Sretenje u Srpskoj: Meta za otrovne strele iz Sarajeva?
© Tanjug / FOTO SRNA/ Borislav Zdrinja
Pratite nas
Srpska i Srbija će zajedno proslavljati Sretenje kao Dan državnosti i to će postati nova meta u koju će Sarajevo zabadati svoje otrovne strele. Iz ovog razloga će oslabiti napadi na 9. januar. Srpska je po svim elementima država, a obeležavanje Sretenja nije samo potvrda bilo kakve državnosti, već srpske državnosti, kaže za Sputnjik Anđelko Kozomara.
Na prošlogodišnjem Svesrpskom saboru donete su mnoge odluke od kojih je jedna zajedničko proslavljanje velikih praznika među Srbima sa obe strane Drine. Politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara smatra da se ovim potezom dokazuje jedna jako bitna stvar, a to je činjenica da će Srbija postojano stati iz Srpske kada je reč o proslavi Sretenja i da ovo neće biti nikakav eksperiment, odnosno prvo i poslednje praznovanje Sretenja u Srpskoj, već nešto što će prerasti u državnu tradiciju.
Izuzetno je bitno da Srbi budu jedinstveni i da se čvrsto drže jedni drugih. Srbi ih Bosne i Hercegovine nemaju nikog snažnijeg, otvorenijeg i iskrenijeg prijatelja od Srbije i ovdašnji narod to veoma dobro zna i jako ceni. To jedinstvo je jedini garant opstanka Srba na ovim prostorima, kao i garant opstanka njihove države Republike Srpske, ma kako to nekom paralo uši i izazivalo bes, rekao je Kozomara za Sputnjik.
Dan državnosti Srbije — Sretenje je državni praznik Srbije koji se proslavlja 15. i 16. februara, a ustanovljen u spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak, kao dan sećanja na početak Srpske revolucije. Takođe se proslavlja kao Dan ustavnosti Srbije u spomen na dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdat i zakletvom potvrđen prvi Ustav Kneževine Srbije — Sretenjski ustav.
© Sputnik / Lola Đorđević
Šta će biti sa 9. januarom?
Naš sagovornik smatra da 9. januar neće izgubiti na svom značaju i da će se, normalno, i on obeležavati. Ono što će biti drugačije jeste to što će se teret napada iz Sarajeva i međunarodne zajednice instalirane u Bosni i Hercegovini prebaciti na Sretenje. Mnogi kojima je 9. januar smetao „zaboraviće“ na njega kad shvate da je novi državni praznik u Srpskoj Sretenje, koji svim Srbima označava potvrdu njihove državnosti.
Sretenje će im smetati jer je ono do sada bilo samo praznik u Srbiji, a svedočili smo pre nekoliko dana da je njegovo obeležavanje od strane ambasade Republike Srbije u Sarajevu bilo zabranjeno. Oni su, dakle, već počeli da napadaju Sretenje jer je ono po njima praznik druge države koja nema pravo da prebacuje svoju državnost i sa ove strane Drine.
Sretenje će im više smetati od „genocidnog“ 9. januara, tvrdi Kozomara, jer povezuje Srbe sa obe strane Drine. Dok 9. januar predstavlja dan osnivanja Srpske u koji se Srbija uslovno rečeno „ne meša“, ovo je kaže on, sasvim druga priča.
Dan Republike Srpske praznuje se 9. januara, a tog dana je i nezvanična slava Republike Srpske Sveti arhiđakon Stefan. Dana 9. januara 1992. godine u Sarajevu, tadašnja Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini je donela Deklaraciju o proglašenju Republike srpskog naroda Bosne i Hercegovine.
© Sputnik / Aleksandar Milačić
Baš zato će Sretenje napadati svim mogućim otrovima i vokabularom koji će biti neprimeren. Biće napada ne samo na državu Srbiju, već i na kompletno državno rukovodstvo.
Kada je reč o narodu, Kozomara tvrdi da je Srpska oduševljena ovom idejom i da tu nema spora. Zajedničko proslavljanje svih velikih srpskih praznika, pa i Dana državnosti, predstavlja snažan iskorak u objedinjavanju Srbije i Srpske. Ovo nije samo obeležavanje praznika, već i poruka da ove dve zemlje crpe svoju državnost iz istog izvora. Taj točak je pokrenut i više niko neće moći da ga vrati nazad, a upravo su zato toliko glasna protivljenja i napadi koji dolaze sa suprotne strane, zaključuje Kozomara.
Pogledajte i:
