https://lat.sputnikportal.rs/20250206/naucnici-simulirali-razorni-udar-asteroida-u-zemlju-1182376117.html
Naučnici simulirali razorni udar asteroida u Zemlju
Naučnici simulirali razorni udar asteroida u Zemlju
Sputnik Srbija
Naučnici su modelirali katastrofalne posledice mogućeg udara asteroida u narednom veku, nudeći uvid u izazove preživljavanja sa kojima bi se čovečanstvo suočilo. 06.02.2025, Sputnik Srbija
2025-02-06T23:00+0100
2025-02-06T23:00+0100
2025-02-06T23:00+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
astronomija
asteroid
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/1e/1182136537_0:0:1024:577_1920x0_80_0_0_c36646f044a9dd09e63760113ccea3a9.jpg
Zemlja nije doživela veliki udar asteroida milenijumima, ali univerzum je i dalje pun potencijalnih pretnji. Jedan takav objekat je asteroid Benu, već poznat naučnicima, nedavno proučavan tokom NASA-ine misije prikupljanja uzoraka. U septembru 2182. postoji mogućnost za sudar sa Zemljom od 1:2700, što iako je mala šansa, definitivno je daleko od nule.Da bi razumeli potencijalne posledice takvog uticaja, klimatski naučnici iz Južne Koreje ispitali su njegove moguće efekte na životnu sredinu. Poslednji veliki udar asteroida, Čiksulub, pre 66 miliona godina, povezan je sa masovnim izumiranjem dinosaurusa. Iako je Benu mnogo manji, sa prečnikom od 500 metara, nalazi nove studije su i dalje alarmantni.Globalni klimatski poremećaj„Naše simulacije, koje ubrizgavaju do 400 miliona tona prašine u stratosferu, pokazuju značajne poremećaje klime, atmosferske hemije i globalne fotosinteze. Predviđa se da će globalne srednje temperature pasti za 4 stepena Celzijusa, a globalne padavine za 15 procenata u našim simulacijama“, pišu Lan Dai i Aksel Timerman sa Nacionalnog univerziteta Pusan, autori studije objavljene u časopisu Sajens Advanses.Studija, sprovedena korišćenjem superkompjutera Alef, simulirala je kako bi asteroid veličine Benua uticati na klimu Zemlje. Neposredna eksplozija ne bi bila najrazorniji faktor, već bi dugoročni atmosferski efekti izazvali pustoš. Ubacivanje prašine u atmosferu bi potamnilo nebo, oslabilo fotosintezu i značajno promenilo vremenske prilike.Katastrofalne posledice po biljni svetTakođe je primećeno smanjenje ozona od 32 odsto, sa potencijalno katastrofalnim posledicama po biljni svet. Iznenadna zima bi stvorila nepovoljne klimatske uslove za rast biljaka, što bi dovelo do početnog smanjenja fotosinteze od 20 do 30 procenata u kopnenim i morskim ekosistemima.„To bi verovatno izazvalo velike poremećaje u globalnom lancu ishrane“, kaže Dai.Zanimljivo je da je morska alga pokazala otpornost, oporavila se u roku od nekoliko meseci zbog prašine bogate gvožđem. Ovaj neočekivani oporavak mogao bi osigurati stabilnost lanca ishrane za morski život.Moguća iskustva naših predakaVeliki udari asteroida i dalje su retki i dešavaju se otprilike svakih 100.000 do 200.000 godina. To znači da su naši preci možda ranije iskusili neke od ovih događaja sa potencijalnim efektima na ljudsku evoluciju, pa čak i na našu genetsku strukturu, kaže Timerman, piše Sajens alert.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, astronomija, asteroid
nauka i tehnologija, svemir, astronomija, asteroid
Naučnici simulirali razorni udar asteroida u Zemlju
Naučnici su modelirali katastrofalne posledice mogućeg udara asteroida u narednom veku, nudeći uvid u izazove preživljavanja sa kojima bi se čovečanstvo suočilo.
Zemlja nije doživela veliki udar asteroida milenijumima, ali univerzum je i dalje pun potencijalnih pretnji. Jedan takav objekat je asteroid Benu, već poznat naučnicima, nedavno proučavan tokom NASA-ine misije prikupljanja uzoraka. U septembru 2182. postoji mogućnost za sudar sa Zemljom od 1:2700, što iako je mala šansa, definitivno je daleko od nule.
Da bi razumeli potencijalne posledice takvog uticaja, klimatski naučnici iz Južne Koreje ispitali su njegove moguće efekte na životnu sredinu. Poslednji veliki udar asteroida, Čiksulub, pre 66 miliona godina, povezan je sa masovnim izumiranjem dinosaurusa. Iako je Benu mnogo manji, sa prečnikom od 500 metara, nalazi nove studije su i dalje alarmantni.
Globalni klimatski poremećaj
„Naše simulacije, koje ubrizgavaju do 400 miliona tona prašine u stratosferu, pokazuju značajne poremećaje klime, atmosferske hemije i globalne fotosinteze. Predviđa se da će globalne srednje temperature pasti za 4 stepena Celzijusa, a globalne padavine za 15 procenata u našim simulacijama“, pišu Lan Dai i Aksel Timerman sa Nacionalnog univerziteta Pusan, autori
studije objavljene u časopisu Sajens Advanses.
Studija, sprovedena korišćenjem superkompjutera Alef, simulirala je kako bi asteroid veličine Benua uticati na klimu Zemlje. Neposredna eksplozija ne bi bila najrazorniji faktor, već bi dugoročni atmosferski efekti izazvali pustoš. Ubacivanje prašine u atmosferu bi potamnilo nebo, oslabilo fotosintezu i značajno promenilo vremenske prilike.
Katastrofalne posledice po biljni svet
Takođe je primećeno smanjenje ozona od 32 odsto, sa potencijalno katastrofalnim posledicama po biljni svet. Iznenadna zima bi stvorila nepovoljne klimatske uslove za rast biljaka, što bi dovelo do početnog smanjenja fotosinteze od 20 do 30 procenata u kopnenim i morskim ekosistemima.
„To bi verovatno izazvalo velike poremećaje u globalnom lancu ishrane“, kaže Dai.
Zanimljivo je da je morska alga pokazala otpornost, oporavila se u roku od nekoliko meseci zbog prašine bogate gvožđem. Ovaj neočekivani oporavak mogao bi osigurati stabilnost lanca ishrane za morski život.
Moguća iskustva naših predaka
Veliki udari asteroida i dalje su retki i dešavaju se otprilike svakih 100.000 do 200.000 godina. To znači da su naši preci možda ranije iskusili neke od ovih događaja sa potencijalnim efektima na ljudsku evoluciju, pa čak i na našu genetsku strukturu, kaže Timerman,
piše Sajens alert.
