Odbrojavanje: Ko bi mogao da zameni Kurtija
© AP Photo / Ermal Meta/LDK
Pratite nas
Sasvim je jasno da ko god od albanskih stranaka pobedi na parlamentarnim izborima u nedelju na Kosovu i Metohiji prema Srbima i srpskoj zajednici odnosiće se onako kako to bude nalagao Vašington i Zapad.
Ovo za Sputnjik ocenjuje profesor prištinskog univerziteta Luka Jovanović, birajući između četiri kandidata koji su „viđeni“ za premijera privremenih kosovskih institucija: Aljbina Kurtija iz Samoopredeljenja, Bedri Hamze (DPK), Ljumira Abdidžikua (DSK ) i Ramuša Haradinaja (ABK).
Vašington je taj koji odlučuje
Sve četiri stranke iz kojih dolaze ovi kandidati već su imale svoje ljude na čelu vlada, ministarstva i na mestima gradonačelnika u raznim periodima.
Jovanović ocenjuje da ne treba imati iluzije da bilo ko od njih ima u svojoj agendi planove za popravljanje odnosa prema srpskom stanovništvu.
„Tome u prilog ide i činjenica da se niko od njih u pozitivnom smislu nije osvrnuo na srpsku zajednicu ako izuzmemo Kurtija koji je svoju kampanju bazirao na antisrpskoj agendi. U suštini nijedan Albanac iz političkog života nema niti želju niti nameru da omogući da Srbi na KiM žive i obitavaju kao zajednica ravnopravna sa njima i to ne traje od juče već je tako unazad 150 godina. Ono što smo u sadašnjoj predizbornoj kampanji mogli da čujemo jesu ekonomska pitanja, koja su bila tema i u prethodnim kampanjama ali od kojih ništa nikada nije realizovano,“ kaže Jovanović.
Kurti bez podrške Amerike
Naš sagovornik podseća da je Kurti upravo na tim pitanjima i na krilima te politike dobio svoj prvi mandat, ali da se brzo okrenuo ekstremnom nacionalizmu gde je ekonomski napredak pao u drugi plan.
„Situacija je sada malo drugačija jer je je tzv. Kosovo u dubokoj ekonomskoj krizi i živi od stranih donacija. Trenutno je Amerika povukla svoje donacije, a ako to uradi na primer i Nemačka, pitanje je od čega će i kako da se Priština i njene institucije održavaju,“ kaže Jovanović.
Prema njegovim rečima, politika raseljavanja Srba sa KiM, pritisaka i neprijateljstva neće se promeniti dolaskom bilo koga od pomenutih kandidata na mesto tzv. premijera Kosova, ali na taj odnos može uticati strani faktor.
„Svi smo svesni da je Kosovo i Metohija protektorat a ne suverena država, kako vole sebe da predstavljaju. Samim tim i budući premijer, vlada Prištine će se prema srpskoj zajednici odnositi onako kako se Zapad i Vašington bude postavio. Jasno je svima da Kurtija nije u dobrim odnosima sa Amerikom i to mu je i najveća zamerka od političkih oponenata, što znači da se njegov koalicioni kapacitet smanjuje jer niko neće u vlast sa nekim koga Vašington ne podržava,“ ocenjuje Jovanović.
Možda Zapad već zna
Jovanović takođe smatra da bi lako moglo da se desi da nijedno od nama zvučnih imena ne bude na čelu buduće vlade, jer će tako Amerika želeti, i čini mu se da su se oni odlučili za neku novu opciju.
Inače, Aljbin Kurti je po zanimanju inženjer elektrotehnike i predsednik vlade u Prištini tokom 2020. sa najkraćim mandatom od 51 dana. Hamza je gradonačelnik Južne Mitrovice od 2021, a pre toga je bio guverner Centralne banke Kosova i ministar finansija i jedini koji nije lider svoje partije DPK. Haradinaj je u dva navrata bio premijer: od 2004. do 2005. i od 2017. do 2019. i predsednik Aalijanse za budućnost Kosova.
Abdidžiku je doktor ekonomskih nauka, sa kratkim mandatom ministra za infrastrukturu i životnu sredinu 2020. godine i lider DSK i po nekoj opštoj proceni možda i najviše odgovara Vašingtonu.
