o zahtevima Ruske Federacije i Kine kao globalnih sila u funkciji ispunjenja makar onih najbitnijih uslova kao pretpostavki za očuvanje mira u Evropi“, navodi naš sagovornik.
Zaoštravanje samo vodi u dalje stradanje
Nažalost, izuzev Donalda Trampa i njegovog okruženja, ne vide se pomeranja u tom smislu, niti vodećih država Evrope, niti samog NATO-a.
„U Evropi, birokratske ljušture globalista su registrovale da se menja svet, da je Tramp došao na vlast i da iznosi drugačija strateška opredeljenja od one globalističke Amerike, ali nisu još uspeli da shvate koje tektonske promene u domenu bezbednosti nastaju, prvenstveno na evropskom tlu, na Bliskom, pa i Dalekom istoku i da se menja bezbednosna arhitektura sveta“, ističe Kovač.
Kovač je mišljenja da je veoma bitno da Zapad ne ide starim putem zaoštravanja odnosa prema Rusiji i Kini, jer to samo vodi u stradanje koje nikome ništa neće doneti.
„Ali, po najnovijim izjavama političara tri vodeće evropske zemlje, Britanije, Nemačke i Francuske, kojima se pomalo pridružuju i Španija i Italija, to je zastareli koncept koji očigledno nisu u stanju sami da promene, bez spoljnih uticaja. Vidimo da među njima čak i drske odvažnosti, da su oni ti koji će kreirati bezbednosne procese u Evropi, da SAD ne bi trebalo da pregovaraju sa Rusijom bez njih… Ne shvataju da ih je vreme pregazilo, a pogotovo njihove sadašnje pozicije koje su retrogradne i anahrone“, zaključuje on.
Pogledajte i:
