https://lat.sputnikportal.rs/20250205/sta-su-tu-naucnici-napravili-od-kvasca-veliki-pomak-u-stvaranju-vestackog-zivota-1182330497.html
Šta su tu naučnici napravili od kvasca: Veliki pomak u stvaranju veštačkog života
Šta su tu naučnici napravili od kvasca: Veliki pomak u stvaranju veštačkog života
Sputnik Srbija
Naučnici su, nakon više od 10 godina istraživanja, uspeli da konstruišu sintetički genom kvasca (Saccharomyces cerevisiae), što predstavlja značajnu prekretnicu... 05.02.2025, Sputnik Srbija
2025-02-05T21:48+0100
2025-02-05T21:48+0100
2025-02-05T21:48+0100
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/05/1182331290_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_7c47e025e68b77e5ecc2dd475c0cd5fd.jpg
Ovaj poduhvat, koji je predvodio tim sa Univerziteta Makvori u Australiji, označava prvi put da je u potpunosti sastavljen sintetički genom eukariotskog organizma, nadovezujući se na prethodne uspehe u manipulaciji jednostavnijih bakterijskih genoma, prenosi „Sajens alert“.Koja osobina kvasca može biti od velike koristiOvo istraživanje nije samo naučna radoznalost, već je i njegov značaj praktičan i dalekosežan. Sintetički genom kvasca otvara mogućnosti za stvaranje genetski prilagođenih mikroorganizama koji mogu da proizvode hranu otpornu na promene klime i bolesti, poboljšavaju farmaceutsku proizvodnju i omogućavaju efikasniju biotehnologiju.Jedan od ključnih momenata u ovom istraživanju bio je završetak 16. i poslednjeg sintetičkog hromozoma kvasca, nazvanog SynXVI. Tim naučnika suočio se s brojnim izazovima u njegovoj izradi, a kako ističe molekularni mikrobiolog Saki Pretorijus, „ovo je poslednji deo slagalice koji zaokuplja istraživače sintetičke biologije već mnogo godina“.Kao i kod programiranja složenog softvera, istraživači su morali pažljivo da otklone greške u genomu kako bi osigurali da funkcioniše pravilno. Koristili su različite genetske alate, uključujući CRISPR tehnologiju, kako bi identifikovali i ispravili greške koje su se pojavljivale u procesu.Jedan od glavnih izazova bio je da se omogući kvascu da koristi glicerol kao izvor energije pri višim temperaturama. Ova osobina može biti od velike koristi u budućnosti, jer bi omogućila mikroorganizmima da prežive u ekstremnijim uslovima, što je posebno važno za industrijsku fermentaciju i biotehnološku proizvodnju.Još jedan izazov s kojim su se naučnici susreli bila je upotreba genetskih markera, malih delova DNK koji se koriste za praćenje i identifikaciju promena u genomu. Ispostavilo se da njihov raspored u genomu može da ima nepredvidive posledice.Drugim rečima, ukoliko bi markeri bili postavljeni na pogrešno mesto, mogli bi ometati normalno funkcionisanje ćelije. Ovaj problem je uspešno rešen preciznim premeštanjem markera, što će biti dragocena lekcija za buduće projekte u sintetičkoj biologiji.Čemu mogu da služe sintetički organizmiOvo istraživanje je deo šireg projekta Sc2.0, koji za cilj ima stvaranje potpuno sintetičke verzije genoma kvasca. Iako je kvasac relativno jednostavan organizam, principi razvijeni u ovom istraživanju mogu da se primene na složenije organizme, uključujući biljke i mikroorganizme koji se koriste u farmaceutskoj industriji.Buduće primene sintetičkih genoma mogle bi uključivati razvoj otpornijih useva, sintetički organizmi mogli bi se koristiti za stvaranje biljaka otpornijih na sušu, bolesti i štetočine. Bržu i efikasniju proizvodnja lekova, sintetička biologija može omogućiti bržu sintezu farmaceutskih supstanci, uključujući antibiotike, hormone i vakcine, kao i ekološki održivu proizvodnju materijala. Sintetički mikroorganizmi mogli bi proizvoditi bioplastiku i druge materijale na ekološki prihvatljiv način.Kako ističe sintetički biolog Brijardo Lorente sa Univerziteta Makvori, sintetički genom kvasca predstavlja kvantni skok u našoj sposobnosti da inženjerski oblikujemo biologiju. Ovo dostignuće otvara uzbudljive mogućnosti za razvoj efikasnijih i održivijih biotehnoloških procesa, od proizvodnje farmaceutskih preparata do stvaranja novih materijala.Jedan od ključnih faktora koji je omogućio ovaj uspeh bio je tehnološki napredak u oblasti genetskog inženjeringa i automatizacije. Posebnu ulogu odigrala je robotika dostupna u Australijskoj genomskoj laboratoriji, koja je omogućila precizno manipulisanje genetskim materijalom i bržu analizu rezultata.Ovaj napredak u sintetičkoj biologiji nije samo naučna radoznalost, već ima i potencijal da preoblikuje način na koji proizvodimo hranu, lekove i materijale, stvarajući održiviji i otporniji svet.Iako još nismo u fazi u kojoj možemo stvoriti potpuno veštački oblik života iz ničega, ovo istraživanje pokazuje da je u potpunosti moguće rekonstruisati genom složenijih organizama i prilagoditi ga ljudskim potrebama. Uspeh sa sintetičkim kvascem samo je prvi korak ka budućnosti u kojoj ćemo moći genetski da oblikujemo žive organizme kako bismo rešavali najveće izazove čovečanstva, preneo je „Sajens alert“.Istraživanje je objavljeno u časopisu „Nejčer komjunikejšens“, a njegov značaj će se tek pokazati u godinama koje dolaze.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
živi svet i genetika, društvo
živi svet i genetika, društvo
Šta su tu naučnici napravili od kvasca: Veliki pomak u stvaranju veštačkog života
Naučnici su, nakon više od 10 godina istraživanja, uspeli da konstruišu sintetički genom kvasca (Saccharomyces cerevisiae), što predstavlja značajnu prekretnicu u sintetičkoj biologiji.
