Amerika povukla potez koji može da uzdrma ceo svet – čeka se odgovor tri države
17:45 03.02.2025 (Osveženo: 17:47 03.02.2025)
© AP Photo / Charlie Neibergall
Pratite nas
Kada se uvode carine, osnovni cilj je da se poveća proizvodnja i potrošnja domaće robe, jer poskupljuje roba iz uvoza. Tako se omogućava da domaći proizvođači budu rentabilniji i da prodaju više proizvoda. Ako u srednjem roku od tri do pet godina ovo proizvede pozitivne efekte na SAD, Tramp je onda povukao dobar potez, ocena je Bojana Dimitrijevića.
Predsednik SAD Donald Tramp odlučio je da uvede carine Kanadi, Kini i Meksiku izazivajući, kako tvrde ekonomisti, trgovinski rat. A odgovori iz ovih država već su počeli da stižu, naravno, u negativnom tonu.
Tramp pokreće protekcionističku politiku
Ekonomista dr Bojan Dimitrijević za Sputnjik kaže da je teško dati odgovor na pitanje da li će Amerika od ovoga imati koristi i kakve će biti posledice.
„Prvo, više je nego jasno da Tramp pokreće ponovo takozvanu merkantilističku, odnosno protekcionističku politiku. Ta politika se uvek pokreće i usklađuje sa onim što Tramp promoviše. A to je da učini Ameriku ponovo velikom, odnosno, da izvrši resuverenizaciju Amerike. Kad god nastavite da vodite resuverenističku politiku vi posežete za merkantilizmom, to je kontrola spoljnotrgovinskih tokova. A kada težite ka globalističkom modelu u kome ste vi glavni hegemon onda vam više odgovara mehanizam slobodne trgovine i smanjivanja carina,“ objašnjava Dimitrijević.
On primećuje da je neobično to što je Tramp pokrenuo neku vrstu trgovinskog rata protiv tradicionalnih saveznika Amerike.
„I zemlje Evropske unije će vrlo brzo doživeti sankcije kao i Velika Britanija, Kanada, Meksiko… Kanada je čak u okviru takozvane nafta-integracije koja bi po definiciji trebalo da podrazumeva zonu slobodne trgovine u kojoj nema carina. A ako uvodite carine vi faktički rušite taj mehanizam i tu severnoameričku integraciju,“ ocenjuje Dimitrijević.
Odluka je mač sa dve oštrice
Naravno, Kina je, dodaje naš sagovornik, glavna meta s obzirom na obim kineskog izvoza.
„S druge strane, Amerika je suočena sa ogromnim deficitom u budžetu i spoljnotrgovinskom bilansu i zato su ove mere kratkoročno usmerene na poboljšanje spoljnotrgovinskog bilansa Amerike. Takve mere su opet mač sa dve oštrice, jer ono što vi radite to rade i drugi i onda je veliko pitanje da li je ukupan neto efekat pozitivan ili negativan. Jer vi imate nešto što se zove potrošački višak i proizvođački višak. Ako uvozite jeftiniju robu iz inostranstva, onda su na dobitku vaši potrošači. U ovom slučaju, u prvom koraku oni neće biti na dobitku, jer će verovatno biti lišenih nekih uvoznih proizvoda koji su jeftiniji,“ kaže sagovornik Sputnjika.
Ima ekonomista koji smatraju, kaže Dimitrijević, da ovo može privremeno da utiče na rast američke inflacije. Jer, može da poskupi roba široke potrošnje koje bi se onda kupovale od strane američkih proizvođača koji imaju više cene.
„Tramp je obećao da će delimično da vrati proizvodnju koja je napustila domaće lokacije, delom zbog toga što je ta roba skuplja, a delom zbog toga što su viši troškovi radne snage. E sad, ako poskupljujete robu iz uvoza vi omogućavate da domaći proizvođači budu uspešniji i rentabilniji i da prodaju više proizvoda,“ objašnjava Dimitrijević.
Dugoročno može da uspe
Ako se to ne desi, onda će Amerika i njeni građani, ocenjuje naš sagovornik, biti na gubitku.
„Međutim, Tramp ovde igra upravo na psihološki efekat preokreta, jer on hoće da dugoročno natera Amerikance da ponovo počnu da proizvode nešto što su tradicionalno nabavljali iz uvoza zahvaljujući pogodnostima američkog dolara. U nekom dužem periodu ova mera može da jača američki dolar jer osnovni prigovor danas i jeste da Amerika štampa dolare i besplatno nabavljaju robu iz inostranstva. A sada će nešto od toga krenuti i da proizvode,“ kaže Dimitrijević.
On ističe da je teško davati prognoze za neki kratak rok jer ako američka privreda i njeni preduzetnici prepoznaju šansu, Amerika će u dužem roku imati koristi od toga. U suprotnom, sve će se svesti na kratkoročne mere koje će izazvati rast cena i možda do odustajanja od takve politike.
Tramp je u subotu odlučio da uvede carine od 25 odsto na proizvode iz Kanade i Meksika i dodatnih 10 odsto na postojeće carine na kineske proizvode. Sve tri zemlje su obećale da će uvesti uzvratne mere.
Kanada, Meksiko i Kina su tri glavna trgovinska partnera SAD. Više od 40 odsto uvoza dolazi iz te tri zemlje. Tramp je nedavno ponovio da trebalo da uvede carine i Evropskoj uniji, smatrajući da se „EU veoma loše ponaša prema SAD“.
On je dodao i da će „možda patiti i Amerikanci, ali da je to vredno te cene“.
Carinske mere bi trebalo da stupe na snagu sutra.
