https://lat.sputnikportal.rs/20250131/ostaci-neurona-u-usima-pokusavaju-da-pokrecu-usi-dok-slusamo-1182173622.html
Ostaci neurona u ušima pokušavaju da pokreću uši dok slušamo
Ostaci neurona u ušima pokušavaju da pokreću uši dok slušamo
Sputnik Srbija
Ostaci neurona u ljudskim ušima pokušavaju da pokreću uši dok ljudi slušaju, otkrila je studija Univerziteta Sarland u Nemačkoj. 31.01.2025, Sputnik Srbija
2025-01-31T22:43+0100
2025-01-31T22:43+0100
2025-01-31T22:43+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/1f/1182173733_0:0:1024:577_1920x0_80_0_0_414a2b37dd4888bbe18e1da42fe84efc.jpg
„Veruje se da su naši preci izgubili sposobnost da pomeraju uši pre oko 25 miliona godina, ali teško je reći zbog čega. Međutim, uspeli smo da dokažemo da su neuronska kola i dalje prisutna u nekom stanju, to jest naš mozak je zadržao neke od struktura potrebnih za pomeranje ušiju, iako više nemaju funkciju“, rekao je glavni autor istraživanja Andreas Šroer.U studiji je otkriveno da je kretanje ovih mišića kod ljudi povezano sa smerom zvukova na koje ljudi obraćaju pažnju, a sada je otkriveno da se pojedini mišići aktiviraju kada ljudi imaju poteškoća da čuju neki zvuk, prenosi Gardijan.U jednom od eksperimenata u okviru studije učestvovalo je 20 odraslih bez problema sa sluhom da slušaju audio-knjigu koja se reprodukuje istovremeno sa istog zvučnika na kojem se reprodukuje potkast. Upotrebljena su tri scenarija. U najlakšem, potkast je bio tiši od audio-knjige, a u najtežem scenariju puštena su dva potkasta istovremeno kad i audio-knjiga, pri čemu je jedan od potkasta bio slične jačine zvuka kao i knjiga.“Želeli smo da saznamo da li somatski nervni sistem kod ljudi reaguje na naporno slušanje zvukova. Kao kada pokušavate da razumete šta neko govori u praznom restoranu i kada pokušavate da razumete nekoga u veoma prometnom restoranu”, rekao je Šroer.Svi učesnici nosili su komplet elektroda kako bi istraživači pratili električnu aktivnost koju proizvode mišići potrebni za pomeranje ušiju, a nakon eksperimenta trebalo je da ocene koliko truda im je bilo potrebno da slušaju audio-knjigu.Otkriveno je da su ispitanici gubili fokus na audio-knjigu kako se scenario kretao od najlakšeg ka najtežem, dok je aktivnost u gornjim ušnim mišićima, koji podižu uvo nagore i ka spolja, bila veća tokom najtežih uslova slušanja. Takođe je otkriveno da su zadnji ušni mišići, koji povlače uvo unazad, bili aktivniji kad su zvuci dolazili iza učesnika nego ispred njih.“Pokreti uha koje smo snimili verovatno nemaju vidljive koristi. Tako da mislimo da ovaj sistem daje sve od sebe, ali da verovatno ne postiže mnogo”, naveo je Šroer.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija
Ostaci neurona u ušima pokušavaju da pokreću uši dok slušamo
Ostaci neurona u ljudskim ušima pokušavaju da pokreću uši dok ljudi slušaju, otkrila je studija Univerziteta Sarland u Nemačkoj.
„Veruje se da su naši preci izgubili sposobnost da pomeraju uši pre oko 25 miliona godina, ali teško je reći zbog čega. Međutim, uspeli smo da dokažemo da su neuronska kola i dalje prisutna u nekom stanju, to jest naš mozak je zadržao neke od struktura potrebnih za pomeranje ušiju, iako više nemaju funkciju“, rekao je glavni autor istraživanja Andreas Šroer.
U studiji je otkriveno da je kretanje ovih mišića kod ljudi povezano sa smerom zvukova na koje ljudi obraćaju pažnju, a sada je otkriveno da se pojedini mišići aktiviraju kada ljudi imaju poteškoća da čuju neki zvuk, prenosi Gardijan.
U jednom od eksperimenata u okviru studije učestvovalo je 20 odraslih bez problema sa sluhom da slušaju audio-knjigu koja se reprodukuje istovremeno sa istog zvučnika na kojem se reprodukuje potkast. Upotrebljena su tri scenarija. U najlakšem, potkast je bio tiši od audio-knjige, a u najtežem scenariju puštena su dva potkasta istovremeno kad i audio-knjiga, pri čemu je jedan od potkasta bio slične jačine zvuka kao i knjiga.
“Želeli smo da saznamo da li somatski nervni sistem kod ljudi reaguje na naporno slušanje zvukova. Kao kada pokušavate da razumete šta neko govori u praznom restoranu i kada pokušavate da razumete nekoga u veoma prometnom restoranu”, rekao je Šroer.
Svi učesnici nosili su komplet elektroda kako bi istraživači pratili električnu aktivnost koju proizvode mišići potrebni za pomeranje ušiju, a nakon eksperimenta trebalo je da ocene koliko truda im je bilo potrebno da slušaju audio-knjigu.
Otkriveno je da su ispitanici gubili fokus na audio-knjigu kako se scenario kretao od najlakšeg ka najtežem, dok je aktivnost u gornjim ušnim mišićima, koji podižu uvo nagore i ka spolja, bila veća tokom najtežih uslova slušanja. Takođe je otkriveno da su zadnji ušni mišići, koji povlače uvo unazad, bili aktivniji kad su zvuci dolazili iza učesnika nego ispred njih.
“Pokreti uha koje smo snimili verovatno nemaju vidljive koristi. Tako da mislimo da ovaj sistem daje sve od sebe, ali da verovatno ne postiže mnogo”, naveo je Šroer.