Ovaj poduhvat, koji je predvodio tim sa Univerziteta Makvori u Australiji, označava prvi put da je u potpunosti sastavljen sintetički genom eukariotskog organizma, nadovezujući se na prethodne uspehe u manipulaciji jednostavnijih bakterijskih genoma,
prenosi „Sajens alert“.
Koja osobina kvasca može biti od velike koristi
Ovo istraživanje nije samo naučna radoznalost, već je i njegov značaj praktičan i dalekosežan. Sintetički genom kvasca otvara mogućnosti za stvaranje genetski prilagođenih mikroorganizama koji mogu da proizvode hranu otpornu na promene klime i bolesti, poboljšavaju farmaceutsku proizvodnju i omogućavaju efikasniju biotehnologiju.
Jedan od ključnih momenata u ovom istraživanju bio je završetak 16. i poslednjeg sintetičkog hromozoma kvasca, nazvanog SynXVI. Tim naučnika suočio se s brojnim izazovima u njegovoj izradi, a kako ističe molekularni mikrobiolog Saki Pretorijus, „ovo je poslednji deo slagalice koji zaokuplja istraživače sintetičke biologije već mnogo godina“.
Kao i kod programiranja složenog softvera, istraživači su morali pažljivo da otklone greške u genomu kako bi osigurali da funkcioniše pravilno. Koristili su različite genetske alate, uključujući CRISPR tehnologiju, kako bi identifikovali i ispravili greške koje su se pojavljivale u procesu.
Jedan od glavnih izazova bio je da se omogući kvascu da koristi glicerol kao izvor energije pri višim temperaturama. Ova osobina može biti od velike koristi u budućnosti, jer bi omogućila mikroorganizmima da prežive u ekstremnijim uslovima, što je posebno važno za industrijsku fermentaciju i biotehnološku proizvodnju.
Još jedan izazov s kojim su se naučnici susreli bila je upotreba genetskih markera, malih delova DNK koji se koriste za praćenje i identifikaciju promena u genomu. Ispostavilo se da njihov raspored u genomu može da ima nepredvidive posledice.
„Jedno od naših ključnih otkrića bilo je to kako položaj genetskih markera može poremetiti ekspresiju esencijalnih gena“, objašnjava sintetički biolog Hju Guld sa Univerziteta Makvori.
Drugim rečima, ukoliko bi markeri bili postavljeni na pogrešno mesto, mogli bi ometati normalno funkcionisanje ćelije. Ovaj problem je uspešno rešen preciznim premeštanjem markera, što će biti dragocena lekcija za buduće projekte u sintetičkoj biologiji.
Čemu mogu da služe sintetički organizmi
Ovo istraživanje je deo šireg projekta Sc2.0, koji za cilj ima stvaranje potpuno sintetičke verzije genoma kvasca. Iako je kvasac relativno jednostavan organizam, principi razvijeni u ovom istraživanju mogu da se primene na složenije organizme, uključujući biljke i mikroorganizme koji se koriste u farmaceutskoj industriji.
Buduće primene sintetičkih genoma mogle bi uključivati razvoj otpornijih useva, sintetički organizmi mogli bi se koristiti za stvaranje biljaka otpornijih na sušu, bolesti i štetočine. Bržu i efikasniju proizvodnja lekova, sintetička biologija može omogućiti bržu sintezu farmaceutskih supstanci, uključujući antibiotike, hormone i vakcine, kao i ekološki održivu proizvodnju materijala. Sintetički mikroorganizmi mogli bi proizvoditi bioplastiku i druge materijale na ekološki prihvatljiv način.
Kako ističe sintetički biolog Brijardo Lorente sa Univerziteta Makvori, sintetički genom kvasca predstavlja kvantni skok u našoj sposobnosti da inženjerski oblikujemo biologiju. Ovo dostignuće otvara uzbudljive mogućnosti za razvoj efikasnijih i održivijih biotehnoloških procesa, od proizvodnje farmaceutskih preparata do stvaranja novih materijala.
Jedan od ključnih faktora koji je omogućio ovaj uspeh bio je tehnološki napredak u oblasti genetskog inženjeringa i automatizacije. Posebnu ulogu odigrala je robotika dostupna u Australijskoj genomskoj laboratoriji, koja je omogućila precizno manipulisanje genetskim materijalom i bržu analizu rezultata.
Ovaj napredak u sintetičkoj biologiji nije samo naučna radoznalost, već ima i potencijal da preoblikuje način na koji proizvodimo hranu, lekove i materijale, stvarajući održiviji i otporniji svet.
Iako još nismo u fazi u kojoj možemo stvoriti potpuno veštački oblik života iz ničega, ovo istraživanje pokazuje da je u potpunosti moguće rekonstruisati genom složenijih organizama i prilagoditi ga ljudskim potrebama. Uspeh sa sintetičkim kvascem samo je prvi korak ka budućnosti u kojoj ćemo moći genetski da oblikujemo žive organizme kako bismo rešavali najveće izazove čovečanstva, preneo je „Sajens alert“.
Istraživanje je objavljeno u časopisu „Nejčer komjunikejšens“, a njegov značaj će se tek pokazati u godinama koje dolaze.
